Порекло проф. др Дарка Танасковића

5. јуна 2020.

коментара: 0

РОЂЕН:  4. јануара 1948. у Загребу

РОДИТЕЉИ: Отац ми се звао Рајко Танасковић (1917-1984). Рођен је у селу Прељини, код Чачка. Завршио је подофицирску школу у Сарајеву пре Другог светског рата, од почетка устанка 1941. учесник НОБ, а после рата високи официр ЈНА,  пензионисан 1977. године у чину генерал-пуковника. После пензионисања био командант Главног штаба Територијалне одбране СР Србије и члан Савета федерације. Бавио се војном науком и био први доктор војних наука у СФРЈ после Јосипа Броза Тита, коме је докторат додељен као почасни; аутор већег броја студија из области војних наука, од којих су најпознатије Питања партизанског ратовања (1961) и Штабови у рату и миру (1972). Мајка ми се звала Инес Веслај (Wesley) Танасковић (1920 – 1979), рођена је у Сремској Митровици, дипломирала је медицину у Загребу и одбранила докторску дисертацију из области физиологије, била је пуковник ЈНА, начелник Института за војномедицинску документацију и информатику ВМА, поставила је југословенски систем научне информатике у области биологије и медицине, аутор је већег броја научних студија из ове области; радила је на увођењу научне информатике у свету, сарађивала са Унеском и једно време била Председник Савета Универзитета УН у Токију. Била је редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

КРСНА СЛАВА: Свети Ђорђе (Танасковићи). Мајчина фамилија католичка.

ПОРЕКЛО ПО ОЦУ:  Деда по оцу звао ми се Велимир, а баба Загорка (дев. презиме Мајсторовић), бавили су се земљорадњом; прадеда по оцу звао се Сретен, био је земљорадник и учесник Првог светског рата.

ПОРЕКЛО ПО МАЈЦИ: Деда по мајци звао ми се Људевит Веслај (Wesley), (1884- 1947), био је пореклом из Хрватске Костајнице, а живео је у Сремској Митровици; дипломирао је на хидро- и електро-смеру Техничког факултета у Грацу; био је 1914. године мобилисан у војску Аустроугарске монархије, али се разболео, није учествовао у борбама на фронту, већ је као хидроинжењер радио на регулацији реке Саве; из рата је изашао са чином резервног капетана. После рата премештен је у Сремску Митровицу, где је наставио да ради на регулацији Саве и притока и одводњавању пољопривредног земљишта; био је директор сремске Водне заједнице, већински власник митровачке електричне централе и крупан пољопривредни произвођач. После рата је ухапшен и осуђен на 15 година строгог затвора као “сарадник окупатора”, а целокупна имовина му конфискована; судски је рехабилитован 2010. године.
Прадеда по деди звао се такође Људевит Weslay, био је ресторатер и грађевински предузимач, а једно време и председник општине Хрватска Костајница. Прабаба по деди звала се Амалија, рођена Фердербер.
Баба по мајци звала се Иванка Веслај (Wesley), рођена Кузмић (1896-1973); била је домаћица. Иванка је била ћерка Матије (умро 1928) и Олге Кузмић, рођене Ајхмајер (Еichmayer). Матија Кузмић био је председник суда у Сремској Митровици и члан Стола Седморице, врховног суда у Загребу. Породица Кузмић потиче из Хрватског Загорја и припада старохрватском “шљиварском” племству (Кузмић-Јакушевец Горње Радешићки), додељеном 1243. године од стране угарског краља Беле IV после неуспешне татарске опсаде утврђеног града Калника, у који се био склонио, као награда за помоћ коју су му мештани околних села током опсаде пружили.

ПОРОДИЦА: Моја супруга зове се Весна Танасковић, рођена Перовић; отац јој је био познати глумац Слободан Цица Перовић (1926-1978). Наша деца: Марко (рођ. 1979), Јелена и Марија (рођ. 1988); сестра ми се зове Станка Танасковић (рођ. 1957).

БИОГРАФИЈА: Основну школу и Класичну гимназију завршио сам у Београду, а на Филолошком факултету дипломирао оријенталну филологију (1966); од 1972. до пензионисања (2018) био сам сарадник, а потом наставник (од 1988 редовни професор) на Катедри за оријенталистику Филолошког факултета. Докторирао сам 1979. године тезом “Арапски језик у савременом Тунису – диглосија и билингвизам”. Од 1995. до 1999. г. био сам на дужности амбасадора СФРЈ у Турској и (1998-1999) у Азербејџану, од 2002. до 2008. при Светој Столици (у Ватикану) и при Малтешком витешком реду, а од 2015. до 2018. г. обављао сам дужност сталног представника Србије при Унеску. Члан сам Европске академије наука и уметности и Академије наука Републике Српске, као и Научног друштва Србије. Одликован сам, поред осталог, Орденом Светог Саве другог реда, сретењском Златном медаљом за заслуге, Златним беочугом КПЗС, Изузетном Вуковом наградом, као и Орденом Великог Крста реда Пија IX и Орденом Великог крста Малтешког витешког реда за војничке заслуге. У Министарству спољних послова додељена ми је почасна титула првог “Доајена српског елитног дипломатског ешалона са лентом”.

ИЗВОР: Проф. др Дарко Танасковић за портал Порекло

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.