Порекло глумице Рахеле Ферари (1911-1994)

18. јула 2021.

коментара: 0

Рахела Ферари, једна од најгенијалнијих српских филмских, телевизијских и позоришних глумица, рођена је у јеврејској породици као Роса (Рохел) Фројнд.

Некад је неки лош познавалац матичних књига извршио увид у јеврејске матичне књиге Земунског рабината и забуном имену рођене девојчице додао име њеног оца. Тако је Роса Фројнд постала Бела Роса Фројнд! Непроверавајући извор, сви до једног аутора су до данас понављали ову грешку. Такође, Рахела Ферари / Роса Фројнд изгледа није рођена у Земуну, него у Старој Пазови која је припадала Земунском рабинату (касније Јеврејској општини Земун) па је из тог разлога Рахела уписана у земунске јеврејске матице. Данас су сачувана два преписа земунских матичних књига, у једном је као место њеног рођења наведена Стара Пазова, а у другом Земун.

Дакле, да закључим – Рахела Ферари је рођена као Роса (Рохел) Фројнд 27. августа 1911. године у Старој Пазови(?!) у породици Беле и Еме рођене Лајнер.

Два преписа матичне књиге рођених Земунског рабината са уписаним рођењем Росе (Рохел) Фројнд и са наведеним различитим местом рођења

Бела и Ема Фројнд потичу из старих бачкопаланачких јеврејских породица. Венчали су се 14. априла 1901. године у Бачкој Паланци. У браку су имали Јохану (1902), Јули (1904), Јакоба (1906), Етел (1908), Росу (1911-1994), Емила Милана (1914) и Емануела (1917).

Синагога у Бачкој Паланци

Породица Фројнд, као што је речено, потиче из Бачке Паланке. Припада левитским породицама о чему сведоче симболи на њиховим надгробним споменицима. Најстарији познати члан породице је Емануел Мендл Фројнд рођен око 1785. године. Он је у браку са Мари Миријам († 1868) имао Пепи (1808) удату за Јакоба Шиндлера из Осијека, Росалију која је имала два брака – први са Јакобом Фајфером из Бачке Паланке а други са И. Вајлом такође из Бачке Паланке, Бернарда Баруха (1821-1871) и Леополда Левија Бернарда (1835).

Бернард Барух Фројнд, (1821-1871) је имао два брака. Први са Хани а други са Шаролтом Лоти Хендлер. У првом браку је имао сина Емануела (1847-1916) и ћерку Нети (1847) удату за Хермана Хиршнера из Бачке Паланке. У другом браку је имао Јозефа (1851-1887), Терез (1854) удату за Игнаца Бороса из Бачке Паланке, Хани Јанку (1898) удату за Симона Флајшера из Стапара, Хермана Леа (1859) и Кати (1862) удату за Лајоша Валенштајна.

Гроб Бернарда Фројнда, Рахелиног прадеде, на јеврејском гробљу у Бачкој Паланци

Емануел Фројнд (1847-1916), Бернардов син а деда Рахеле Ферари, оженио се 1875. године са Франциском Бреслауер из Илока (1850-1911). У браку су имали сина Белу рођеног 7. октобра 1876. године.

Уписано венчање Емануела Фројнда и Франциске Бреслауер, 1875. г.
Гроб Емануела Фројнда, Рахелиног деде, на јеврејском гробљу у Бачкој Паланци

Бела Фројнд, отац Рахеле Ферари, преселио се, највероватније, 1900. године у Стару Пазову код свог рођака Давида Фројнда. Већ наредне године оженио се са Емилијом Еми Лајнер из Бачке Паланке. Након што им се родила ћерка Роса, Бела и Еми су прешли у Земун. Почетком Првог светског рата аустроугарске власти су протерале породицу Фројнд у Бачку Паланку (место њиховог порекла) да би се поново вратили у Земун тек 1917. године. Ту су и дочекали почетак Другог светског рата и Холокауст.

Запис о венчању Рахелиних родитеља, Беле Фројнда и Емилије Лајнер, 1901. г.
Рахела Ферари у Српском народном позоришту Нови Сад, 1939. г. Фотографија је музејска грађа Позоришног музеја Војводине.

Породица Рахелине бабе по оцу, Франциске Фани Бреслауер потиче из Селенче. Из Селенче у Бапску је око 1830. године прешао Абрахам Бреслауер (1783) са супругом Шоном и сином Јакобом (1811-1904). Јакоб Бреслауер је са првом супругом Лени Лихтентал  имао децу Леополда (1836), Симона (1842), Емануела (1845) и Нети (1849). У другом браку са Фани Цајзел, имао је Франциску (1850), Хајнриха Емерика (1853-1918), Морица (1855), Абрахама (1858), Адолфа (1861) и Јозефа (1863). Породица је касније прешла у Шаренград, а затим у Илок.

Породица Бреслауер у попису Јевреја у Илочком рабинату. Означена је Франциска Бреслауер
Гроб Јакоба Бреслауера, Рахелиног прадеде, на јеврејском гробљу у Илоку

О породици Рахелине мајке, Емилије Еме Лајнер нема пуно података. У Бачкој Паланци је забележен Емилијин отац Емануел Лајнер (1841-1884) који је са супругом Розалијом Шпицер имао Јули (1869) удату за Маркуса Бергера, Рези (1870), Игнаца 1872), Емилију (1876), Розалију (1878) и Емануела (1884). Рахелин ујак, Игнац Лајнер се некако истовремено (а можда и заједно) са Рахелиним оцем Белом преселио у Стару Пазову.

Гроб Рахеле Ферари и Стеве Жигона, у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012). Аутор је 27 монографија и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.