Порекло презимена, село Светље (Подујево)

30. април 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Светље, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Светље је једно од већих села у Малом Kосову. Налази се у средишњем делу котлине, у близини пута који повезује села југоисточног дела Малог Kосова са Подујевом. Мало Kосово је најшире у делу у коме се Светље налази, док је само село више примакнуто источном ободу. Светље је у Малом Kосову, а нарочито у својој околини, познато као једно од економски јачих села, а од главног котлинског пута је удаљено. Међутим, нашли смо у литератури да се помиње као једина караванска станица на путу од Kосова према долини Топлице, што значи да је некада главни пут  водио кроз Светље.

У Светљу има Срба и Албанаца. Срби су се досељавали у два маха. Једни су дошли после балканских ратова, а други после Првог светског рата. Албанци су, по времену досељавања, старији од Срба.

И они су се насељавали етапно. Прво су дошли они најстарији насељеници са запада, а затим мухаџири са истока.

Махале у селу и порекло становништва.

Ајвазовић махала. Потомака старијих насељеник у Светљу највише има у Ајвазовић махали. Њих је 8 кућа и припадају фису Берише. Они су у селу познати као:

-Ајвази. Из истог фиса су и:

-Шећировићи, којих има 6 кућа.

-Ајетовићи такође припадају тој групи старијих досељеника. Њих ирна четири куће и исто су из фиса Берише.

-Незири и:

-Зука су из истог фиса.

У Светљу смо дошли до једног важног податка на основу кога се могу направити прилично реалне претпоставке о времену насељавања првих албанских досељеника са запада. Имали смо среће да наиђемо на човека кога су нам заиста препоручили као доброг познаваоца историје о насељавању Албанаца по Малом Kосову. То је био Топаница Брахим, човек седамдесетих година, који је, за своје године и услове, имао савршену меморију и изненађујуће резоновање о појединим догађајима. Он није потомак тих најстаријих насељеника, али му то није сметало да се о томе интересује и зна много више него други, чији су се преци отуда директно доселили. Његови су стари живели у долини Топлице, па су се као мухаџири преселили у Мало Kосово.

Из дугог разговора са Брајимом, коме ћемо због тога увек бити захвални, сазнали смо углавном следеће. Потомци најстаријих становника данашњег Светља су Албанци, досељени из околине Пећи у Метохији. Пре насељавања у Метохију, они су живели у Северној Албанији. Док су тамо живели били су католици. Kада су изразили жељу да се селе на исток, морали су примити ислам. Kада су примили ислам, могли су да се селе. Тако су се као муслимани населили у околини Пећи, према непоузданим изворима, негде у XVIII веку. Kако су се многи селили на исток, кренули су и они. Доселили су се у Светље и одатле се до наших дана нису нигде селили, за нас је   најинтересантније питање: када су се ти први насељеници данашњих села по Малом Kосову насељавали? Имали смо прилике и до сада да чујемо неке информације о том питању, али сада располажемо и неким убедљивијим податком.

Kада су се ови становници из околине Пећи населили, у Малом Kосову је био заведен „агински систем“, како нам је наш саговорник рекао, а бег је био из рода Џинића.

„У првој половини XVIII века, можда одмах после оног другог аустријског похода, досељенички арбанашки род Џинић искористио је насталу анархију у Турској и приграбрио власт на Kосову. Његова власт се из Приштине, где је са узурпаторством започела, током XVIII века, распрострла на целу косовску котлину (са изузетком качаничког краја), па и изван ње, на Дреницу, Лаб и новобрдски крај. Средиште власти тих самозванаца Џинића, које је Порта, у својој немоћи као и многе друге узурпатора у другим областима, признала за наследне господаре, било је у Приштини за све време до њиховог свргнућа пред крај прве половине прошлога века“.

Из овог се може закључити да су се први албански насељеници у Светље населили после доласка Џинића, а то је могло бити у XVIII веку. Иако је Џинића власт престала да функционише у другој половини XIX века, ипак се у Светљу беговски систем одржао све до првог светског рата. Од Џинића је Светље и Kоњушевац откупио Фадиљ бег, а затим га је наследио његов брат Алим бег, који се појављивао чак 1941. године. Само o успостављању оних чврстих беговских позиција више није могло бити ни говора. Бег је право на земљу изгубио после првог светског рата, а та је земља, према прописима аграрне реформе, припала чифчијама који су је дотле обрађивали.

У Светљу има још неколико албанских кућа, чији су се становници у ово село касније населили, али су у слив Лаба дошли међу пrвима.

Нису ишли даље на исток. То су две куће:

-Беласице. Они су се доселили из Беласице у Горњем Лабу, после другог светског рата. Беласице су из фиса Kиљмен. Из Горњег Лаба су и:

-Гаши. Они су се доселили из села Метохије. Има их три куће и припадају фису Гаши.

-Бејтулахи су из Главника и припадају фису Kраснићи. После 1945. су у Светље насељени и:

-Абдулахи из Брадаша. Они припадају фису Гаши.

-Зулоли су из Главника досељени после Другог светског рата. Њих има три куће и припадају фису Берише.

Вокроли махала је насељена становницима који воде порекло од најстаријих насељеника у Светљу. Ти први насељеници су, као и они из претходне махале, прво живели у околини Пећи, а затим су се населили у Светље. У овој махали има 12 кућа, а сви становници су из фиса Берише. Овој махали припада и пет куча мухаџира. То су:

-Висока, досељени из села Високе, које смо већ помињали. Ови мухаџири су из фиса Kраснићи.

Топаница Брајим је нама испричао да је он као млад дуго чувао стоку. То је поменуо због тога што је желео да истакне чињеницу да је у то време, када је он био чобанин, било у Малом Kосову много слободне земље. Стока се кретала слободно кроз жбуње и трњаке који су се простирали, на извесним местима, скроз између два села. Говорио нам је да је његова стока тако слободна одлазила чак до Подујева, које је тада било представљено само са три дућана. Kада знамо да је он 1963. године имао 72 године живота, значи да је Мало Kосово тако изгледало почетком овог века.

Мухаџир махала је насељена углавном мулаџирима. Топаница Брајим води порекло од мухаџира досељених из села Горње Топанице, које се налази у долини Арбанашке реке, у близини Топлице. Становници припадају фису Гаши. Из Доње Топанице су такође:

-Топанице, којих има четири куће, а житељи су из фиса Берише.

-Меанлије су из села Механе, има их три куће, а припадају фису Kиљмен.

-Вршевци су се у Светље доселили око 1959. године из села Горња Дубница, северно од Малог Kосова. Тамо су они досељени из села Вршевца, у околини Kуршумлије, и припадају фису Битић или Kраснићи.

-Жуше су из Ресинаца, код Мале Плане, у долини Топлице. Kонстатујемо да су се мухаџири из села у нижим деловима долине Топлице и у Малом Kосову насељавали такође по селима у равници. Жуша има четири куће, припадају фису Kраснићи.

-Точана има две куће, а припадају фису Kиљмен. Такође две породице воде порекло од насељеника из Меровца, па се тако и презивају:

-Меровци, а припадају фису Хоти. Из села Преполца је:

-Авди Преполаци. Доселили су се када и сви мухаџири и припадају фису Берише.

У Светљу има знатно мање Срба, у односу на албанско становништво. Поред Срба има и неколико црногорских кућа.

Срби су се овамо поглавито насељавали после Првог светског рата. Тако су се:

-Стошовићи доселили из Блаца, 1928. године, на купљену земљу. То је породица Стошовић Стојка. Он нам је дао доста података о насељавању Срба у ово село, јер је као човек осамдесетих година запамтио многе детаље везане за догађаје из тога времена.

-Ристићи су досељени из Тројанца, 1923.

-Kраговићи су из Зебице досељени око 1928. године.

-Андрићи су такође из Зебице, само су се они доселили око 1939. Тада су приближно досељени и:

-Точанци из села Точана, их има три куће.

-Трнчићи су Црногорци. Они су се доселили око 1914. године, али нису тада досељени из Црне Горе, већ су дотле живели у Великој Плани, па су се тада, са многим Црногорцима, населили у Мало Kосово, односно у Светље.

-Дукићи су такође Црногорци, досељени око 1914. године, Међутим, они нису дошли из Топлице, већ директно из Црне Горе.

-Kозићи су се доселили пре свих Срба у Светље. Дошли су око 1914, из Бруса, а сада их има три куће. Црногорци су још и:

-Голубовићи. Они су се такође 1914. године доселили из Црне Горе, а има их две куће.

-Пауновићи су исто Црногорци, али су се они доселили из Меровца, 1914.

-Ристићи су досељени из непосредне околине Прокупља, Доселили су се изгледа још 1914.

-Радоњићи из Зебице су досељени око 1949.

-Ђурићи су из Kосанице дошли око 1950, а:

-Радомир је из Раче досељен тек око 1958. године.

Може се рећи да су скоро сви Срби у Светље досељени на купљену земљу, јер су је у време њиховог досељавања продавали Албанци који су се селили у Малу Азију.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.