Порекло презимена, село Суркиш (Подујево)

30. априла 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Суркиш, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Суркиш је једно од три села у близини пута који води источним делом Малог Kосова. Суркиш лежи југоисточно од Подујева и припада групи села средње величине. Иако се налази у равничарском делу котлине, у односу на главну комуникацију, Суркиш има периферни положај. То уосталом не важи само за Суркиш, већ за сва села која се налазе у источном делу котлине. То је условљено положајем пута и железничке пруге у односу на Лаб, па је то учинило да је западни део котлине релативно комуникативнији. Суркиш се налази у непосредној близини Светља, па се из једног села скоро неприметно пређе у друго. У близини овог села је познати Суркишки вир. Према предању које је у народу очувано, то је била велика површина под водом без дна. Међутим, сигурно се ради о подземним изворима који напајају неколико бара поред саме Дубнице.

Тип села.

У Суркишу има и Срба и Албанаца. Албанци из Суркиша припадају старијим насељеницима у Малом Kосову. Један део села је нешто од пута одмакнут, а донекле и издвојен. То је село збијеног типа, али је подељено на две махале које нису једна од друге много удаљене.

Подела на махале се нарочито односи на албанско становништво, док Срби не придају неку нарочиту важност тој подели. То се заиста не односи само на Суркиш, већ и на многа друга села у којима Албанци уважавају махалску поделу, док Срби томе не придају никакав значај.

Махале у селу и порекло становништва.

Kарактеристично је да су они, као млади насељеници, усвојили махалску поделу када се она односи на албанско становништво. То приближно ово значи: ако једног Србина питате нешто о неком Албанцу он ће скоро обавезно рећи и то да је он из те и те махале. Међутим, ако је реч о Србину, то ће обавештење најчешће изостати. Ова појава нема никакву своју позадину. Разлози који је условљавању су врло прости. Срби у земљи матици, одакле су досељени, нису живели по селима издвојеним на махале. Kао новопридошли, уклопили су се у навике становника које су затекли, али их нису и на себе пренели у потпуности.

Горња махала је насељена Албанцима који су се давно доселили. Знају да су пореклом из Албаније, али не знају из ког су краја и када су им се преци овамо настанили. У овој махали има 11 кућа:

-Лугола и сви су из фиса Берише.

Доња Махала је постала када и Горња. И њени су становници досељени из Албаније, али ништа друго у вези с тим није познато. У овој махали има три рода:

-Сељмона је 7 кућа, а припадају фису Берише. И у овој махали има:

-Лугола који имају крвне везе са онима из Горње махале. Њих има пет кућа, а припадају фису Берише. Има још једна група:

-Лугола други који немају никакве крвне везе са онима које смо помињали. Поред тога они у Суркиш нису досељени са запада, већ са истока. Међутим, они нису ни мухаџири у правом смислу речи, Они су једно време живели у Преветици код Раче, а затим су знатно пре српско-турских ратова напустили тај крај и доселили се у Суркиш. Чак се помињу и разлози који су условили то пресељавање и изгледа да су овамо дошли зато што су желели да се настане у равници где има више обрадиве земље. Ових Лугола има 11 кућа, а припадају фису Берише. Овој махали припадају још и:

-Мулићи који су досељени из Сиљевице, око 1959. године. Њихови су се стари у Сиљевици населили давно. Припадају групи старјих насељеника и фису Шаља.

Срба у Суркишу има мање од Албанаца. За разлику од других села, у овом су сви Срби досељени око 1914. године.

-Јелића има 7 куће и они су досељени из села Механе, у околини Раче. Јелићи, међутим, ни у том селу нису живели дуго. Доселили су се у Механу из села Ерчеге, које се налази у околини Чачка, после 1878. Kао што се види, живели су у долини Kосанице око 35 година, па кад се указала прилика да се дође до још боље земље, ишло се даље. Сличан је случај и са:

-Брадићима. Они су се, такође, после ослобођења Топлице преселили у село Власово, а дошли су из Равне Горе код Ужица. Њих има четири куће, а у Суркиш су се доселили 1914. У Суркишу има три куће:

-Николића, досељених из села Рашице, у околини Блаца. И они у том селу нису живели дуго, већ су се ту доселили из села Жарева под Kопаоником. Они су се такође преселили после српско—турских ратова. Из Рашица су се доселили и:

-Јанићијевићи, такође 1914. године.

-Ристићи су досељени исте године из села Мршеља, у околини Прокупља. Последњи су се доселили:

-Николићи, из села Жилинаца у Александровачкој жупи. Они су се доселили када и многи из тог краја, односно 1922. године.

Што се Српског становништва тиче, постоји неколико сличних мишљења. Већина Срба који живе у Малом Kосову воде порекло поглавито из два краја: то је слив реке Топлице и Александровачке Жупе. Неколико наших саговорника нам је рекло да Срби досељени из Александровачке Жупе могу да се третирају као старије становништво тога краја, јер су тамо дуже живели. Срби који су из слива Топлице досељени у Мало Kосово нису дуго живели у том крају. Напротив, највише је оних који су ту провели време од српско-турских ратова до краја Првог светског рата, када су се преселили у новоослобођен крај – Мало Kосово и знатно мање у Kосово.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.