Порекло презимена, насеље Сандево (Чучер-Сандево)

Порекло становништва села Сандево, општина Чучер-Сандово, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Постанак и положај села.

Место на коме лежи Сандево раније је служило као састајалиште људима, нарочито млађем свету из шест околних скопскоцрногорских села – Мирковца, Чучера, Глувог, Бањана, Бразде и Горњана. Ту, на раскршћу локалних путева, од 1963./64. г. формирано је насеље.

Тип села.

Ово раскршће привукло је насеобинску пажњу па је тако израстао ембрион посебног центра за западни део жупе Скопске Црне горе. У Сандеву сада је сконцентрисан већи део функција, као што је саобраћајно раскршће, школски, здравствени и административни центар. Има и две гостионице. Тако је насеље добило извесне урбане карактеристике.

Остале напомене о селу.

У Сандеву је осмогодишња школа за ученике из шест поменутих села. Школа има знатан број учитеља и наставника и око 550 ученика. У западном делу насеља налази се споменик народног хероја Александра Урдаревског, родом из суседпог Чучера. По њему је Сандево (Александар – Санде) добило име.

Земље.

Сандево захвата земљиште са атара села Мирковцам Чучера. Ти потеси раније су се звали Калемџиова чешма и Блатина. Стога у њему има 19 домаћинстава из Чучера, 3 из Мирковца и 1 из Горњана — свега 23. У овом насељу станује и неколико службеничких породица, које су привремене.

Порекло родова.

Сандево има два дела — чучерски са запада и мирковачки са истока. Међусобом су одвојени коритом Бањанске реке. У чучерском делу Сандева су ови родом:

-Џепићи (6 к),

-Пивринићи (4к),

-Ладевићи (4к),

-Шапчевићи (3 к),

-Кајевићи (1 к) и:

-Љотићи (1 к), досељени из Чучера. Њихово даље порекло изнето је у спису матичног села.

У мирковачком делу Сандева су ови родови:

-Калемџиови (3 к), досељени из Мирковца; и:

-Алексићеви (1 к), досељени из Горњана. Њихово даље порекло такође је изнето у опису поменутих матичних села.

Ипак, насеље Сандево не може се развити даље од центра нижег реда. То показује и његов мали број домаћинстава.

ИЗВОР:  Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Скопска Црна Гора“, издање Скопље 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.