Poreklo stanovništva Otlja, opština Lipkovo, Severna Makedonija. Prema knjizi Dr Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“, izdanje Beograd 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo je oko Otljanske Reke pri njenom izlazu u podgorinu. Kuće su grupisane duž dolinskih strana i usled toga naselje je nizno. Oko kuća, po dvorištima, su bunari. U selu ima dve česme i nekoliko manjih izvora.
Zemlje i šume.
Oko sela i ispod, na ravni, zemljište je pod njivama. Iznad naselja, do visine od 800 m, smenjuju se njive sa ispašama. Na višem zemljištu iznad njih dolazi pojas šuma. Topografski nazivi za njive su: Krajište, Oskoruška, Drum, Kamenica, Gradina, Serdarica, Šurlovica; za ispaše, brda i šumu nazivi su: Pudarnica, Bukovija, Lećište, Sijarnik, Komaska, Ara Dervišit (Dervišova Njiva), Korija Jakupit, Veljko Livad, Dubrava, Zdravči Kamen, Polica, Kališnjak, Bučin, Varnica, Slup, Vori Popit (Popov Grob), Mačište.
Tip sela.
Otlja je po tipu zbijeno naselje i kuće su grupisane u mahalama. Imena mahala su po glavnijim rodovima koji u njima žive. U selu ima 19 rodova sa 160 domova.
Prošlost i starine.
Ottlja je staro naselje, isto kao Matejča, Lipkovo i Slupčane. Prvobitno se nalazilo iznad današnjeg položaja na Selištu. Posle jedne „čume” (kuge) preživelo stanovništvo se spustilo na niže zemljište i osnovalo današnje selo na mestu gde je loše „raslo trnje”. Starost naselja potvrđuju ne samo tradicija, već i očuvani starinački rodovi.
Iznad sela duž Otljanske Reke postoji mesto zvano Kalja. To je uzvišenje strmih strana na kome se tragovi od utvrđenja danas ne poznaju.
Poreklo stanovništva.
U selu žive pravoslavni i muslimanski rodovi. Dvojako je stanovništvo i po poreklu: ima starinaca i doseljenika. Pravoslavnih je danas manje, dok ih je do srpsko-turskog rata 1878. g u selu blo više nego muslimana. U susednim selima Matejči i Linkovu uveravali su me da je tada broj pravoslavnih stanovnika y Otlji iznosio oko 80 domova i da ih se većina iselila odmah posle pomenutog rata. Za neke se rodove zna na kome su mestu y selu živeli i gde su se po iseljenju nastanili. J. H. Vasiljević zabeležio je da su iz Oglje Nikolčini u Beljakovcu kod Kumanova, koji su tamo došli preko sela. Murgaša. Iz Otlje vode poreklo, dalje, Otljančani (Petkovci 10 k, Zlatanovci 8 k, Đorđiovci 10 k, Grujovci 1 k), sada u Kumanovu, gde čine posebnu manju mahalu. Iz Otlje vode poreklo još: Vane (1 k), takođe u Kumanovu, Božinovci u Bedinju (Kumanovo), Đelevci u Matejči i Grujovci y Debru i Skoplju. U selu se zna i za iseljene Milenkovce, Jaćimovce i Kmetovce. Prvi su živeli u istočnom kraju sela na mestu gde sada žive doseljeni muslimani poreklom iz Arbanije zvani Abazolar. Odatle potisnuti, Milenkovci su najpre prešli u gornji i nepodesniji kraj sela, ali se i odatle morali poptuno iseliti.
Pravoslavno starinačko stanovništvo u Otlji ranije je imalo i crkvu. Crkva je bila posvećena sv. Nikoli i ruševine od hrama poznavale se do početka ovog veka.
Muslimanski starštci su:
-Gadžot (10 k), ranije su bili pravoslavni. Na islam su prešli u drugoj polovini 18 veka. Žive u istoimenoj mahali i govore arbanaški.
-Studenci (6 k), ime dobili po tome što su im kuće u osoju te je na toj strani uvek „studeno”. Na islam prešli kada i Gadžot. Govore arbanaški. Poslednjih godina tri porodice od roda Studenci prešle su u Skoplje.
Pravoslavni doseljenici su:
-Grujovci (4 k, sv. Nikola), poreklom iz okoline Vučitrna. Ovde su došli, kako kazuju, pre „trista godini”, kada u Otlji i na ostalom Karadagu nije bilo muslimanskih doseljenika iz Arbanije. Zbog toga što su se rano naselili, oni se često izdaju i kao starinci. Kasnije se od Grujovaca iselio veći broj porodica, od kojih se sada zna po jedna u Kumanovu, Matejči (Đelevci), Skoplju i Debru. Neki su od njih prešli u Prokuplje, gde su izumrli.
-Petkovci (1 k, sv. Dimitrije), doseljeni iz nekog sela oko Kosovske Mitrovice. Ovde su dobegli preci koji su u mestu starine pali „na krv”. U selu su poznati i pod imenom:
-Kosiljaci. Od ovog roda ima iseljenih 10 porodica u Kumanovu.
-Zlatanovi (1 k, sv Jovan), došli nešto iza gornjih rodova sa „kosovske strane”. Krajem 19 veka od njih se 8 porodica iselilo u Kumanovo.
-Đorđiovci (1 i., sv. Vrači), starinom iz Metohije. U selu žive od pre muslimanskog doseljavanja. Ranije je broj domova u rodu bio veći. Danas se zna za 10 njihovih iseljenih porodica y Kumanovu, ali kažu da rodovskih iseljenika imaju i u drugim mestima-
Doseljeni muslimani su:
-Ostrec (9 k), od fisa Beriš. Doselili se krajem 18 veka iz Severne Arbanije. Ime dobili po mestu na Karadagu (iznad Matejče) gde se neko vreme zadržali. Smatraju se za naj–stariji doseljeni muslimanski rod.
-Ibralar (8 k), od fisa Gaš. Ovde došao Ibraim, predak iv četvrtog pojasa (pre 120 godina). On je u mestu starine, u Severnoj Arbaniji, pao „na krv“. Adžija (živ, 55 godina) iz ovog roda u Otlji nabraja oca Zećira, zatim Alila, Emina i Ibraima Žive u istoimenoj mahali.
-Abazolar (20 k),
-Ametalar (17 k), i:
-Pljuskalar (8 k), svi su od fisa Krasnić (oni kažu Krašnjak). U Severnoj Arbaniji, gde im je starina, znaju da su činili jedan rod. Prva dva roda dobili imena po osnivačima. a poslednji po pretku koji je, kako se kazuje, na pitanje kakvo je vreme odgovorio „pljusak“. Sva “ori roda došla su u Oglju kada i rod Ibrolar. Ovde žive u posebnim mahalama.
-Muratovi (13 k), od fisa Beriš u Severnoj Arbaniji. U selu su poznati još pod imenom:
-Daljjan, vele, po pretku koji je nosio pupšu, „daljjanka”. Žive u istoimenoj mahali.
-Dajkolar (16 k), od fisa Krasnić. Poreklom su iz Čaje u Severnoj Arbaniji– Ovde imaju posebnu rodovsku mahalu.
-Kračulj (12 k) i:
-Kurtalar (12 k), oba roda od fisa Krasnić. Izgleda da su u starini činili jedan rod. Sem zajedničkog fisa i mesta starine, za osnivača navode istoimenog pretka Zenela. U Otlji žive od prve polovine 19 veka, u dvema posebnim mahalama.
-Aličko (10 k), od fisa Krasnić. Najmlađi su muslimanski doseljenici. Došao predak sa sinovima iz Severne Arbanije oko sredine 19 veka. Ime Aličko dobili kasnije po nekom iz roda koji se „oženio Cigankom”.
Za poslednjih 30 godina iz sela su iseljeni 9 muslimanskih domova i to: 3 u Tursku (2 od Ametalar i 1 od Ostrec), 3 y Skoplje (2 od Kračulj i 1 od Ametalar), 2 u Kumanovo (oba od Muratovih) i 1 u Lopate (Kumanovo).
Cigani:
Krajem 1940 g· u selu su boravila 3 ciganska roda sa 12 porodica. Svi su bili doseljenici od pre 20 godina i posle toga. Svojih kuća i zemljište nemaju. Leti se broj Cigana u selu smanjuje, dok ih zimi ima više.
Ciganski su rodovi:
-Ljatifovi (3 k), doselili se 1920 g. iz Kumanova kao kovači i baštovani. Sada su „momci“ i seoski „izmećari”.
-Mamutovi (8 k), doselili se posle Ljatifovih iz obližnjeg sela Orizara. Ovde, kao i u Orizaru, obrađuju tuđe zemljište, prodaju drva a neke njihove žene prose.
-Ajvas (1 k), doselili se pre nekoliko ledine. iz Matejče. Dalje mu je poreklo u Kumanovu
IZVOR: Prema knjizi Dr Jovana F. Trifunoskog „Kumanovsko – Preševska Crna Gora“, izdanje Beograd 1971. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)