Порекло становништва села Кметовце, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је у равници, на левој обали Прилепничке Реке, при њеном улазу у Добрчанску Клисуру. Вода се пије са кладенаца поред реке и из многих бунара у селу.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Испод Село, Горње Поље и Косача; за шуму: Осоје и Стар Забел.
Тип села.
Осим мале мухаџирске групе кућа, која је на десетак минута јужно од села, село је збијеног типа. Не дели се у махале, већ се крајеви села зову по већим родовима у њима.
У близини овог села је постојало насеље Варварица, које је расељено у почетку 19. века. Не зна се да ли је Кметовце постојало у то доба. Од садашњег становништва је најстарији арбанашки род Мађунци. Он је приликом досељавања пре 100 година затекао неке друге Арбанасе (Берише) у селу, којих више нема. Село је расло прираштајем и досељавањем.
Порекло становништва.
У селу сада живе Срби и Арбанаси.
Арбанашки родови:
-Мађунци (12 к.), од фиса Шаља; досељени као једна кућа из Мађунца (Вучитрн) пре 100 година. Од овог је рода једна кућа исељена у Турску по Ослобођењу, а једна. кућа прешла у Гњилане.
-Сикреш (4 к.), од фиса Бериш; досељени пре 20 година као мухаџири из Свирца (Јабланица). Испрва су живели као чифчије y Врбици, доцније код рођака у Гњилану, па поново настањени у Врбици на купљеном имању.
Српски родови:
-Лимонци (9 к., св. Никола); досељени из Качаника, после Арбанаса Мађунаца.
-Ивкови (2 к., св. Арханђео). Старином из Ранатовца, одакле су од Арбанаса побегли y Сапар. Ту им Арбанаси из Доњег Кусца отму девојку, те ови пођу на Косово, али их Арбанаси Беришани из Кметовца узму у заштиту и приме за чифчије у свом селу.
-Стошини (6 к., св. Никола); досељени из Ораховице (Прешево) кад и Ивкови.
-Тотинци (2 к., св. Никола). Старином из вучитрнског краја, живели у Турији (Бујановце), затим прешли у Билинце и најзад се у Кметовцу настанили као чифчије пре 80 година.
-Стојчови (11 к., св. Никола), пресељени из Панчела на купљено имање.
-Панчелци или Мунини (2 к., св. Ђорђе), досељени као чифчије из Панчела пре 50 година. Даља старина као код Муниних у Панчелу.
-Дезић (1 к., св. Мина), досељен пре 50 година из Горњег Кормињана као чифчија. Даља старина као код Дезића y Горњем Кормињану.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)