Порекло становништва села Кореница, општина Кривогаштани. Према књизи Јована Трифуноског „Битољско-прилепска котлина – антропогеографска проучавања“. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић.
Положај.
Мало село на додиру гребена Корија на западу и низије на истоку. Ове површине се могу користити за две различите привредне гране. Околна насеља су: Кривогаштане, Годивље, Врбоец и Алданце.
Вода за пиће добија се са једне чесме и из неколико бунара. Кореница је село збијеног типа. Групе сродничких кућа нису оштро издвојене. Село има укупно 27 домаћинстава (1952. г.).
Потеси под њивама су: Долгачка, Црна земја, Висои, Лозановец (тамо је ископао бунар неки сељак Лозан), Орлов даб, Пајкарница (раније тамо се „веделе пајки“), Врталка, Чука, Решетарица (Цигани тамо „правеле решета“), Петровка, Цуцулка. Топографски називи за необраћену земљу: Чаир, Кале или Градиште, Годивска корија, Грозданоа мртвица, Голосабјица, Чавков даб, Црква, Петков камен и Горна чешма.
Прошлост.
Прича се да је некада постојало насеље на потесу Долгачка. Поменути потес налазио се на котлинској равни источно од села. На дубини од пола метра, у ливадама, налазе се темељи кућа и парчад црепова. Неки сељаци наводе да су људи из тог насеља побегли услед поплаве. Трагови старина уочавају се и на месту Капе или Градиште западно од Коренице. То је узвишење (кота 600 m) на чијем се темену налазе остаци зидова, „ћерамиди“ и „грнчиња“. Старији сељаци наводе да је утврђење на Градишту „стара работа“; можда „елимско“ или „од крал Марко“.
Кореница се сврстава у стара села овог краја. То се види по очуваним малобројним старинцима. Народна традиција наводи да се село у ХIХ веку повећало на око 60 хришћанских кућа. У другој половини тога века његове становнике задужиле су неке „јазаџије“ (врста порезника). Сељаци нису могли да плате дуг и „држава“ је сву земљу продала Турчину званом Драскало, који је живео у Прилепу.(Тада су Турци оставили на својој земљи само једну жену коja је имала шесторо деце. Драскало је имао читлук и у Белом Пољу.) Многи сељаци тада су се иселили из Коренице. Тако је ово село постало чифчијско насеље и као такво је остало до 1920. г. Последњи власници читлука звали су се: Селија, Оломан и Шаћир. Прва двојица били су Драскалови зетови. Од чифчијства сељаци су се ослободили куповином и аграрном реформом.
Некада је Кореница имала земљу и у долини Алданске речице на западу. Једном тамо „се убил човек“. Крвнину су платили сељаци из Кривогаштана, који су после ту земљу присвојили. Исто се десило пре око 70 година и са потесом Годивљанска корија: њега су помоћу плаћене крвнине присвојили становници из суседног Годивља.
Јужно поред села је црква посвећена св. Николи, саграђена 1921. г. Пре тога ту су постојале рушевине старог храма. Сеоска слава је св. Никола „летен“. Гробље је око цркве. Број домаћинстава у насељу износио је: 1921. г. — 11, 1948. г. – 23, 1961. г. – 34 и 1971. г. – 43.
Становништво.
У Кореници живе ови македонски родови:
– Koстадиновци (6 к., Алимпије Столпник), старинци.
– Зуламовци (1 к., Алимпије Столпник), старинци. Дуго времена „биле момци во Турците“.
– Шамаковци (1 к., Алимпије Столпник), старинци. И они „живеле во Турците“.
– Бурневци (11 к., св. Никола), дошли су за време турске владавине, из прилепског села Локвена. Тамо су живели око 70 година. Права старина им је из села Велмевца код Охрида.
– Звездаковци (4 к., Алимпије Столпник), дошли су пре 60 година из Загорана близу Тополчана. Тамо имају истоимених рођака.
– Kолевци: (4 к., св. Никола), дошли су 1905. г. из суседног Годивља. Тамо су им род Филиповци.
Исељеници.
Не зна се где су отишли поменути стари македонски исељеници из Коренице. Сада се зна за ове скорашње исељенике:
– Наумовци (2 к.) живе у селу Турском.
Од рода Шамаковци има исељених породица у селу Средореку, Крушеву и Београду.
ИЗВОР: Према књизи Јована Трифуноског „Битољско-прилепска котлина – антропогеографска проучавања“.
Коментари (0)