Poreklo stanovništva Orizari (po knjizi Orizare), opština Lipkovo, Severna Makedonija. Prema knjizi Dr Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“, izdanje Beograd 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo leži u podgorini Crne Gore, oko 1 km severno od Lipkeva. U selu su po dvorištima bunari; ima još šest česama i jedan izvor (Kroni Dautit). Česme se zovu: Češma Katundit (Seoska Česma), Ibibski Dol, Češma Alias, Češma Etemit, Češma Bajramit, Češma Alijat. Prve dve ime dobile po mestu na kome se nalaze a ostale po osnivačima (podizali ih „za sebap”).
Zemlje i šume.
Selo je relativno bogato u njivama, a siromašnije u šumi i utrinama. Nazivi pojedinih potesa su: Orizište, Rupa, Smolica, Kupinjak, Gradina, Guz Gaber, Livada, Drum, Ečmenište, Ravša, Osonica, Pržar, Proni Šin Đerđit (Đurđevdanski Potok)), Proni Mal (Veliki Potok), Blagun.
Tip sela.
Kuće su grupisane u četiri mahale koje su među sobom neznatno udaljene. Mahale su: Maala Epr (Gornja Mahala), Maala Poštr (Donja Mahala), Cumelj i Muslialar. Prve dve mahale nose imena po položaju, a ostale po glavnijim rodovima. U selu ima 18 rodova sa 77 domova.
Prošlost i strane.
Orizare je staro selo, ranije sa pravoslavnim južnoslovenskim stanovništvom, koje se kasnije postepeno iz sela sasvim iselilo. Za najstarije iseljenike smatraju se Rizići (2 k) u Šilovu kod Gnjilana. Oni slave sv. Dimitrija i pamte da su se iselili iz Orizara dosta rano. U prvoj polovini: 19 veka. iselili se iz Orizara Došljaci, koji sada žive u Murgašu (Kumanovo). Oni slave sv. Jovana i pričaju da su njihovi stari dobegli u Murgaš zbog arbanaškog zuluma. Teško je saznati gde se iselili ostali pravoslavni južnoslovenski rodovi. Njihov je broj bio ranije u Orizaru znatan. To se jasno vidi po tome što je pravoslavno stanovništvo oko polovine prošlog veka po broju domova u Orizaru bilo ravno sa doseljenim muslimanima. 1868 g. pravoslavni orizarski seljaci platili su 1817 groša harača i imali svoga kmeta zvanog Tašy. Pravoslavnih stanovnika u Orizru bilo je i kasnije: oko 1900 g. pored muslimana, u selu se navodi da ima i 24 pravoslavnih duša. Poslednji pravoslavni seljaci iz Orizara izgleda da su od roda Petko (1 k), koji su pre 30 godina prešli u Opaje ( Kumanovo).
Danas u selu živi doseljeno muslimansko stanovništvo poreklom iz Arbanije. Ono se doseljavalo od kraja 18. veka. O imenu selu sadašnji stanovnici ne znaju ništa. Sasvim je sigurno da je ime došlo po kulturi pirinča, koja je ranije u naselju bila raširena.
Poreklo stanovništva.
Seoski rodovi su:
-Muslialar (20 k), od fisa Tsač. Ime dobili po mlađem pretku, najstariji predak i osnivač roda zvao se Džafer. Poreklom su iz Severne Arbanije. Ovde žive od kraja 18 veka.
-Cumelj (17 k), od fisa Beriš. Starina i vreme doseljenja kao kod stanovnika iz roda Muslialar.
-Buloš (8 k), od fisa Beriš. Iste su starine kao i prednji rodovi, ali su ovde došli nešto iza njih.
-Asanovi (4 k), od fisa Gaš. Poreklom su iz Severne Arbanije.
-Biljal (1 k), od fisa Gaš. Doselio se drugoj polovini 19 veka iz istog mesta kao i Asanovi.
-Šabedinlar (2 k), od fisa Beriš. Doselšgi se u tursko doba. Po selu Lipkovu, preko koga su ovde došli, rod je poznat i pod imenom Lipkoalit; tamo pripadali rodu Tauše i živeli u istoimenoj mahali. Dalje poreklo kao i kod njih.
-Belanovčanlar (6 k), od fisa Gaš. Doselili se kada i lipkovski rod preko Belanovca, gde se neko vreme zadržavali dolazeći iz Severne Arbanije.
-Aliovi (3 k), od fisa Gaš. Ovde se doselili kao i prednji rod iz Belanovca. Vreme doseljenja i poreklo kao i kod njih.
-Zećirovi (4 k), od fisa Gaš. Ovde došli krajem 19 veka preko Gornjeg Zlokućana, gde se neko vreme zadržavši na putu iz Severne Arbanije.
-Memed Čauš (1 k), od fisa Gaš. Došli su 1878 g. kao muhadžiri iz Vranja.
-Odžalar (1 k), od fisa Gaš (oni kažu Beli Gaš). Došli kao muhadžiri iz Masurice.
-Đakovalija (1 k), dućandžija u selu. Doselio se posle prednjih rodova iz Đakovice. Kuću nema i fisnu pripadnost ne zna.
Za poslednjih 30 godina iz Orizajra se iselilo 17 muslimanskih porodica i to: 7 y Kumanovo (od Muslialar). 6 y Tursku (5 od Cumelj i 1 od Muslialar), 3 u Lopate kod Kumanova (2 od Vuloš i 1 od Aliovih) i 1 u Matejču (od Muslialar).
Cigani.
Pre 10 godina u selu je bilo oko 20 ciganskih porodica. Krajem 1940 g. od njih je ostalo svega 6 domova. Cigani y Orizšru nemaju kuće i zemljište, već rade sa decom i ženama na imanjima bogatijih muslimana, kod kojih i stanuju. Njihovo bliže poreklo je iz Kumanova.
IZVOR: Prema knjizi Dr. Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“, izdanje Beograd 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan
Komentari (0)