Овај текст је одговор на погрешна и тендециозна тумачења како су у прошлости постојали само Власи (Морлаци) у Далмацији и уопште на територији Хрватске, а да су тек у скоријој прошлости постали Срби.
Током 16. и већег дијела 17. вијека, унутрашњост Далмације, насељена Србима, налазила се под турском влашћу. Не постоје адекватни турски извори из тог периода, да би се анализирали записи о Србима. Они се у већем броју појављују у документима из 18. вијека, пошто је већ крајем претходног, читава Далмација потпала под власт Млетачке републике, тако да су и Срби постали њени поданици. Највише докумената о Србима потиче од римокатоличких бискупа у Далмацији, док су Млечани православно и римокатоличко становништво унутрашњости Далмације, у својим државним списима заједнички називали Морлацима или Власима. У римокатоличким изворима често наилазимо на термин „Ritus Greco“ (грчки обред), а понекад и на „Ritus Serviano“ (српски обред). Након пада Млетачке републике 1797. године, Далмација је припала Аустријском царству (касније Аустроугарској). У новој држави су Срби одржали свој идентитет, чак и у најтежим временима Првог свјетског рата.
Наводимо неколико записа из прошлости, у којима се јасно говори о Србима.
– Задарски надбискуп Вицко (Вићентије) Змајевић, написао је 1721. дјело „Дијалог између Србина и католика“, у којем се Србин (православац или шизматик) убјеђује да је његова вјера заблуда и да треба постати римокатолик. У тексту се наводи и реченица: „Lode a Dio siamo Seruiani di Nazione, a Greci di Rito“, што би значило: „Хвала Богу, ми смо по националности Срби, а по вјери православци. [1]
– Змајевићев насљедник, задарски надбискуп Матија Караман, послао је Конгрегацији у Риму 1750. године детаљан извјештај о Србима православне вјере у Далмацији (Informazione per rapporto a’ Serviani di rito greco esistenti nella Dalmazia, loro derivazione, dogmi, costumi ecc.), који се налази у Ватиканском архиву, а може се прочитати и на сајту Ватиканске библиотеке. У списима се, осим термина „Serviani di Rito Greco“, наводи и формулација „Morlachi Serviani di Rito Slavo-Greco nella Dalmazia“, по којој се Срби поистовјећују и са Морлацима. [2]
– Бискуп из Шибеника, Карло Антун Донадони (рођењем Млечанин) у свом извјештају о Дрнишу из 1726. пише: „Недалеко од тврђаве налазе се двије цркве, које је млетачки кнез додијелио православцима и то Србима (Graecis, et quidem Servianis concessae)“. [3] У римокатоличкој матичној књизи рођених жупе Дрниш, записано је 1754. рођење Анастасије (Стане) у селу Кричке, чији су родитељи Србин (Serviano) Раде Ћакић и католкиња (Catholica) Луција Медвид. [4]
– Године 1741. документован је српски монах манастира Драговић, који је постављен за пароха села Радошић и Вучевица („Paroco nella Ville Radosich e Vucevizza il Monaco Serviano Vicenzo Tersich“). Ова села у залеђу Сплита и данас имају мањинско српско становништво. [2]
-Током аустријске владавине у 19. вијеку, у Задру је на ћирилици публикован Српско-далматински магазин, покренут од стране Божидара (Теодора) Петрановића. Издаван је од 1836. до 1873. године. [5] У самом наслову магазина је наглашен српски идентитет у Далмацији.
– Приликом доласка страних радника у САД (Њујорк), уписивани су подаци о њима, а између осталог и националност. Брод „Oceania“ је 1912. допловио из Трста, а у њему су били претежно мушкарци из Далмације. Занимљиво је да су Срби са подручја Книна и Дрниша уписани као Servian, док су Хрвати са истог подручја уписани као Dalmatian (неки и као Servian). [6]
– У јеку Првог свјетског рата и сукоба Аустроугарске са Србијом, у јавном гласнику „Објавитељ Далматински“ дати су подаци о више земљорадничких задруга из различити насеља, које носе српски предзнак . Приказана је једна таква задруга из Врлике. [7]
Извори:
[1] Национална и свеучилишна библиотека у Загребу, рукопис 5228. [2] Biblioteca Apostolica Vaticana https://digi.vatlib.it/view/MSS_Vat.lat.9466?fbclid=IwAR0jIdqoUHbDyzP38GMKqNn_oQNVuxBiNoiyBNBbKbJLxZFtyl8N2djmbP0 [3] Andrija Lukinović, Šibenska biskupija u izvještajima ad limina u 17. i 18. stoljeću, Sedam stoljeća Šibenske biskupije: zbornik radova sa znanstvenog skupa Šibenska biskupija od 1298. do 1998., Šibenik, 2001, str. 282-284 [4] Сајт Familysearch, Матична књига рођених жупе Дрниш (1724-1758) https://www.familysearch.org/ark:/61903/3:1:3QSQ-G99C-YDJJ?wc=9R2S-DPF%3A391644801%2C391779601%2C392080002&cc=2040054 [5] https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Српско-далматински_магазин [6] https://www.libertyellisfoundation.org/passenger [7] Objavitelj dalmatinski (AVVISATORE DALMATO) http://www.knjiznica-sibenik.hr/
Коментари (0)