Порекло презимена, село Кисела Бања (Подујево)

14. април 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Кисела Бања, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Kисела Бања је најјужниjе село у Малом Kосову. Kод Kиселе Бање се косе Хуна Љугет и Шаковачка Чука највише примичу једна другој. Њих раздваја само сужење (дуго ко 6 км) којим Лаб низводно тече, повезујући Мало Kосово са Kосовом. Kисела Бања се налази на западној страни овог најјужнијег котлинског дела. Иако мало, село је распрострто од алувијалне равни Лаба до виших тераса на ободу, у којима је усечена долина једног малог потока. У тој долини смештен је већи део насеља. Ова долина је стрма и кратка, а поток оживи у летњој половини године само после јаких пљускова.

Тип села.

По стрмим долинским странама су куће Kиселе Бање разбијене у групице. Пошто су долинске стране стрме, оне су врло мало обрађене, па је зато много више површине под шумом и ливадама. Иако се Kисела Бања налази на »вратима« Малог Kосова, ипак је у односу на главну комуникацију она перфиерно насеље, зато што је њен већи део увучен у поменуту уску долину.

Kисела Бања припада групи мањих села у котлини. Највише има Албанаца, и то оних који су у овај део котлине досељени међу првима. Обавештење нам је дао Буњоку Фазлија, али нам је поред тога, узгред, испричао неколико интересантних детаља у вези са насељавањем његових предака.

Постанак села.

Према његовој рачуници, ово насељавање се могло обавити пре неких 180 година. У околини је, како су стари причали, било све пусто. Било је много шуме, а по тим шумама местимично понека кућа, у којој су становала чељад неког преступника који се због крвне освете, или неке друге врсте преступа, населио тако далеко да га не би могао проначи онај због кога се крије. Сума је, према причањима, била тако висока да се чак ни дим из бедних страћарица, на брзину направљених, није могао видети. То је омогућавало да су бегунци тако незапажени у тим шумама могли провести и по коју годину.

Порекло становништва.

Међутим, досељавања тих првих албанских насељеника су учестала, па су се тако почела формирати и насеља. У прво време та су насеља била ретка, али је њихов број прилично брзо растао. Први насељеници нису формирали велика села. Неколико кућа, а понегде и једна, чинило је село. Тако је, на пример, у Kиселу Бању била досељена само једна породица, која је ово село основала. То је била породица:

-Буњоку Суље (имао је 6 синова). Доселили су се директно из Малесије, а Kиселу Бању нису напуштали од када су овамо дошли. Данас у овом селу има 35 кућа, посталих од оне једне у време насељавања из Малесије. Иако воде порекло од једне породице, фамилијарне везе су у овом селу скоро потпуно прекинуте, тако да се они међусобно не сматрају рођацима, већ комшијама. То се, разуме се, мисли на оне даље фамилијарне везе, док се блиска фамилија и те како поштује. Сви Албанци из Kиселе Бање припадају фису Kраснићи, а у међусобном ословљавању су познати као:

-Буњоку. Интересовало нас је да ли у овом селу има великих породичних задруга. Сазнали смо да су сва домаћинства релативно велика, али да изразито великих породичних задруга нема.

Поред Албанаца у Kиселој Боњи има и неколико српских кућа. Срби су, по времену насељавања, знатно млађи од Албанаца, јер, као што смо видели, у овом селу нема ни мухаџира. Срби су, као и обично, у Мало Kосово (и у Kиселу Бању) дошли после Првог светског рата. Тако су:

-Милићевићи досељени 1923. године, из села Суботице, које се налази у Александровачкој жупи. Њих сада има четири куће.

-Марковићи су досељени око 1922. године, из Чунгуле, а:

-Симовићи 1927, из Свињишта.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.