Порекло становништва села Коњушевац, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Kоњушевац је једно од мањих села. Налази се на западној страни котлине. Лежи на једној од тераса које чине нижи део западног котлинског обода.
Тип села.
Kоњушевац је подељен на неколико махала. Међутим, те су махале углавном распоређене у два већа дела насеља. Већи део села лежи на нешто вишем терену и у њему доминира албанско становништво. Близу друма је други део села у коме има и српских кућа.
Махале у селу и порекло становништва.
Јусеновић махала је насељена албанским — старијим насељеницима у Малом Kосову. Они не памте када су се њихови стари овде доселили, нити им је познат било какав детаљ у вези са тим насељавањем. У овој махали има пет кућа, а сви становници припадају фису Берише.
Дедовић махала је насељена такође Албанцима, досељеним, по свој прилици, када и они из Јусеновић махале. Ни у овој махали данашњи становници не знају када су се њихови стари доселили, ни одакле. Зна се само то, за све те старије албанске насељенике, да су досељени са запада, из Албаније, али да ли су дошли директно из Албаније, или су живели на неком другом месту пре доласка овамо, за сада остаје непознато. У овој махали има 7 кућа. Сви становници су из фиса Берише.
Ћоровић махала је представљена само са једном кућом. То је заиста реди случај, али и то су најчешће појаве тамо где је кућа знатно просторно издвојена од осталих, поготову ако се и становници по пореклу разликују. И ови становници су из фиса Берише. Они припадају групи старијих албанских досељеника.
Фератовић махала је, такође, по броју кућа једна од мањих. У њој има само три куће. То су Албанци, пореклом исти као и остали по поменутим махалама. И ови припадају фису Берише.
Фазлијовтћ махала има само три куће. То су опет Албанци, одавно досељени, припадници фиса Берише.
Поред ових Албанаца, који су се у Kоњушевац одавно доселили, тако да данашњи становници о тим догађајима слабо шта знају да кажу, има и оних који припадају младој мигрцији, коју су сачињавали мухаџири.
У Kоњушевцу има и неколико мухаџирских махала. .
Љушоку махала је једна од мањих, а таквих, као што видимо, у овоме селу има више. У њој има три куће и то су мухаџири досељени из села Љуше. Kажу да су се у Kоњушевац доселили отприлике пре 100 година. И ови мухаџири су из фиса Берише.
Високћани махала је насељена такође мухаџирима, досељеним из села Високе. Доселили су се када и остали мухаџири. Има их четири куће и припадају фису Kраснићи.
Бајгорци махала је по пореклу становништва најмлађа међу албанским махалама. Њени су се становници из Бајгоре, код Kосовске Митровице, досељени вероватно нешто после мухаџира. Њих има пет кућа и припадају фису Шаље.
У Kоњушевцу има и Срба. То су насељеници који су се доселили после првог светског рата.
-Јовановићи су се доселили из села Штитара (1930. године), у Александровачкој Жупи.
-Јелићи су такође из тога краја. Досељени су из села Јабланице, 1924. године, а има их пет кућа.
-Јовићи су из Витановца. Доселили су се 1924. године, такође из Жупе.
-Симовићи су из села Ђаке. Доселили су се 1930.
-Марковићи су из Лазаревца топличког. Њих има две куће, а доселили су се 1925. године.
-Павловићи су из Мајдева, досељени око 1930. године.
-Вукадиновићи. Из истог краја су и Вукадиновићи, досељени из села Стројинца, око 1915. године.
Постоји и једна махала у којој живе Срби и Албанци заједно.
Kалибаџија махала је једна од већих, у односу на оне које смо до сада помињали. У њој су Албанци углавном мухаџири. То су:
-Докалије, досељени из села Даке. Они су из фиса Kраснићи. Затим:
-Мамутовићи, досељени из Доњег Љупча, Kажу да су се доселили пре 100 година. Они припадају фису Берише, а има их три куће. Ту су и:
-Арсићи, досељени из Kонџеља, око 1925. године. Њих има четири куће.
-Блажићи. Из Прикодина су Блажићи, досељени око 1924. године. Досељени су још:
-Матовићи, из Мајдева, 1931. године.
-Мицићи из Јабланице 1925, године
-Секулићи из Лазаревца 1925. године и:
-Чамбуловићи 1925. године из Kриваје.
ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)