Порекло становништва Слупчане, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је већим делом око Слупчанске Реке, при њеном силаску у планинску суподину. Изнад насеља дижу се брда. Благун и Трње.
По двориштима има око 80 бунара. У селу постоје још пет чесама и на атару познати су два кладенца. Називи за чесме су: Чешма Табагве, Чешма Селимит, Чешма Евзијат, Чешма Муратит и Чешма Шабанит; за кладенце: Кладенец и Кладенец Бели Брегит.
Земље и шуме.
Топографски називи за њиве, испашу и брда су: Пес’клија, Рупа. Пљачкавица, Ђерен. Горобница, Виа Оризит (Оризарски пут). Бели Брег, Три Лаза, Бела Вода, Кодра Maл (Велико Брдо), Прони Сат (Суви Поток), Корија Пљак (Стара Корија), Градина, Ула Кумановас (Кумановски пут), Душка Бечас.
Тип села.
Слупчане има три махале и неколико мањих група кућа које су међу собом незнатно удаљене. Махале су: Качер, Телак и Табак. У првој махали има 44, у другој 55 и у трећој 33 дома. У истој махали станују по неколико родова исте фисне припадности. У селу укупно има 31 род са 143 дома.
Прошлост u старине.
У општем делу изнето је да се 1355 г. у области помиње село Стлпчани. Вероватно је да се тај помен односи на данашње Слупчане, јер сличних индикација има и код других писаца. Доцнијих писаних трагова о животу насеља нема.
На давнашњу старост села упућује и народно предање. По њему Слупчане je веома старо село и са раније православним јужнословенским становништвом. И данашњи сеоски муслимани пореклом из Арбаније казују да су њихови стари приликом досељавања у селу затекли православно становништво и цркву изнад села. Црква је, по сазнању Ј. Х. Васиљевића, била посвећена св. Ђорђу и до 1892 г. на њеним преосталим зидовима познавали су се остаци од живописа. Прича се још да је око цркве било старо православно гробље чији се трагови данас једва примећују. Иначе о исељеном православном становништву данашњи сеоски муслимани скоро ништа не казују. Обично веле да њих има у Шупљем Камену, Бедињу (Крстевци, 1 к) и Режановцу (Коста) код Куманова.
У северном крају села, на узвишењу, верује се да је некада било утврђење (Кале). Остаци од зидова сада се не познају.
По расељењу првобитног православног становништва село je расло новодосељеним муслиманским родовима и њиховим прираштајем. Данас су сви сеоски становници муслимани.
Порекло становништва.
Сеоски родови у Слупчану распоређени су по махалама на следећи начин:
У махали Качер суродови:
-Садиколар (10 к),
-Таиралар (7 к),
-Зимелар (3 к),
-Еминалар (6 к),
-Ложичани (7 к) и:
-Ртмаданлар (11 к), сви од фиса Круја Зи. Прва четири рода добили имена по прецима који су се доселили из Северне Арбаније. Њихови су дошли у првој половини 19 века. Из истог су доба и Ложичани, чији је најстарији предан Демир. Он је у Слупчану имао синове Таира и Шабана. После синова Демир у селу има још три потомка: Бајрама, Аџи Демира (73 година) и Таира (48 година). Назив Лоокичани добили по томе што су раније правили „ложице”. Пре досељења у Слупчане неко се време задржали око Призрена на месту званом „Црна Планина”. Пореклом су из Северне Арбаније. Од свих поменутих родова најмлађи су становници из рода Рамаданлар. Од њих овде се доселио, у другој половини 19 века, Муслија, оснивач рода и предак из другог појаса. Муслија је имао синове: Руфата, Латифа. Небију и Имера. Данас у селу живе унуци: Мифтар, Хакија. Фаредин, Ћаил, Зеадин, Шериф, Ферат и Имер. Порекло као код предњих родова.
У махали Телак су родови:
-Селимла р (5 к),
-Сејдалар (7 к),
-Маналар (13 к),
-Саиталар (15 к) и:
-Паљош (10 и), сви од фиса Соп. У Слупчане се досељавали постепено у току 19 века. Даљем су старином из Северне Арбаније. Прва четири рода носе имена по прецима који су их основали. За род Паљош веле да је добио име из подсмеха, али не знају шта значи.
У махали Табак живе родови:
-Идризалар (11 к),
-Ајвазлар (9 к),
-Дауталар (5 к) и:
-Сабалар (8 к), одфиса. Краснић. Доселили се у току 19 века. Прва три реда носе имена по прецима који се овде први настанили. Како је постало име последњег рода становници не знају. Старина свих родова је у Северној Арбанији.
Пре неколико година из села се иселило четири породице и то: 3 y Куманово (по 1 од Идризалар, Дауталар и Ajвазлар) и 1 у Трнаву (од Сабалар).
Цигани-Роми;
Крајем 1940 г. у селу је било 10 циганских домова. Њихов број је веома променљив. Око 1900 г., по подацима из литературе, Слупчане је имало 23 циганска дома. Иначе и ови Цигани немају кућа и земљиште, већ се баве радовима на имању богатијег становништва и станују y њиховим зградама. Пореклом су из Куманова.
ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)