Koje eтничкe припадности cy били млетачки морнари „Albanesi“ 1626. године

4. мај 2020.

коментара: 0

Наш историчар Глигор Станојевић је 1967. године објавио један занимљив списак млетачких морнара[1] на баркама које су оперисале уз источну јадранску обалу и вршиле десанте на балканско копно. Остали су познати по успешним борбама против Турака и сењских ускока. Њихова активност се везује за прву половину 17. века. Списак је сачињен 11. новембра 1626. године и писан је од стране италијанских писара, што у одређеној мери отежава његово тумачење.

У уводној речи, Станојевић наводи да се сви ови млетачки плаћеници у литератури називају Albanesi, што може довести до површног и погрешног закључка да се радило о етничким Албанцима. Међутим, увидом у списак са именима 468 морнара и официра, одмах се може видети да се ради о мешовитом саставу, где етнички Албанци чине мањину у односу на морнаре чија имена и забележена насеља, крајеви или племена из којих долазе, јасно говоре да се ради о словенском становништву. Можемо их назвати Србима или Црногорцима, овде то није од великог значаја. У сваком случају, највећи део њих долази из подручја Црногорског Приморја (Бока, Паштровићи, Спич, Мркојевићи, Бар), затим из Црмнице, али и још неких делова данашње Црне Горе. Осим њих, један мањи број морнара словенског порекла је из других крајева.

Назив Albanesi који су користили Млечани највероватније долази од некадашњег назива који су користили за крајеве над којима су имали протекторат у 15. и делом у 16. веку, некадашње средњевековне Зете – подручје од Боке Которске на северу, па до Љеша на југу и у унутрашњост до Скадра, – Albania Veneta (Млетачка Албанија)[2]. У том смислу, термин Albanesi овде не треба схватити у смислу етничке већ географске одреднице – становници Млетачке Албаније.

(cа: https://www.crwflags.com)

 

Проблем у анализи овог списка је што су ови бокешки и црногорски морнари највећим делом пописани без презимена. Најчешћа ономастичка конструкција у списку је – лично име, крај из којег је морнар и име оца[3]. Код морнара албанског порекла, напротив, уписано је лично име и припадност одређеном братству (фису), као и очево име[4], што у знатној мери олакшава њихову идентификацију.

Неке морнаре је тешко сврстати у једну од ове две групе, нпр. у случајевима кад је пописани морнар носилац календарског имена, а такво име има и његов отац, док географска одредница не даје неки посебан одговор о етничкој припадности. Такав је случај, нпр, са морнарима из Бара, Крајине, Скадра[5]. Но, ради се о невеликом броју. Од укупно 468 уписаних морнара и официра, за њих око 230 се са великом сигурношћу може рећи да су словенског порекла, око 185 албанског, док у групу од преосталих 50-ак спадају они за које се не може поуздано утврдити којем етносу припадају, један мањи број муслимана, као и војници из Италије.

Списак обухвата девет морнаричких чета, бројне снаге око 50 морнара по чети. Чете су већином мешовитог састава, осим четири чете (IV, VI, VII, IX) у којима апсолутно преовлађују Бокељи и Црногорци. У осталим четама по бројности преовлађују Албанци, али не у већој мери да се ове чете не би могле назвати мешовитим.

Према именима и географским одредницама, у првој и петој чети Бокељи, Црногорци и остали морнари словенског порекла чине нешто преко петине, у другој и трећој око две петине, док је осма чета „најалбанскија“, где се од 49 морнара само за седморицу може рећи да нису Албанци.

Четврта чета је црмничка, а њен заповедник је капетан Вуко Црмничанин. Овде се за 42 од 55 морнара поуздано може рећи да су словенске народности. Седма чета, на чијем челу је капетан Божо Баранин, је нешто хетерогенија (30 словенских имена од 46 морнара), док је „етнички најчистија“ девета чета, у којој се само за једног од 45 морнара не може поуздано рећи којег је порекла. Остали у овој чети су већином Бокељи и нешто мање Црмничана и других Црногораца. Најзаниимљивија за обраду је шеста чета састављена претежно од Мркојевића. На њеном челу је капетан Вуко Мркојевић[6].

Мркојевићи су, појединачно гледано, у списку најзаступљеније племе. Укупно 52 морнара уз име има одредницу „из Мркојевића“[7]. Од тога, 35 њих је у мркојевичкој чети капетана Вука, а 17 у осталим четама. Међу именима мркојевичких морнара налазимо ону специфичну ономастику овог племена, имена попут Ивеза, Маркеза, Никеза, Дабо (Дабеза?). Уз већинска календарска имена (Нико, Перо, Иво, итд), налазимо и чисто словенска имена, од којих је убедљиво најчешће име Вуко, а ту су и Мило, Остоја, Раде, Ратко. Према именима пописаних мркојевичких морнара видимо да је већ у овом време започео процес исламизације у Мркојевићима. Тако, међу њиховим православним племеницима налазимо Мркојевиће – Аља Куртова[8], Дели-Мурата Ибраимова[9], Ибраима Мемова[10], Османа Иванова (!).

Други по бројности су Црмничани, укупно 24 њих за које се поуздано може закључити да су из Црмнице. Вероватно је њихов број и већи, с обзиром да је један део црногорских морнара уписан уз грубу одредницу „da Montenegro“. Код шесторице је уписана најшира одредница „da Cernizza“, а код осталих и ужа племенска припадност. Ту су петорица Брчељана[11], тројица Каручана, по двојица из Лимљана и Сотонића, и по један морнар из Глухог Дола, Дупила, Опточића и Подгора. Међу ретким црногорским морнарима којима је уписано и презиме су двојица Орландића, и то alfier[12] Вуко и морнар Вучета.

Поред 24 морнара за које је уписано само да су из Црне Горе[13], један је уписан као Цетињанин (Шћепац Радоњичин[14]), а један као Љуботињанин (Вуко Јанков[15]). Овде пажњу привлачи један Јован Радев, уз кога пише одредница, која (не баш несумњиво) подсећа на племе Бјелопавлића[16]. Име Цетињанина Шћепца најпре подсећа на његушко братство Петровића-Хераковића, у чијем родослову је ово име веома често. За морнара Ђура Вуксанова је уписано да је из Зете[17], а за двојицу, Николу Ператова и Вука Перова, прецизније да су – Подгоричани[18].

Бројни међу морнарима су и Грбљани, Будвани, Паштровићи и Спичани. Грбљана има 24, од чега је већина уписана са одредницом „Жупљанин“[19], a неки као Грбљани[20]. Ту су и седморица из Маина[21] и двојица из Побора[22] код Будве[23]. Они су сви несумњиво Срби, што говоре њихова имена.

Код Паштровића је случај нешто сложенији, с обзиром на претежно календарска имена која се код њих јављају, па није искључено да је међу њима било и римокатолика. За петорицу је уписано да су из Паштровића[24], а за петорицу – из Режевића[25]. Moрнар Стијепо Франов би могао бити од паштровског племена Ћуда[26]. Ћуде из Брда у Паштровићима су пред крај 17. века прозвани Срзентићи управо по једном њиховом истакнутом братственику који је био наредник (sargente) на млетачком броду.

Ту су и деветорица Спичана, седморица из Шушња и двојица са Созине између Спича и Црмнице. Посебно је уписано да је из Зубаца[27], у залеђу Спича, морнар Вуко Ђуров. Према углавном календарским именима, од којих су нека западне провенијенције (Антон, Маро, Стипо), могло би се закључити да је међу њима било и православних (имена попут Раде, Вуко, Божо) и римокатолика.

Од Бокеља, међу морнарима је било и деветорица Новљана[28], несумњиво Срба, што потврђују њихова имена[29]. С обзиром да је сам град Херцег-Нови у то време био у османским рукама, вероватно се ради о Србима који су живели у подграђу или околним селима, одакле су се докопали млетачке територије и службе у морнарици Републике. Ту је и Јован Марков из Рисна[30].

За осморицу морнара уписано је да су из Бара[31]. Шесторица имају календарска имена, па је тешко рећи које су вероисповести и народности били. Један је несумњиво Албанац (alfier Bizza), а један муслиман (Усаин Јусуфов).

(cа Википедије)

 

Међу млетачким морнарима из „Млетачке Албаније“ нису били само Бокељи, Црногорци и Албанци. Поменуто је да је ту било и неколицина италијанских војника, али у овој шароликој дружини налазимо и тројицу Херцеговаца и двојицу Босанаца. Херцеговци су у чети капетана Божа Баранина, по један из Требиња, Попова и Неретве[32]. За двојицу Босанаца, имењака, Андрију Јованова и Андрију Маркова, не наводи се ништа прецизније, већ само да су „da Bosna“.

Коначно, шаренило ових млетачких морнаричких чета употпуњује и присуство све три вероисповести које се јављају на овом подручју. Осим већином православних Примораца, Бокеља и Црногораца (међу којима, по свему судећи, има и један мањи број римокатолика), Албанци су безмало сви римокатолици. Но, међу морнарима налазимо и 17-орицу са именима која недвосмислено указују припадност исламској вероисповести. Према месту из којег су, за десеторицу се може закључити да се ради о исламизираним Албанцима, а за седморицу (помињани су неки међу Мркојевићима) да су потурчени Црногорци.

За крај, свима које занима ово доба и анализа имена ове занимљиве млетачке „легије странаца“ препоручујем ишчитавање овог кратког чланка Глигора Станојевића.

 

Насловна слика са: https://enacademic.com/dic.nsf/enwiki/409887


[1] „Jeдан платни списак морнара и официра млетачких наоружаних барки из 1626. године“, Историјски записи, 1967, књ. XXIV, св. 2, Титоград, 1967, стр. 363-373.

[2] Назив датира још од краја 14. века, а коришћен је све до пропасти Млетачке Републике крајем 18. века, означујући различито подручје југоисточног Јадрана, над којима је Република имала контролу.

[3] Примера ради: Zano da Ressevich, отац Nico.

[4] Prenz Suma, очево име Nica.

[5] Nicolo d’Antivari, Zuane.

[6] Vuco da Marcovichi

[7] da Marcovich, da Marcoevich

[8] Allo Curt

[9] Delli Murat Ebraim

[10] Ebrain Memo

[11] da Barcelli, da Barzelii

[12] четни заставник, барјактар

[13] da Montenegro

[14] Stiepaz da Cetinna, очево име Radonizza

[15] Vuco da Gliubotin, отац Gianco

[16] da Viopavlich

[17] da Zetta

[18] da Podgorizza

[19] da Zuppa

[20] da Garblia

[21] da Machina, da Mahina

[22] da Pobori

[23] da Budua

[24] da Pastrovich, Pastrovichi

[25] da Ressevich

[26] da Chiudi

[27] da Subza

[28] da Castelnovo

[29] Мирко Вуков, Митар Перов, Ћетко Перов, Иво Антонијев, Јован Павлов, Иван Николин, Михаило Николин, Јован Перов, Михаило Станишин.

[30] da Risano

[31] d’Antivari

[32] Nico da Trebigne (отац Ivan), Michal da Popovo (Ivan), Zuane da Narenta (Nico).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.