Poreklo stanovništva Brest, opština Čučer-Sandevo, Severna Makedonija. Prema knjizi Dr Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“, izdanje Beograd 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Brest je veće planinsko naselje u izvorišnoj čelenci Lipkovske Reke i (Vodenička Reka, Stara Breze). Iako geografski pripada proučenoj oblasti, Brest je od uvek, zbog blizine, administrativno išao sa Skopljem.
Vodu za piće dobija stanovništvo iz potoka, nekoliko česama i većeg broja izvora.
Zemlje i šume.
Usled znatne visine (najniži delovi naselja imaju visinu od oko 1000 m) i diseciranog peljefa, selo oskudeva u njivama. Veće je prostranstvo šuma i ispaša. Važniji topoprafski nazivi su: Pržalj, Rasengulj, Belinski Kamen, Kopiljača, Ramna, Golema Šuma, Gusta Planina, Kuka.
Tip sela.
Brest je izrazito razbijenog tipa. Zbog isprosecanosti zemljišta dubokim dolinama, krajevi sela među sobom su dosta udaljeni. Otuda neki delovi naselja čine gotovo samostalne celine i imaju posebna groblja. Inače seoske kuće poređane su u pet mahala i nekoliko manjih grupa kuća. Glavne mahale su: Malina, Muriz, Tendžer, Mulija i Maslan. Imena su po rodovima koji u njima žive, a rastojanje između najudaljenijih mahala ili grupa kuća iznosi oko 6 km. Selo ima 5 rodova sa 196 domova.
Prošlost i strane.
Opšte je predanje kod današnjih doseljenih muslimanskih stanovnika poreklom iz Arbanije da je Brest staro selo i da je ono pre njihovog doseljavanja bilo naseljeno samo pravoslavnim južnoslovenskim stanovnicima koji su se kasnije iselili. Takvu tradiciju naveo je i Đ. Petrov 1896 g. On je tada zabeležio da je pre 100 godina u Brestu postojao sveštenik koji je bio iz Ljubanca (Skopska Crna Gora).
Iz tradicije teško je ustanoviti gde se i kada iseljavalo staro pravoslavno stanovništvo iz Bresta jer u selu sada nema starinaca koji bi o tome određenije nazivali. Nešto se više zna o tome na osnovu pisanih podataka. Tako su ustanovljeni sledeći pravoslavni iseljenici iz Bresta:
-Ljubisav (4 k) u Trpezi kod Gnjilana. Tamo su došli pre 120 godina. Slave sv. Đorđa Alimpiju.
-Šorlić i (13 k), Đurići (8 k), Ilići (9 k), Milkići (10. k), Džojkini (1 k) i Cajkići (1 k) u Binču (Gornja Morava), svi su poreklom na Bresta. Poslednja dva roda u Brestu su bili jedan, ali vele da s „prokleti“ i da nikad ne mogu imati više od dve kuće. i slave sv. Nikolu.
-Pržići (12 k) u Mogili (Gornja Morava) doselili se iz Bresta pre 100 godina. Slave sv. Katarinu. Iz Bresta su poreklom, dalje,
-Rajčinići, Šegmonovići i Crničani u Kučevšštu kod Skoplja. Poslednji se iselili zbog Arbanasa i slave sv. Petku. Ja sam u Kučevištu slušao da su doseljeni iz Bresta još:
-Belinci (7 k) i Šejkovi (2 k). Oni su u Brestu živeli na mestu zvanom Belikski Kamen. Zna se i za iseljene Vaceve, koji su krajem 18 veka prešli u Bedinje. pa odatle u Kumanovo. Po Đ. Petrovu 1896 g. u Dumanovcu živeo je čovek pravoslavne vere čiji je otac dobegao iz Bresta i tu se stalno naselio.
U selu se kazuje da je ranije postojala i pravoslavna crkva. U literaturi je za crkvu označeno da je bila posvećena sv. Bogorodica. Na ataru sela postoji i topografski naziv Kalja. Ty ce ne poznaju tragovi od naselja, a nema o tome određenijih pomena ni u narodnoj tradiciji.
Po raseljenju pravoslavnih južnoslovenskih rodova selo je raslo doseljavanjem muslimanskih doseljenika iz Arbanije i njihovim priraštajem.
O imenu sela ništa se ne kazuje.
Poreklo stanovništva.
U Brestu žive rodovi:
-Muriz (60 k), od fisa Beriš. Doselili se iz Severne Arbanije, izgleda krajem 18 veka. Ovde došli kao razgranat rod.
-Tendžer (55 k), od fisa Beriš, kad i rod Muriz.
-Mulija (42 k), od fisa Krasnić Poreklom iz Severne Arbanije. U Brestu žive Od pre 150 godina.
-Malina (24 k) od fisa Šalja. Doselili se preko Kosova, gde se zadržavali dolazeći na putu iz Severne Arbanije.
-Maslan (15 k), od fisa Veriš. U Brestu se smatraju kao najmlađi seoski doseljenici. Došli su u prvoj polovini 19 veka.
IZVOR: Prema knjizi Dr Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“, izdanje Beograd 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)