Порекло становништва насеља Сливља, општина Гацко. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
По странама Сливског Потока, десне притоке ријеке Ђеропе. Куће су на разним висинама између 1078 м. и 1200 м. Ово је највише село Невесињске Површи. Осим Сливског Потока који тече само периодски имају и три стална врела. Снијег пада у новембру па траје до половине априла. Може 2 1/2 м. дебео. Земље има беговске и властите сеоске. Шуме има доста у Јавору.
Дијели се на махале: Доње Село, Подјавор, Мале Морине, Ваље и Главице. Све су махале издужене уз поток. У селу има 75 кућа. Сливљима припада и махала Рибари, 1 сат западно од села са 6 кућа. Једини Дамјанци имаду прољетне стаје на Јавору, а Стајићи су имали козарицу у Куњаку па се 1891. отискао усов и затрпао и стоку и чобане.
Порекло становништва.
Сливља су била некад чисто муслиманско село. Најприје се велик дио раселио од зулума Баја Пивљанина, а остатак је самро од куге.
-Драшковићи су доселили из Сијерчња у Дрини. Има их 20 кућа.
-Пикуле су Говедарице с Миољача. Има их 15 кућа.
-Јеремићи су испод Орлине у Црној Гори. Звали су се Штукеље.
-Тунгузи су из Дробњака.
-Салатићи су с Бијеле Рудине.
-Голубовићи су из Пиве.
-Бјелоглави су однекле из Гацка.
-Богдановићи су из Гареве, а Дамјанци испод планине Ћурила у Црној Гори.
-Ћеклићи су из Ћеклића у Црној Гори.
-Игњатовићи из Комана.
–Стајићи су из Главица испод Стражевице у Дубљевићима.
Драшковићи, Пикуле и Стајићи доселили су у 18. вијеку, а сви друге су доцније. Буве су доселили из Домрка, године 1820.
Југозападно од Рибара има селиште Неановићи, гдје се виде развалине чардака и кула бегова Неановића. Осим још двије гробнице нема других старина.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
21. децембар 2023. у 12:40
kapetan Dragan
Damjanci nisu ispod planine Curila, nego iz mjesta Caradje, ispod planine Orlina i Bobotovo Groblje. Druga stvar: Damjanci su odatle odselili u mjesto Lukovica, podno planine Baba u gatackom polju. Odatle su se preselili u Sipacno opstina Nevesinje, a jedan od brace, Petar ili Pero je nesto kasnije otisao u Slivlja. Jedan dio Damjanaca se rase;io u Kokorinu, tj Bodezista.
Jefto dedijer je veoma sturo opisao Damjance, ili mu je neko slabo objasnio. A Damjanci su direktni potomci Vojvode Pavla Orlovica, i po tome bi trebalo biti nesto poznatiji od ostalih porodica, jer su cuvari i nosioci Pavlovog barjaka
Drago Damjanac