Đorđe Nedeljković je rođen 1824. godine u Novom Sadu od oca Šiđanina Filipa Nedeljkovića i majke Katarine iz znamenite porodice Mačvanski iz Kamenice. Katarinin brat je bio novosadski gradonačelnik i predsednik suda Pavle Mačvanski.
Đorđe Nedeljković je završio osnovnu školu i četiri razreda gimnazije u Novom Sadu, peti i šesti razred gimnazije u Kečkemetu, a filozofiju u Pešti. Posle završene škole postao je trgovac i vodio veliku trgovinu u Beču (do 1863). Vratio se u Novi Sad 1863. godine. Oženio se 1869. godine Anastasijom Stanković, bratanicom kompozitora Kornelija Stankovića.
Đorđe Nedeljković je bio član narodne liberalne stranke. Bio je član Matice srpske, član Srpske čitaonice, počasni član vatrogasnog društva. Bio je velik priložnik i dobrotvor. Za zidanje srpske gimnazije u Novom Sadu priložio je 500 forinti, Zadruzi žena Srpkinja je davao novac za pomoć sirotinje, a direktno je lično pomagao mnogo starih i bolesnih Novosađana.
Sva svoja dobročinstva krunisao je svojim testamentom. Za narodne potrebe poklonio je 126.000 kruna: „… sećajući se srpskoga naroda, iz koga sam ponikao i srpske istočno-pravoslavne vere, u kojoj sam vaspitan, naređujem i zaveštavam sledeće legate“:
– 20.000 kruna za fond velike srpske gimnazije u Novom Sadu tj. na umnožavanje tog fonda
– 20.000 kruna fondu Sv. Save u Sremskim Karlovcima
– 10.000 kruna društvu Sv. Save u Beogradu
– 2.000 kruna institutu za umobolne koji se u tom momentu osnivao na Cetinju
– 20.000 kruna Srpskoj pravoslavnoj crkvenoj opštini u Novom Sadu, da njima posebno rukuje kao sa „Fondom Đorđa F. Nedeljkovića za miraz siromašnim devojkama“, koje se udaju za dobre i solidne zanatlije Srbe: „…Umoljavam srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu, da sa ovom fundacijom rodoljubno, pravedno i bez obzira na političke stranke upravlja, a da uzima u obzir osobito takove zanate, kojima mi Srbi poglavito oskudevamo“.
– 20.000 kruna Matici srpskoj za „Fondaciju Đorđa F. Nedeljkovića za siromašne srpske spisatelje iz Austrougarske“. Pomoć će se izdavati srpskim dobrim siromašnim obolelim ili ostarelim spisateljima iz Austrougarske.
– 10.000 kruna društvu Srpskog Narodnog pozorišta u Novom Sadu za pripomoć glumcima i glumicama. Ako pozorište nestane onda novac ide za razvijanje dramske književnosti.
– 10.000 kruna Srpskoj ženskoj zadruzi u Novom Sadu za drva sirotinji i za odelo deci.
– 2.000 kruna trgovačkoj bolnici u Novom Sadu dokle joj god uprava bude u srpskim rukama.
– 2.000 kruna političkoj opštini u Novom Sadu da se podeli sirotinji bez razlike u veri i nacionalnosti.
Još oko 30.000 kruna podelio je fizičkim licima.
Dakle, ovaj umirući velikan par dana pred smrt imao je u vidu razne potrebe Srba u Austrougarskoj, pa je setio crkve, škole, pozorišta, bolnice, književnosti, sirotinje itd. U Spomenici Matice srpske iz 1927. godine o Đorđu je zapisano sledeće: „Da je imao ljubavi prema svom narodu i da je poznavao narodne potrebe, svedoči već to, što je svoju zadužbinu namenio takvoj svrsi, koju mogu da uoče samo ljudi jače obrazovanost, naime, na pomaganje književnih i prosvetnih vođa u malenu delu srpskog naroda, koji u ono vreme nije imao pomoći ni sa koje druge strane, do li do sama sebe“.
Đorđe Nedeljković je umro 6. decembra 1899. godine u Novom Sadu. Sahranjen je na Uspenskom groblju.
O porodici Nedeljković
Porodica Nedeljković potiče iz Šida. Prezime Nedeljković spada u starija šidska prezimena. Već sredinom 18. veka postojale su dve porodice sa ovim prezimenom, za koje ne možemo da utvrdimo da li su bile u krvnom srodstvu. Obe porodice pripadaju bogatijem trgovačko-zanatlijskom staležu, i obe su imale kuće u samom centru Šida.
Jedna porodica je bila i sveštenička. Na spoljašnjem platnu zida hrama Svetog oca Nikolaja u Šidu uzidana je nagrobna ploča jereja Avksentija Nedeljkovića (1727-1788) i njegovog brata Grigorija (1749-1813), sinova Tadije Nedeljkovića (1701-1783). Jerej Avksentije je rukopoložen 1752. godine, a u Šidu se kao sveštenik prvi put pominje 1756. godine.
Kao rodonačelnik druge grane, kojoj pripadaju i Đorđe i Filip Nedeljković, može se uzeti Vasilije Nedeljković († 1827). Vasilije je sa suprugom Alkom imao Jelisavetu (1782), Julinku (1784), Anu († 1792), Roksu († 1787), Filipa (1788), Dimitrija (1790), Savu (1793), Jovana (1796-1796), Jelisavetu (1797-1800), Aleksija (1799-1801) i Jefimiju (1801). Julinka se udala 1802. godine za šidskog jereja Grigorija Georgijevića.
Dimitrije, sin Vasilija Nedeljkovića, zasnovao je u Šidu zaista brojnu porodicu. Njegova najmlađa ćerka Marija (1820-1855) udala se za šidskog trgovca Stefana Dragina. Njihova ćerka Hristina Dragin udata Tubić bila je majka Perside Tubić udate Šumanović, a baba akademskog slikara Save Šumanovića.
Filip Nedeljković, Vasilijev sin, rođen je 26. oktobra 1788. godine. U Šidu se poslednji put pominje 1799. godine. Bio je po zanimanju trgovac i držao je trgovinu na veliko Philip Nedelkovits & Söhne u Pešti 1849-1853. i Beču 1853-1860, a potom je prebacio u Novi Sad. Sa suprugom Katarinom Mačvanski Filip je imao dva sina: Antonija i Đorđa, i ćerku Rahilu udatu za uglednog novosadskog trgovca Mihajla Georgijevića.
Antonije Nedeljković je završio gimnaziju u Novom Sadu nakon čega je postao trgovac. Emigrirao je u Čikago oko 1865. godine.
Komentari (0)