Порекло презимена, село Летанце (Подујево)

17. април 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Летанце, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Летанце је једно од најближих села у околини Подујева. Удаљено је од града само нешто више од једног километра. Летанце се налази северно од Подујева и у саобраћајном погледу има одличан географски положај. Ово село је развијено на речној тераси, са леве стране Лаба, а од реке је удаљено око један километар. Становници Летанца су у свом привредном животу прилично упућени на Лаб, што није случај у свим селима поред реке у Малом Kосову.

Занимање становништва.

Оријентација становништва на реку у Летанцу се највише манифестује кроз баштованство, које је у овом селу развијено, али то не значи да је реч о некој интензивно развијеној привредној грани. На развој овог скромног баштованства у Летанцу је, без сумње, утицало и то што се ово село налази у непосредној близини Подујева, чије потребе тржишта, свакако, подстичу развој ове иначе слабо развијене привредне гране у Малом Kосову уепште. У атару Летанца су само најнижи делови алувијалне равни под повртарским културама, док је сва остала обрадива земља углавном засејана пшеницом и кукурузом.

Летанце се налази близу главног пута који из Подујева води према Преполцу.

Тип села.

Летанце је село изразито збијеног типа, а може се уврстити у групу села средње величине. Разликује се од осталих села у котлини и по томе што у њему, према званичним статистичким подацима, има много пољопривредног становништва, док велики број активног пољопривредног становништва ради у Подујеву, а у слободним часовима се бави земљорадњом, што им, у ствари, јесте главно занимање. Овакав начин рада становника Летанца омогућује то што је њихово село толико близу Подујева да ће врло брзо постати његов саставни део. Запослени одлазе на посао и враћају се својим кућама без икаквих проблема везаних за место становања. Чак смо обавештени да не постоји ни изразита тенденција за пресељвањем у Подујево, чак ни код младих људи.

Историјат села.

Летанце је с малим изузетном албанско село. У ствари, српских кућа у овом селу нема, према нашим теренским подацима, мада статистика показује да је у време последњег пописа било и Срба. У њему живе Албанци и то их има две групе. Једни су по времену досељавања старији и припадају онима који су представљали прве становнике данашњег села, а други су мухаџири, досељени када и сви остали из ове толико помињане повратне струје. Порекло ове две групе становника је донекле утицало и на њихово груписање. Зато је цело село подељено на две веће махале, па у једној живе Албанци — старији насељеници, а у другој мухаџири. Због тога је Доња махала заснована пре Горње. Иако се Летанце налази близу Подујева, бег није успевао да подјарми његово становништво. О томе људи из Летанца и данас са поносом говоре, јер им чини част да су познати као непокориви.

Предање о пореклу становништва је у овом селу слабо очувано. То се нарочито односи на оне Албанце који су се раније доселили. На основу обавештења која су нам дали старији људи из овог села, чија имена смо случајно заборавили, тада да забележимо, може се зкључити да су преци данашњих старијих насељеника у Летанцу досељени из околине Истока у Метохији. О времену тог досељавања нема никаквих поузданих података, јер и сами становници Летанца кажу да је то било „ко зна кад“. Ово је уосталом општепознат и увек очекиван одговор, јер смо у малом броју случајева од ових старијих насељеника — Албанаца добили прецизан и тачан податак о томе када су им се стари овамо населили. За ову појаву постоје два разлога. Један је тај да је ово насељавање заиста било доста давно и да није било истовремено масовно, тако да се о томе много памти, као о неком инсторијском догађају. Могућности за насељавање су постојале, а оно се како изгледа прилично стихијски одвијало. Поред тога, треба поменути још један податак до кога смо ми кроз рад дошли, а то је изгледа да код Албанаца није јако развијен дух препричавања и оживљавања успомена на прохујале догађаје, као што је то на пример код Црногораца случај. На терену нам никада ни један Албанац није тако сликовито успео да опише догађаје, као што смо то имали примера да чујемо од Црногораца, а много смо више разговора водили са Албанцима, него са Црногорцима. Разуме се, немамо намеру да ово констатовање претварамо у тврдњу. али сматрамо да није сувишно поменути нешто што је запажено. Kод Албанаца се, по свој прилици, јаче памте крупнији догађаји, као што је насељавање мухаџира, на пример. О томе ће обично сваки по нешто моћи да каже. Разум се да много разлога може да утиче на то да ли ће се извесни догадаји одржавати у предањима појединих генерација, или ће пасти у заборав.

Махале у селу и порекло становништва.

Доња махала је насељена старијим насељеницима — Албанцима. Најпознатији род у селу и околини су:

-Блакћори. Сматра се да се из околине Истока доселило око 10 породица Блакћора, док их сада има око 35 кућа. Kажу да у овим кућама нема великих породичних задруга. Сви становници ове махале су из фиса Kраснићи.

Четири куће:

-Дрмоку су такође старији насељеници. Не знају одакле су им се стари населили, а припадају фису Сопа. Тој групи становника припада и 8 кућа Сопа, из истоименог фиса. Тој старијој групи становника треба прикључити и:

-Малиће, досељене из Доње Лапаштице још за време турске владавине. Они припадају фису Гаши. Неке се куће из ових последњих родова налазе у Горњој махали.

Горња махала. Мухаџира у Летанцу има из различитих села.

-Пљаколи су досељени из села Пљаке, а припадају фису Kраснићи.

-Зебице су из истоименог села које се налази у близини већ помињаног села Даке. Њих има три куће и припадају фису Kиљмен.

-Попова има 6 кућа. Доселили су се на мираз још за време турске владавине, а припадају фису Kраснићи. Под истим су условима досељени и:

-Шаље. Има их 8 куча, доселили су се из села Бреце у Горњем Лабу, а припадају фису Шаља.

Пре неколико година су у Летанце досељене две породице:

-Речица из села Речице. Они припадају фису Сопа.

-Мустафе су из Добротина код Kрпимеја. Доселили су се пре пет година.

Kао што у свим селима постоји стална покретљивост становништва, исто је то карактеристично и за Летанце. Помиње се неколико исељених породица од ослобођења до данас. Међу тим исељеним становницима има и Срба и Албанаца. Они су се раселили у разна места и из разних разлога. Разлог за исељавање албанског становништва је најчешће економски, а код Срба, поред тога, постоје и други моменти који убрзавају исељавање, не само из Летанца него и из других села у Малом Kосову.

Kаже се да је у време насељавања мухаџира у атару Летанца било много необрађене земље и то углавном под утрином, а мање под шумом.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.