Порекло презимена, село Горње Кусце (Гњилане)

8. октобар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Горње Кусце, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је на подножју последњих огранака планина криворечке области, у равници, на Кушчачком Потоку. Вода за пиће добија се из чесама и бунара у селу.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Јендек, Гладно Поље, Косача и Чука; за шуму: Чука.

Тип села.

Село је збијеног типа, изузевши две мухаџирске махале, које су од села удаљене 2 км. Мухаџирске махале се зову: Стубал и Косача. Главни део села се дели на седам махала: Пашића, Чорбина, Чокића, Спасића, Миљкова, Љубића и Бугарска Махала. Махале су раздвојене улицама, а зову се по најјачим родовима.

Постанак села.

Судећи по данашњем становништву ово је село нешто млађе од Станишора. Не зна се да ли је пре оснивања данашњег села постојало како насеље на овом месту. Садашње село је подигнуто још у доба када није било Арбанаса у овим областима.

Порекло станоништва.

Изузев мухаџира у селу живе само Срби.

Родови:

-Љубићи (13 к., св. АрханђеО); досељени из прилепског краја са Дилинцима у Шилову још пре арбанашког досељавања.

-Крцићи (4 к., св. Арханђео). Старина и време досељавања као код Љубића.

-Маричићи (9 к., св. Никола); досељени убрзо после Љубића из прилепског краја.

-Чокићи (6 к) и:

-Миљкови (3 к.), славе св. Николу. Старина и време досељавања као код Маричића.

-Бугари (3 к.), од којих су постали Чорбини (5 K.), славе св. Димитрија, досељени су из Бугарске нешто после Маричића

-Спасићи (10 к., св. Ђорђе), досељеници непознатог порекла.

-Меловци (5 к.), од којих су постали Коцоманови, славе св. Луку, досељени из Мелова (Јабланица) пре 130 година. Побегли су од освете, јер су тамо убили неког Турчина.

-Зубић (1 к., св. Никола). Исељен због зулума из Прилепнице пре 100 година.

-Ограк (2 к., св. Никола). Старина и време досељавања као код Љубића.

-Баба Јањићи (9 к., св. Јован). Старином су из Буковика, одакле су од зулума пре 90 година прешли у Добрчане а у Кусцу настањени пре 55 година.

-Врањци (4 к., св. Никола), досељени из врањског краја пре 80 година.

-Пашићи (4 к., св. Никола), досељени из Ранилуга кад и Врањци.

-Шиљци (5 к., св. Мина), досељени из Ранилуга са Пашићима код којих су били „довеђени“ (пасторци).

-Пасјанци (1 к.,. св. Андреја). Старином су из Пасјана, живели су у Прилепници, одакле се преселили пре 70 година због зулума.

-Пријакошићи (7 к., св. Петка), досељени из Пријаковца (Крива Река) пре 50 година као чифчије.

Арбанашки мухаџирски домови на месту „Косача“:

-Малићовић (1 к.), од фиса Шаља, досељен из Сламника (Лесковац) и:

-Селмановић (2 к.), од фиса Гаш, досељен из Бучумета (Лесковац).

На месту „Стубал“ живе:

-Јаировић (1 к.), од фиса Бериш, досељен из Вељеглаве (Јабланица) пре 20 година;

-Фетаовит (1 к.), од фиса Бериш, досељен из Ђуришевца (Јабланица) пре 30 година и:

-Ејуповић (1 к.), од фиса Бериш, досељен из Рамне Бање (Јабланица) пре 40 година.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.