У Дигиталну библиотеку портала “Порекло” додата је књига Бранислава М. Вуковића “Заостро у простору и времену” етнолошко-историјско разматрање (Беране, 2020.)
Село Заостро се налази у Доњим Васојевићима (Црна Гора) али је по пореклу становништва мешавина припадника различитих црногорских и брдских племена, о којима аутор Бранислав М. Вуковић доноси обиље грађе. Преносимо део из предговора књиге:
Ова књига је резултат мог вишегодишњег истраживачког рада на расвјетљавању етнолошко – историјске проблематике села Заостра од најстаријих времена до данас. Настала је на основу мени доступне литературе, на основу веома оскудних писаних и других трагова које су иза себе оставили политичари, хроничари, биографи, савременици и судионици значајних историјских догађаја, на основу ријетких остатака материјалне културе, на основу мог личног познавања краја, као и на основу народних предања и причања истакнутих паметара и народних памтиша, којих, на сву срећу, у поменутом селу још има. Овим својим радом ни у ком случају не претендујем на искључивости, нити пак негирам друга и другачија тумачења дате проблематике. Напротив, уважавам таква тумачења ако су довољно убједљива и заснована на непобитним чињеницама.
Упуштајући се у овај тежак и одговоран посао, једина намјера ми је била да се што више приближим истини и о томе оставим писано свједочење за будуће генерације. Ово ми се учинило утолико значајнијим из простог разлога што су се ту нашли припадници најпознатијих црногорских и брдских племена (Његуша, Цеклина, Бјелопавлића, Пипера, Роваца, Куча, Братоножића и Морачана), населили се на тако малом и негостољубивом простору, саживјели се међу собом, помагали, орођавали, заједно ратовали, радили и злопатили, радовали се и страховали.
Иако ово село припада Доњим Васојевићима, у њему до прије двадесетак година није имала ниједна породица која је водила поријекло од племена Васојевића. Тек се у посљедњој деценији XX вијека доселила једна породица. Па ипак, они су са Васојевићима добро сарађивали и увијек са њима били у првим редовима. Преко овог села су се преламали судбоносни догађаји, одатле су полазиле војске, у њему су доношене важне одлуке. У ратним временима стизале су избјеглице да потраже уточиште и спас и сачувају своје животе. Код мјештана Заостра наилазили су на топао пријем и домаћинско понашање које је било скоро пословично.
Љубазношћу аутора књига је стављена на располагање свим родословцима у нашој дигиталној библиотеци. Хвала, господине Вуковићу!
Књигу можете отворити ОВДЕ.
25. август 2020. у 08:55
Раде Бракочевић
На страни 354. књиге у напомени пише: “Милош Велимировић је записао да је Малић бега убио Андрија Петровић, Србин из Пећи, што није тачно.” М. Велимировић , рођен 1848. године је савременик догађаја. Године 1873. када је убијен Малић бег имао је 25. година. Оставио је писани извор – доказ да је Андрија Петровић Пећанац убио Малић бега. Андрија Петровић је Полимљанин Србљак. По мјесту живљења у Пећи прозват је Пећанац. Постоји ли писани извор – доказ да је Милун Фемић убио Малић бега Реџепагића, осим усменог предања и позивања на попа Алексу Поповића из Заостра? Познато је да Васојевићи убиство Малић бега приписују Арсенију Вукићевићу са Бабина- Полице. Увијек ме “зачуде” аутори
који послије стотину и више година “знају” боље од актера и савременика догађаја.
25. август 2020. у 09:01
Раде Бракочевић
Гледано у цјелини, све похвале аутору.