Порекло становништва насеља Дубљевићи, општина Гацко. Према књизи Јевта Дедијера Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Опште напомене.
У Невесињској Површи, 5 км. сјеверозападно од Фојнице, на висини од 1057 м., у двије мање, до 1 км. удаљене утолеглице. Врело Близумила функционише само до јула, а послије пију воду из чатрња. Шуме немају, дрва добављају из Борча. Клима је оштрија. Земља је укмећена и слободна.
Тип села.
Услијед аграрних прилика, село је разбијено на махале: Полице, Марина Долина, Криводо, Главице, Гројина Авлија и Праве Дубљевиће. Има свега 30 кућа.
Немају кланица у планини, јер се снијег зими толико смрзне, да из Брњца лако довозе сијено на саоницама.
Име селу и порекло становништва.
Име је дошло од породице ,Дубљевића која сад живи у Пиви и код Фоче, и од које су данашњи:
– Рњези и:
-Прстојевићи. Они су старјеници. Дубљевићима су чинили зулум муслимани из Сливља. Договоре се да им попале куће. Бојећи се да их не изда њихов поп, хтјели су да и он иде с њима. Али им он да само своју шљаку. Ови попале Сливља, али изгубе шљаку, па побјегу. Једна удовица устави се у свом роду, код Окиљевића у Платицама. Њена дјеца кад одрасту заишту од Заломпаше „бабовину“, јер они нијесу криви. Он им врати за три товара масла и меда, који. они по народу скупе и предаду.
-Зиројевића су од Предојевића из Рудина, који су имали планину у Браићевићима. Кад су побјегли из Пријевора населили су се на планину. Из Браићевића су прешли на читлук.
-Станићи су старином Креци од породице Паликућа у Требињу.
-Говедарице су с Миољача, а:
-Самарџића и:
-Панџића су били најамници, па су послије окупације искрчили дио пашњака. Одакле су, испитивач не каже.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)