АУТОР: Сарадник портала Порекло Алексић др Снежана
Регент Александар уз Српску војску у Срему у ноћи између 5 и 6. септембра 1914.
Приликом преласка српске војске у Срем у периоду од 6. до 14. септембара 1914, у операцијама је учешћа узела Коњичка дивизија. У саставу Коњичке дивизије на задатку у Срему нашао се и III коњички пук, под командом тада потпуковника Николе Цоловића. На месту водника III коњичког пука, тада коњички потпоручник Александар Мишић – син војводе Живојина Мишића, водио је дневник о акцијама свог пука током ратних дејстава у Срему. Поводом двадесетпетогодишњице преласка српске војске у Срем, новине „Време“ је током 1939. године као фељтон објавиле део успомена господина А. Мишића о активностима Трећег коњичког пука у Срему током ратних дејстава 6-14. септембра 1914. Из наведеног извора сазнајемо да је регент Александар био у ноћи између 5. и 6. септембра 1914. у Срему, код Купинова.
Врховни Командант Престолонаследник Александар посматра прелаз коњаника преко Саве
„…Пошто је мост потпуно израђен трупе Шумадиске и Коњичке дивизије отпочеле су несметани прелаз, јер је непријатељ већ био одбачен на север. Око два сата по подне Трећи коњички пук у највећем реду наишао је на мост. Коњи су вођени у колoни по два. Сваки јахач, не изузимајући официре, био је дужан да преведе свога коња преко моста, на челу пука његовог комаданта, водећи свога коња, први је прешао преко моста и на излазу сачекао прелаз целог пука. Врховни Командант Престолонаследник Александар са командантом Прве армије, генералом Бојовићем и командантом Шумадиске и Коњичке дивизије, посматрао је са сремске обале прелаз трупа Прве армије. Војници и официри пролазећи трчећим кораком поздрављали су Врховног Комаданта журећи да што пре одмакну од излаза на мосту…“.
О присуству Врховног команданта приликом форсирања реке Саве код Купинова, такође, поводом обележавања двадесетпетогодишњице од овог догађаја, „Време“ 10.09.1939. доноси текст:
Престолонаследник са трупама прелази Саву 1914.
„Србија је поред свег ризика коме се излаже, приступила лојалном извршењу савезничких захтева 6. септембра 1914. године. На кривинама Саве, према Купинову, предузела је и извршила успешан прелаз Прва армија под командом генерала Петра Бојовића. У вези са овим извршен је демонстративни прелаз код Чеврнтије, близу Сремске Митровице, деловима Друге армије. Престолонаследник је присуствовао прелазу Коњичке дивизије према Купинову, па и сам прешао на леву обалу Саве. Поред Њега се налазио командант коњичке дивизије пуковник Бранко Јовановић. За време стајања на једном месту, где су сачекивани и примани извештаји предњих делова пуковник Јовановић је дошао на идеју да Престолонаследнику предложи један гест. Зато је дискретно наредио једном официру да се донесе пуковска застава из коњичког пука, који се у то време пребацивао преко понтонског моста на Сави. Када је застава донесена, онда ју је пуковник Јовановић узео у руке и пришао Престолонаследнику са речима:
– Височанство, донео сам ову заставу и молим Вас, да је својом руком пободете на тло Аустроугарске монархије.
Престолонаследник је погледао у пуковника Јовановића и најпре се само осмехнуо, а затим се уозбиљио и сагао главу не говорећи ништа. После неколико тренутака мучаљивог ћутања пуковник Јовановић је наново инсистирао на своме предлогу. На то је Престолонаследник дигао главу и озбиљним тоном рекао:
– Наредите да се застава врати на своје место.
Прилично збуњен пуковник Јовановић је то и извршио. Он очигледно није у том тренутку могао да схвати зашто Престолонаследник одбија да изврши један тако леп, симболичан и историјски гест. Међутим, догађаји који су наскоро настали потврдили су да је Престолонаследник, иако по годинама знатно млађи, реалније резоновао од свог команданта Коњичке дивизије. Најпре су дошле вести са Чеврнтије, а затим и извештај о прелазу аустријских јачих снага преко Дрине“.
Цитирани текстови сведоче о присуству Врховног команданта престолонаследника Александра Карађорђевића на левој обали реке Саве код Купинова, у ноћи 5-6. септембра током акције преласка српске војске у Срем. Следеће појављивање Врховног команданта у Срему је у тренутку уласка српске војске у Земун, а о чему сведоче многобројни извори.
ИЗВОР: Снежана Алексић, ,,Илијина прича”, ИК Прометеј, Нови Сад, 2018, 45-48
Коментари (0)