Порекло презимена, село Липково (Липково)

18. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Липково, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др. Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у долини Липковске Реке при њеном силаску у суподииу. Насеље је низног облика, јер су куће поређане са обадве долинске стране. Становништво употребљава текућу воду, воду из бунара, чесама и извора. Бунари су ископани у новије време и налазе се у двориштима око кућа. Неки бунари су релативно плитки те стога у њима вода преко лета пресушује. У селу су још Чешма Саат (Сува. Чесма) и Чешма Аџијас. Извори су на атару изван села. Они су познати под именима: Крони Костас (Костин Извор), Кpoни Кадриас ( Кадриов Извор) и Крони Асанит (Асанов Извор).

Земље и шуме.

Село је богато још y њивама и испашама. Раније је било и пространих шума Њиве су испод села на местима,: Ћерамидница, Друм те Оризарео (Оризарски пут), Друм те Шкупит (Скопски пут), Убишт, Ара Ђат (Дуга Њива), Ливада Ђат (Дуг. Ливада). Места са испашом, брда и ретка шума зову се: Дубрава, Бела Леска, Гољак, Барица, Дрезга, Прој Зи (Црни Поток), Кепи Аметит (Аметова Карпа).

Тип села.

Истакнуто је да је Липково низног облика. Село је по типу збијено. Куће су груписане у седам махала које носе називе по главнијим родовима. Удаљење између махала је незнатно. Данас у Липкову има 21 род са 178 домова.

Прошлост и старина.

Липково је старо село. Писаних помена о томе нема, али је веома жива народна традиција. По исказу становништва село је старо колико и суседна насеља Матејча и Отља; за прво је наведено да je постојало још у средњем веку.

Село Липково је старије од муслиманског досељавања на Карадагу. Како се казује, оно је најпре било насељено само православним јужнословенским становницима. Касније се затечено становништво постепено расељавало и на његово место долазили су муслимани пореклом из Арбаније. Познато је да су православни у Липкову чинили већину над осталим муслиманским становништвом све до српско–турских ратова 1876—1878 г. Православни становници у селу помињу се и 1896 г. Око 1900 г. број православних спао је на 240 душа, а непосредшо иза тога бележи се да православних у Липкову има свега у 11 домова.

За православне исељене стадринце из Липкова знају и сви сеоски муслиманом досељеници, али се детаљнији подаци о исељеницима код њих не могу прибрати. До извесних података о ранијем православном становништву Липкова дошао сам распитивањем у околним селима, а делом у Куманову. На тај начин установљени су следећи исељени родови:

-Трајковци (5 к), Спасеви (1 к), Стевини (1 к), Димитријини (1 к), Дамњан (1 к), Максим (1 к), Кузманови (1 к), Перини (1 к), Крстеви (6 к) и Сиринићани (16 к). Ови поменути родови сада живе у Куманову.

Из Липкова исељени су и Перини (1 к), који сада живе у Опају код Куманова. Осим тога слушао сам (казивали у селу Отљи) да исељених православних родова из Липкова има још у Нишу и Београду. За неке се од исељених родова зна време, узрок исељења и даље порекло. Тако се Трајковци na села иселили пре 50 година. Назив Трајковци донели су у Куманово из Липкова, где су живели преко „двесте години“; њихова даља старина је из околине Призрена. Данас су они у Куманову познати и под именом Населенићани. Род Крстеви y Липкову се звали Големовци по претку Крсти који је био „голем јунак”. Ту су живели поред Сиринићана, са којима су имали заједничку воденицу у близини данас поисламљених домова из Струкарске Махале. Ређе се за њих чује и назив Кобурци, по „кобуру” који је носио Крста. Иначе даљом старином су са Косова. У Липкову наводи се да су живели из времена када није било муслимана па до пре 60 година; тада се иселили „од зулум”. Сиринићани из Липкова иселили се пре Крстевих. Име носе по месту старине (кажу село Силанац?) одакле су дошли када и Крстеви. Право им је презиме Стојколарци. У Куманово је из Липкова прешао предак Серафим, кога су муслимани „турчили” те је он стога „со цепаница” (присиљен) продао земљу муслиманима из рода Спајилар.

Опште је казивање да је код данашње школе у Липкову постојала православна црква, посвећена св. Ђорђу и поред ње налазило се гробље. Пре 60 година, када се Крстеви иселили из села, црква је била још очувана. Доцније је она порушена и њени се трагови данас не познају.

Порекло становништва.

Липково је сада, сем једног скоро досељеног православног рода, углавном муслиманско село. Родови су по пореклу двојаки: стариначпи и досељени.

Старинци су:

-Струкар (29 к), поисламљени. У селу су „од памтивек”. На ислам прешли у првој половини 19 века, када је у Липкову наступило јаче продирање муслимана из Арбаније. Остали муслимани зову становнике из рода Струкар, због промењене вере, и именом:

-Торбеши. Сада се у овом роду говори арбанашки. Све њихове породице живе у махали која носи родовско име.

Православни досељеници су:

-Чеда (1 к, св. Никола), дошао као општински писар пре неколико година из Куманова. Овде је саградио кућу и стално се населио.

Муслимански досељеници су:

-Спајилар (13 к). од фиса Краснић у Северној Арбанпји. Сматрају секао релативно доста рани муслимански досељеници. Име добили по претку који је био спахија.. Доскора су у роду имали велику задругу од 40 душа (Исенови). Живе у истоименој махали.

-Емиште (13 к), доселили се у првој половини 19 века. Име добили по месту порекла у Љуми (Северна Арбанија). Пре досељења у Липково, а и касније, неке породице из овог рода често се сељакале. Тако, на пример предак Амет Муса по исељењу из Љуме неко време живео у околини Скопља, па у Липкову, Куманову и најзад опет у Липкову. Сви становници из овог рода данас живе у истоименој махали.

-Тауше (12 к), од фиса. Бериш. Порекло знају у Северној Арбанији. У селу имају махалу која носи њихово родовско име и у њој живе заједно са становницима из рода Јаови.

-Метан (20 к), доселили се из Мата (Матја — место Дерјан) у Северној Арбанији. Овде живе у посебној махали која носи њихово родовско име.

-Дерњан (53 к), доселили се као разгранат род из истог места. одакле је дошао и род Метан. Све родовске куће, изузев незнатног дела које су у доњем крају села, груписане су у Дерњанској Махали.

-Суља (16 к), од фиса Шаља. Доселио се оснивач рода Суљо са синовима из Северне Арбаније. У селу имају посебну родовску махалу.

-Јаови (9 к). од фиса Бериш. Овде су дошли у другој половини 19 века преко села Бреста, где су неко време боравили на путу из Северне Арбаније. Живе у махали Тауше.

У турско доба исељене су 2 породице из рода Тауше у оближње село Оризаре. Тамо се зову Шабединлар или Липкоалит.

Цигани-Роми:

-Крајем 1940 г. у Линкову је било 12 циганских породица које су живеле у туђим нарочито за њих грађеним кућерцима („шпи мађупит”). Лети се број цигана смањује, јер они тада бораве у суседним селима, где раде на њивама. Сви су липковски Цигани ближим пореклом из Куманова.

ИЗВОР: Према књизи Др. Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.