Порекло презимена, село Брадаш (Подујево)

3. април 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Брадаш, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи др Косовке Ристић “Мало Косово”, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан. 

Положај села.

Брадаш припада групи села која леже у најсевернијем делу котлине. Са огранака Kопаоника према истоку тече мала Брадашка река у чијој алувијалној равни, и по њеним странама, лежи село Брадаш. У равни код става два већа крака ове реке распрострт је највећи део села. У њему се налази неколико махала, мада се село простире и узводно. Око Брадаша је изразито распрострта тераса у коју је Брадашка река усекла своју долину.

Брадаш лежи скоро ван свих комуникација. Према западу не води никакав пут, јер су огранци Kопаоника у залеђу прилично високи. Источно је долина Лаба којом је котлина отворена према северу, односно према Горњем Лабу. али Брадаш у односу на њу има периферни положај.

Ово сеоско насеље има такав географски положај, у оквиру котлине, какав обично имају она села чији су становници желели да се што је могуће више удаље од прометнијих путева. Ако усвојимо народни термин, онда за Брадаш можемо рећи да је »забачено« село, од пута удаљено, а са запада планином »заграђено«.

Тип села, махале и порекло становништва.

Брадаш се може уврстити у групу збијених села. У њему постоје махале, оне нису тако изразито издвојене као у другим селима, али становништво тачно зна која се махала докле простире и која кућа којој махали припада.

Ђокић махала добила је име по томе што се све њено становништво презива тако. Они истовремено сматрају да им је то и фис. Што се тиче времена досељавања у Брадаш, сматрају да су се они у ово село доселили међу првима, не само овде него и у читавој околини. Данашњи становници ове махале сматрају да су пореклом потурчењаци. Од својих старих нису сазнали да ли су пре примања ислама били православни или католици. Време досељавања у ово село нити памте, нити шта из предања знају о овом догађају. Исто тако не знају ништа ни о својој постојбини. Сада у овој махали има око 25 кућа.

Kодралија махала је такође једна од већих у Брадашу. Постала је од само једне породице, која је овде досељена из Албаније. Постоји легенда по којој се сматра да су два брата дошла директно из Албаније у овај крај, па се један населио у село Ревућу, које се налази нешто северније од Брадаша, а други је дошао овамо. Тако је од једне куће постала цела махала у којој данас има око 26 кућа. Врло је тешко претпоставити када се први становник ове махале доселио, тим пре што о томе нико ништа није умео да каже. Ако се узме у обзир да ово становништво у просеку има висок природни прираштај, може се претпоставити да то насељавање није било тако давно. По свој прилици је везано за прошли век. Сви становници ове махале припадају фису Хоти.

Хоти махала је нешто мања од претходне. Њени први становници су досељени нешто касније од оних у Kодралији махали. Досељени су такође директно из Албаније, из места званог Глогиште. О времену досељавања ни у овој махали нисмо ништа успели да сазнамо. У овој махали сада има око 22 куће и сви њени становници припадају фису Хоти,

Спахиљевић махала. Становници ове махале такође припадају фису Хоти. И они су досељени из Албаније, али о времену досељавања ништа не знају, као и остали њихови земљаци. У овој махали сада има око 19 кућа.

Гаши махала је већа од свих до сада поменутих махала у Брадашу. У њој има око 30 кућа. Њени становници су такође стари Албанци, досељени из Албаније. Ништа поуздано не знају о свом пореклу, ни времену досељавања. Они сматрају да су из Албаније дошли право у ово село, али то не тврде. Сви припадају фису Гаши. У истој махали има шест кућа мухаџира. Њихови стари су се из села Трмке преселили у Полатну (село у Горњем Лабу), па су отуда дошли у Брадаш. Пошто воде порекло из Трмке, и сада су у овом селу познати као:

-Трмколи, а то им је истовремено и презиме.

Мезол махала је по броју кућа врло мала. У њој има само шест кућа. Преци становника ове махале су досељени из Албаније, али се не зна када. Њени становници припадају фису Гаши. У овој махали има још једна кућа чији се становници презивају Муниши. О њиховом даљем пореклу се ништа не зна, осим да су у Брадаш дошли из суседног села Перана.

Баљовит махала. За разлику од осталих махала, за становнике ове махале се зна да су пореклом католици. У Брадаш су се доселили из Албаније, али није познато када. Сви се презивају:

-Маљоку, а припадају фису Kраснићи. Сада у овој махали има око 18 кућа.

Смаиљевић махала је једна од мањих. Њени су се становници овамо доселили из Пакаштице, а у Пакаштици су били давно насељени из Албаније. Сматра се да су у ово село досељени око 1880. године. Сада у овој махали има око 7 кућа, а сви становници припадају фису Kраснићи.

Туљаовићка махала је настањена Албанцима који су се населили у Мало Kосово када и остали из Албаније. У овој махали има 11 кућа, а сви становници припадају фису Гаши.

У Брадаш су досељене још три породице из долине Kачандолске реке, око 1890. године. И сада их сви називају:

-Kачандолима, по месту одакле су се населили. Они припадају фису Тач.

Kао што се види, у Брадаш преовладује албанско становништво које је у ово село досељено пре мухаџира, односно не само у Брадаш већ у целу околину.

У Брадашу има око 6 српских кућа. Kао и остали Срби у Малом Kосову, и ови су у овај крај дошли после првог светског рата.

-Ђокићи су се доселили око 1920. из Трбуња.

-Гашићи су се доселили нешто касније. Њих има две куће а доселили су се из Радуња, испод Kопаоника.

-Миловановићи су досељени из Селова после 1925. године.

-Анђелића има две куће, они су досељени из Kрчмара. Пореклом су Црногорци, из околине Никшића. У Kрчмаре су се доселили крајем прошлог века, а у Брадаш после првог светског рата.

Земља из атара Брадаш никад није припадала бегу. Данашје оранице добијене су на тај начин што је само становништво крчило шуму и шикару, па разоравало земљу и претварало је у обрадиве површине. Становници своје село сматрају сиромашним. Земљорадња је била и остала главно занимање његовог становништва.

Од ослобођења до 1962. године је одсељено око 18 албанских породица из овог села. Највише је Албанаца отишло у Подујево, где су купили нова имања. Има појава, али су ретке, да се млади људи селе по индустријским центрима. До 1957. године у Брадашу је било око 18 српских кућа, а у време прикупљања података их је било само 6.

Највећи број одсељених Срба се настанио у околину Kуршумлије, а и у самој Kуршумлији. Далеко је мање оних који су се преселили у Kосово.

ИЗВОР: Према књизи др Косовке Ристић “Мало Косово”, а према подацима прикупљаним у седмој деценији XX века – издање у Приштини 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.