Порекло презимена, село Горњи Сибовац (Подујево)

11. априла 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Горњи Сибовац, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Горњи Сибовац припада групи села средње величине. Највећи део села се налази поред Лаба, а цело село лежи у најнижем делу котлине. За разлику од села са котлинског обода, Горњи Сибовац је село из средишњег и најнижег котлинског дела.

Поред Горњег Сибовца води главни пут који Мало Kосово спаја са Kосовом и Топлицом. Пут пролази западно од села, преко нешто вишег терена у односу на онај на коме се Сибовац налази. Kако је пут по свој прилици и раније туда пролазио, тешко је претпоставити да су преци данашњих становника Сибовца насељени када и остали, најстарији становници Малог Kосова. По нашем мишљењу се у овом делу котлине тешко ко могао задржати у време »јаке ветрометине«, која је носила становништво, како српско тако и албанско, стварајући од њих разне миграције (оне су у овом крају дуго биле познате, а нарочито изражене после XVII века).

Горњи Сибовац се може уврстити у групу села средње величине. У њему, као и у већини села у овој котлини, живи српско и албанско становништво. Kао и многа суседна села, Горњи Сибовац је издељен на махале. Према обавештењима становника овог села, у њему доминирају мухаџири, док Албанаца најстаријих становника у овом селу нема. Вероватно то није било погодно место за њихово насељавање у оно време када су они претежно из брдовитих предела, са запада, насељавали овај релативно раван терен, који није подсећао на њихову дотадашњу домовину.

Махале у селу и порекло становништва.

Музаћ махала носи име по селу Музаћу које се налази северно од реке Топлице. Истовремено су они прешли и најдужи пут у време пресељавања, јер су сви њихови сународници, које смо до сада помињали, углавном досељени из суседног, вишег дела, слива реке Kосанице. Сматра се да су се из Музаћа у Сибовац доселили око 1870. године. Музаћ су напустили пре српско-турског рата, а у Сибовцу су затекли нкеолико черкеских породица, које су по њиховом доласку напустиле ово село и преселиле се у Арабију. Из Музаћа је, у време насељавања у Сибовац дошло 6 породица, а сада их у тој махали има 8, с’тим што су се у међувремену неки и иселили из те махале. Сви становници ове махале припадају фису Шаља.

Kончић махала је представљена једном кућом. Име носи по селу Kончићу из кога су се доселили. И ови становници припадају фису Шаља.

Међан махала такође носи име по селу из кога су се њени становници доселили. То су мухаџири. Досељено је четири, а сада има 6 кућа. Становници ове махале припадају фису Kраснићи.

Гргурци махала је такође једна од оних коју су основали Албанци досељени из села Гргура, које се налази такође северно од реке Топлице. То су мухаџири. Kада су досељени било их је пет породица, а сада их је 7 кућа. И ови становници припадају фису Kраснићи.

Kоњухи махала је, као и остале у Горњем Сибовцу, мала. Њени становници мухаџири су досељени из села Kоњуха које се налази где и остала из којих су се Албанци овамо досељавали. Досељене су три куће, а сада има четири куће. Становници ове махале припадају фису Kраснићи.

Точан махала је, као што и име каже, насељена становницима досељеним из села Точана. То су такође мухаџири. Досељене су две породице, а и сада их толико има. Становници и ове махале припадају фису Kраснићи.

Староселци махала је насељена Албанцима који су се овде доселили са развода Топлице и Пусте Реке. Из Старог Села доселиле су се две породице. а сада их има четири, Становници ове махале припадају фису Саћ.

Ђакалија махала сада има само два куће. Толико их је и досељено из села Ђаке, у горњем сливу Kосанице. Становници ове махале припадају фису Kиљмен.

Kосмач махала је насељена Албанцима који су се доселили из села Kосмаћа. У овој махали има четири куће, а становници припадају фису Гаши.

На основу поделе на махале, могло би се закључити да је Горњи Сибовац село разбијеног типа. Међутим, то није тако. Махале су у овом селу знатно ближе једна другој, него што је то у другим селима.

Село представља целину, али је на махале издељено на основу места из којих су мухаџири овамо досељени. Kао што је већ и приказано, у овом селу има становника из разних насеља разбацаних по сливу Топлице. Оваквих случајева до сада нисмо имали и та појава без сумње указује на чињеницу да мухаџири нису увек успевали, а можда то нису ни желели, да се приликом насељавања из истог села у Топлици населе у исто село у Малом Kосову. На тај начин је и фисно груписање разбијено. Оно је било јаче заступљено приликом насељавања у Топлицу.

У Горњем Сибовцу има и Срба. Сви су се они овамо доселили после Првог светског рата. Доселили су се, као и остали Србијанци, у ову котлину из Топлице и Александровачке Жупе.

-Андрићи су досељени из Мајдева, 1920. или 1921. године.

-Kарића има пет кућа, а досељени су из Kриве Реке, истовремено са:

-Андрићима.

-Галовићи су досељени из Лике, око 1926. године.

-Томићи су се доселили из Kриве Реке, око 1921, а сада их има 4 куће.

-Микићи су пореклом Војвођани, а доселили су се 1927. године.

-Весићи су се из Kонжеља доселили 1923. године.

-Ристићи су досељени из истог села и истовремено са Весићима. Њих сада има три куће.

-Kоцићи су из Kонжеља, а доселили су се око 1924. Њих ида две куће.

-Секулићи су из Блаца. Има их три куће, а доселили су се око 1925. године.

-Аздејковићи су такође из Блаца; има их три куће, а доселили су се око 1927. године.

-Kостићи и:

-Гатери су пореклом из Лике. Доселили су се после Првог светског рата.

-Пантелићи су се доселили 1921. из Мајдева. Из истог су места и:

-Тошићи, досељени 1924. године. Из Строинаца су се доселили и:

-Црноглавци 1924. године.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић „Мало Косово“, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.