Петар М. Демић – Родови Класничке компаније (1772-1786)

13. марта 2021.

коментара: 0

ПЕТАР М. ДЕМИЋ[1], мастер историчар

Крагујевац

РОДОВИ КЛАСНИЧКЕ КОМПАНИЈЕ (1772-1786)[2]

Апстракт: Када говоримо о банијским Србима, битно је напоменути да је главнина њих населила подручје Банске крајине у неколико већих таласа од краја XVII до краја XVIII века, углавном из правца Поткозарја и Поуња у Босанској крајини. Циљ овог рада је приказивање родовске структуре матичних села Класничке компаније Прве банске крајишке регименте у периоду од 1772. до октобра 1786. године. Реч је о селима Класнић, Жировац, Брезово Поље, Брубно и Чавловица. Дубички рат (1788-1791) изазвао је нова померања становништва и поновно насељавање Банске крајине, па је самим тим овај период битан због евидентирања старијих родова у поменутим селима.

Кључне речи: родови, Класничка компанија, XVIII век, Класнић, Жировац, Брезово Поље, Брубно, Чавловица, крсне славе.

УВОДНА РЕЧ

Банска крајина била је једна од крајишких војно-управних области, која је углавном покривала простор између река Уне, Саве и Купе, планине Петрове горе и Суве међе. Од половине XVIII века, подручје Банске крајине било је подељено на две пешадијске регименте – Прву банску крајишку регименту и Другу банску крајишку регименту. Ове две регименте биле су уједно пешадијске војне јединице и војно-управне области, које су биле подељене на крајишке компаније, од којих је свака у свом саставу имала по неколико насељених места. Становништво тих насељених места живело је у породичним задругама, које су на неки начин представљале основу крајишког уређења и на основу којих је вршена регрутација крајишника. Осим Прве и Друге банске крајишке регименте, које су истовремено биле пешадијске војне јединице и војно-управне области, на подручју Банске крајине постојала је и Банска хусарска регимента – искључиво војна јединица састављена од коњице.

КЛАСНИЧКА КОМПАНИЈА

Према подацима крајишких спискова (Musterlisten) из 1772. године, Прва банска крајишка регимента је у свом саставу имала 16 крајишких компанија. Једна од њих била је Класничка компанија (213 породичних задруга), са средиштем у селу Класнић. Осим највећег дела Класнића (75 породичних задруга), она је обухватала села Жировац (73 породичне задруге), Брезово Поље (23 породичне задруге), Брубно (25 породичних задруга) и Чавловицу (17 породичних задруга). Поменута села била су насељена православним становништвом. Од новембра 1784. године, овој компанији прикључена су села Гвозданско, Комора и Мајдан, која су раније била у саставу Рујевачке компаније Друге банске крајишке регименте.[3]

КЛАСНИЋ

Средиште Класничке компаније било је у селу Класнић, односно у његовом највећем делу (делови Класнића били су у саставу Малоградачке и Мајске компаније), који је 1772. године имао 75 породичних задруга. Према подацима крајишких спискова (Musterlisten) из 1772. и 1778. године, као и крајишких месечних извештаја (Standestabellen) из периода од јануара 1779. до октобра 1786. године, на подручју дела Класнића који је припадао Класничкој компанији потврђено је присуство најмање 26 родова и то су: Анђелићи (Анђелић), Бајићи (Бајић), Бијелићи (Бијелић), Бјелани (Бјелан), Богдановићи (Богдановић), Богојевићи (Богојевић), Вучковићи (Вучковић), Демићи (Демић), Златовићи (Златовић), Зоројевићи (Зоројевић), Зракићи (Зракић), Јовићи (Јовић), Јојићи (Јојић), Калабе (Калаба), Кљајићи (Кљајић), Лончаревићи (Лончаревић), Милаковићи (Милаковић), Огњеновићи (Огњеновић), Подунавци (Подунавац), Прусци (Прусац), Релићи (Релић), Ресановићи (Ресановић), Рудићи (Рудић), Сарапе (Сарапа), Слијепчевићи (Слијепчевић) и Шућуре (Шућура).[4]

Што се тиче овог дела Класнића, највећи број родова слави Никољдан (Бајићи, Богдановићи, Вучковићи, Златовићи, Зракићи, Калабе, Кљајићи, Лончаревићи, Милаковићи, Огњеновићи, Ресановићи, Сарапе и Шућуре). Ђурђевдан је друга крсна слава по броју родова који је прослављају (Бјелани, Богојевићи, Демићи, Зоројевићи, Подунавци, Прусци и Релићи). Следе Јовањдан (Анђелићи, Јовићи и Слијепчевићи) и Митровдан (Бијелићи и Јојићи), док Пантелијевдан слави само један род (Рудићи).[5]

ЖИРОВАЦ

Највеће село Класничке компаније по броју становника и по броју родова био је Жировац, који је 1772. године имао 73 породичне задруге. Према подацима крајишких спискова (Musterlisten) из 1772. и 1778. године, као и крајишких месечних извештаја (Standestabellen) из периода од јануара 1779. до октобра 1786. године, на подручју Жировца потврђено је присуство најмање 28 родова и то су: Арбутине (Арбутина), Бијелићи (Бијелић), Бодловићи (Бодловић), Божићи (Божић), Буњци (Буњац), Бурмуџије (Бурмуџија), Владушићи (Владушић), Вујаклије (Вујаклија), Галијаши (Галијаш), Глушци (Глушац), Дрљаче (Дрљача), Зорићи (Зорић), Јандрићи (Јандрић), Крњајићи (Крњајић), Љиљци (Љиљак), Оклобџије (Оклобџија), Остојићи (Остојић), Познановићи (Познановић), Прибичевићи (Прибичевић), Сузићи (Сузић), Тинтори (Тинтор), Ћордаши (Ћордаш), Ћорковићи (Ћорковић), Царићи (Царић), Цвијетићи (Цвијетић), Чугљи (Чугаљ), Шпановићи (Шпановић) и Шућуре (Шућура).[6]

Две крсне славе које у Жировцу предњаче по броју родова који их прослављају су Јовањдан (Божићи, Бурмуџије, Крњајићи, Сузићи и Ћорковићи) и Никољдан (Арбутине, Глушци, Зорићи, Оклобџије и Чугљи). Врачевдан је на трећем месту (Бијелићи, Владушићи, Тинтори и Царићи), а следе Аранђеловдан (Јандрићи, Ћордаши и Цвијетићи), Ђурђевдан (Бодловићи, Буњци и Галијаши) и Митровдан (Остојићи, Познановићи и Шпановићи). По један род слави Видовдан (Вујаклије), Срђевдан (Љиљци) и Тривуњдан (Дрљаче). Родови Прибичевића и Шућура више не постоје у Жировцу.[7]

БРЕЗОВО ПОЉЕ

Што се тиче Брезовог Поља, оно је 1772. године имало 23 породичне задруге. Према подацима крајишких спискова (Musterlisten) из 1772. и 1778. године, као и крајишких месечних извештаја (Standestabellen) из периода од јануара 1779. до октобра 1786. године, на подручју Брезовог Поља потврђено је присуство најмање 11 родова и то су: Бркићи (Бркић), Гриве (Грива), Литре (Литра), Марићи (Марић), Миљевићи (Миљевић), Париповићи (Париповић), Пауновићи (Пауновић), Петровићи (Петровић), Сладојевићи (Сладојевић), Товарлаже (Товарлажа) и Шукунде (Шукунда).[8]

Највише родова у Брезовом Пољу слави Ђурђевдан (Париповићи, Пауновићи, Сладојевићи и Шукунде). Друга крсна слава по броју родова који је прослављају је Никољдан (Литре, Петровићи и Товарлаже). Затим следи Митровдан (Марићи и Миљевићи), док по један род слави Јовањдан (Бркићи) и Часне вериге (Гриве).[9]

БРУБНО

Брубно је 1772. године имало 25 породичних задруга. Према подацима крајишких спискова (Musterlisten) из 1772. и 1778. године, као и крајишких месечних извештаја (Standestabellen) из периода од јануара 1779. до октобра 1786. године, на подручју Брубна потврђено је присуство најмање 17 родова и то су: Бирачи (Бирач), Бркићи (Бркић), Диздаревићи (Диздаревић), Јануси (Јанус), Јовићи (Јовић), Карапанџе (Карапанџа), Кладари (Кладар), Кобци (Кобац), Купрешани (Купрешанин), Милакаре (Милакара), Остојићи (Остојић), Пауновићи (Пауновић), Радановићи (Радановић), Ресановићи (Ресановић), Сладојевићи (Сладојевић), Утјешеновићи (Утјешеновић) и Шикање (Шикања).[10]

У Брубну највећи број родова прославља Никољдан (Бирачи, Јануси, Купрешани, Остојићи и Ресановићи). Након Никољдана следи Ђурђевдан (Пауновићи, Сладојевићи и Утјешеновићи), док по један род слави Јовањдан (Бркићи), Лазареву суботу (Радановићи), Малу госпојину (Карапанџе), Мратиндан (Јовићи) и Стевањдан (Шикање). Међу родове који су некада постојали у Брубну спадају Диздаревићи, Кладари, Кобци и Милакаре.[11]

ЧАВЛОВИЦА

Најмање село Класничке компаније била је Чавловица, која је 1772. године имала 17 породичних задруга. Према подацима крајишких спискова (Musterlisten) из 1772. и 1778. године, као и крајишких месечних извештаја (Standestabellen) из периода од јануара 1779. до октобра 1786. године, на подручју Чавловице потврђено је присуство најмање 8 родова и то су: Васићи (Васић), Вујаклије (Вујаклија), Вукичевићи (Вукичевић), Ђерасиновићи (Ђерасиновић), Југовићи (Југовић), Крковићи (Крковић), Личине (Личина) и Метикоши (Метикош).[12]

Када говоримо о Чавловици, само Видовдан прославља више родова (Вујаклије и Личине), док по један род слави Ђурђевдан (Васићи), Јовањдан (Крковићи), Митровдан (Ђерасиновићи), Томиндан (Метикоши) и Часне вериге (Вукичевићи). У Чавловици више не постоји род Југовића.[13]

ЗАВРШНА РЕЧ

Рад је написан пре свега на основу архивске грађе Прве банске крајишке регименте (Musterlisten, Standestabellen) из периода од 1772. до октобра 1786. године и некомплетне архивске грађе Банске хусарске регименте (Musterlisten) из 1772. године, која се чува у Ратном архиву (Беч, Аустрија), али је на микрофилмовима доступна и на интернет сајту www.familysearch.org. Осим података из поменуте архивске грађе, овај рад нам доноси и податке о крсним славама старијих родова Класничке компаније, који су прикупљени током последњих десетак година, као и податке о родовима који су временом потпуно или делимично нестали из матичних села Класничке компаније. Сам рад може послужити као добра основа за родословно истраживање банијских племена, родова и породица.

НАПОМЕНА: Рад је изворно објављен у часопису „Шумадијски анали“ током новембра 2020. године.

 

[1] [email protected]

[2] Петар М. Демић, „Родови Класничке компаније (1772-1786),“ у Шумадијски анали, 10, уред. Предраг Илић (Крагујевац: Историјски архив Шумадије – Крагујевац, 2020), 128-134.

[3] https://www.familysearch.org/search/film/007676944?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677073?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608744?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608740?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677076?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677077?cat=131635 [приступљено 01.07.2020].

[4] https://www.familysearch.org/search/film/007676944?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677073?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608744?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608740?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677076?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677077?cat=131635 [приступљено 01.07.2020].

[5] Подаци о крсним славама прикупљени су током последњих десетак година.

[6] https://www.familysearch.org/search/film/007676944?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677073?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608744?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608740?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677076?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677077?cat=131635 [приступљено 01.07.2020].

[7] Подаци о крсним славама прикупљени су током последњих десетак година.

[8] https://www.familysearch.org/search/film/007676944?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677073?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608744?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608740?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677076?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677077?cat=131635 [приступљено 01.07.2020].

[9] Подаци о крсним славама прикупљени су током последњих десетак година.

[10] https://www.familysearch.org/search/film/007676944?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677073?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608744?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608740?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677076?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677077?cat=131635 [приступљено 01.07.2020].

[11] Подаци о крсним славама прикупљени су током последњих десетак година.

[12] https://www.familysearch.org/search/film/007676944?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677073?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608744?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007608740?cat=485998 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677076?cat=131635 [приступљено 01.07.2020]; https://www.familysearch.org/search/film/007677077?cat=131635 [приступљено 01.07.2020].

[13] Подаци о крсним славама прикупљени су током последњих десетак година.

 

Аутор чланка:
Петар M. Демић

Образовање: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, докторске академске студије историје

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.