Порекло становништва Ваксинце, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је потпланинско и налази се са десне стране Суве Реке (арбанашки: Река Саат), при њеном силаску у сподину.
Воде.
У селу типа око 50 бунара, већи број чесама и неколико извора. Називи за чесме су: Чешма Аџијас, Чешма Џемалит, Чешма Ани Сејдас, Чешма Салијат, Чешма Зилбеарит, Чешма Колес (градио Никола, ранији становник села), Чешма Поштр (Доња Чесма), Чешма Џамијас (Џамиска Чесма), Грац, Џири, (Вир). Првих шест носе имена по оснивачима, а остале по положају или месту на коме се налазе. Од извора познати су: Крони Табакит, Крони ме Гур, Крони те Лес’јт и Неремт ди Регме.
Земље и шуме.
Испод села на источној страни је пространа раван са њивама и понеком ливадом. Изнад сеоских кућа смењују се слабије њиве са испашама. Топографски називи за потесе су: Мокро Пољ, Гропа, Гробница, Ула Френгит (Френски Пут), Ледина, Моли Сипри, Кодра Мал (Велико Брдо), Те Сарагат, Киша (црква), Лама Јованит (Јованово Гувно), Кодра Гат (Дуго Брдо), Лесаит (Лесна), Тумба, Гури Ајијас (Ајијов Камен).
Тип села.
Ваксинце је по типу збијено насеље и куће груписане у махалама. Највећа је махала Матр’ј, затим Струкар, Казија, Бун и Фичај. Махале носе имена по главнијим родовима. Удаљењеизмеђу појединих делова села је незнатно. Ваксинце је горело 1870 г. У селу има 21 род са 162 дома.
Прошлост u старине.
Становништво казује да је некада на месту Киша, била православна црква. 1939 г. су вршена делимична ископавања и том приликом пронађени су остаци од зидова и гробље. Становништву није познато: коме је црква била посвећена и када је порушена? Раније су околни православни становници на то место доводили болеснике ради оздрављења. Изнад села постоји успомена и о неком старом гробљу. Трагови од тог гробља сада се не познају. Сеоски муслимани причају да је то „мађупско” гробље, јер се у њему укопавапи Цигани.
Да је Ваксинце старо село види се и по томе што су у њему очувани и малобројни (1 к) јужнословенски православни старинци. Ових је родова раније било више тако да су око средине 19. века они чинили половину сеоског становништва. 1868 г. стари православни становници Ваксинца имали су свога кмета (Маринко) и тада су они платили 1430 гроша харача.
Постоји врло раширена традиција о томе како је забележио Ђ. Петров, да је Ваксинце првобитно било православно јужнословенско насеље. На почетку 19. века ту је најпре дошао неки Арбанас муслиман који је изнајмио сеоску пашу за својих 200 оваца. Четврте године иза тога Арбанас је позвао још 2-3 овчара другова који су се ту такође населили. Од тада је почело у селу повећавање муслимана и исељавање православних родова.
Порекло становништва.
Православни старинци су:
-Антеви (1 к, св. Никола). Верују да им се број домова не може повећати: чим се која породица намножи, кажу, да се она исели или сатре. Знају за један исељен дом у Куманову. Пре ослобођења од Турака њихово земљиште у селу било им је одузето и они су тада живели као чифчије. Сада имају купљено имање.
Муслимански старинци су:
-Струкар (35 к). He зна се тачно ко им je од предака прешао на ислам и када је то било. Из тежње да се изједначе са осталим муслиманима, становници рода Струкар издају се да су од фиса Битич.
Православни досељеници су:
-Петровићи (1 к, св. Никола), досељени су 1928 г. из Пирота. Овде су насељени на утрини.
Муслимански досељеници су:
-Матр’ ј (58 к), од фиса Тсач. Доселили се крајем 18 века. Овде су дошли из Северне Арбаније као разгранат род. У старини најпре били католици па после прешли на ислам.
-Казија (23 к), од фиса Бериш у Северној Арбанији. Неко време, пре досељења у Ваксинце, задржали се у Љуми, у месту званом Калис. Овде дошли одмах иза предњег рода.
-Фичај (12 к), од фиса Краснић. Доселили се у 19 веку из Северне Арбаније.
-Буц (17 к), од фиса Круја Зи. Дошли када и становници из рода Финај.
Године 1878. у Ваксинце се доселиле три муслиманске мухаџирске породице из Врања. Две породице касније су изумрле, а једна се преселила, 1912 г. у Турску.
Цигани-Роми.
Приликом испитивања (крајем 1940 г.) у Ваксинцу је било 14 циганских породица. И ови Цигани не раз.ликују се од Цигана у осталим карадачким селима: број им је променљив, немају својих кућа и земљиште, те се баве обрађивањем туђих њива. Ближе порекло знају у Куманову.
ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)