Порекло презимена, град Прокупље

21. марта 2020.

коментара: 1

Порекло становништва, град Прокупље – Топлички округ. Према књизи Вујадина Б. Рудића „Становништво Топлице“ – издате у склопу књиге „Топлица и Добрич“ – едиција „Корени“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Прокупље је од давнина било насељено српским становништвом. После пада под турску власт, број српских породица се смањио да би се свео на незнатну мањину у односу на број албанских и турских породица после сеобе Срба из 1690. и 1737. године.

Бранко Тодоровић се детаљно бавио испитивањем порекла сгароседелачког становништва Прокупља. Према резултатима његових истраживања, у Прокупљу су после поменутих сеоба живеле следеће српске породице:

-Трпићи, Декићи, Јовановићи, Ђорђевићи, Томићи, Тричковићи, Цакићи, Ђолићи, Милошевићи, Џивџановићи, Живићи, Поповићи, Станковићи, Кајгановићи, Мијалковићи, Ђокићи, Шубарановићи, Велићи, Здравковићи, Илићи, Костићи, Стевановићи, Дичићи, Стојановићи, Хаџитонићи, Крстићи, Насковићи, Николићи, Тачићи, Јанчићи и други.

Исти аутор је проучавао досељавање становишта у Прокупље после ослобођења од Турака. Он је установио да је већина становништва досељена са Копаоника, Косова, из околине Ужица, Ивањице, Сјенице, Новог Пазара, Параћина, Крушевца, Алексинца, Пирота, Ниша и Лесковца.

Из Приштине су досељени:

– Рочкомановићи, Данчевићи, Станимировићи, Даниловићи, Милосављевићи, Томићи, Јанаћковићи и Мирићи;

Из Бресја су досељени:

-Николићи, Ивићи, Павићи, Станковићи и Грујићи.

Из Батусе су дошли:

-Демићи, Миленковићи, Живковићи, Стаменковићи, Војковићи и Динићи.

-Дамјановићи су из  Радева;

-Стевановићи, Славковићи и Кампаревићи из Призрена;

-Ђорђевићи, Стевановићи, Симићи и Ристићи из Велике (Х)Оче, код Призрена;

-Стефановићи, Арсићи, Филиповићи, Павловићи, Митровићи и Здравковићи сy из Пећи;

-Матићи из Jањева;

-Тодоровићи из Липљана;

-Коковићи, Шаранци, Павићевићи и Букумировићи из Сјенице;

-Марковићи, Урошевићи и Прокићи досељени су из Новог Пазара:

-Пешићи, Ђорђевићи и Цветковићи из Лесковца;

-Раденковићи, Стаменковићи, Ђурићи, Радовановићи и Стоиљковићи из Пирота.

-Пеко Павловић је 15. маја 1882. године од супруге Мијаила Антоновића купио у Прокупљу плац површине 4,5 ха (1, 69). Данас у Прокупљу живи породица Данила Павловића, који је потомак Пека Павловића, прослављеног јунака босанско-херцеговачког устанка из 1875. године.

-Букумировићи. Интересантно је порекло породице Букумировића. И. Радуловић каже да су ce два брата Букумировића, после ослобођења Топлице од Турака, доселила из Сјенице и настанила у Прокупље. Букумировићи су даљом старином из Куча. Народно предање каже да су у Кутима живели Букумири. Реч „букумир“ је илирског порекла и постала је од речи „бук“ (хлеб) и „мир“ (добар). Исте речи, истог значења, данас се јављају у албанском језику. Из овога се може извести закључак да Букумири нису словенског порекла него су староседиоци Балканског полуострва. Данас y Кучима постоји Букумирско језеро и гробље.

Из Црне Горе су, непосредно после ослобођења Топлице, досељене следеће породице:

-Дедићи, Булајићи, Николићи, Кривокапићи, Вуковићи и други.

Интензивно усељавање становништва у Прокупље настало је у време његове индустријализације. Оно је посебно постало привлачно за топличко сеоско становништво, које се усељава ради запослења и школовања деце. Тако су у последњој деценији из Добротића досељени:

-Церовићи, Миладиновићи, Ивезићи и Радоњићи;

-Ераковићи и Килибарде; из Селишта

-Булајићи и Копривице; из Растовнице

-Николићи, Ђорћевићи и Благојевићи; са Белог Камена

-Ружићи;  из Вугкање

-Крстићи, Стаменковићи, Цветковићи, Ђорђевићи и Динићи; из Житног Потока

-Стојановићи; из Трнаве

-Коковићи; из Пискаље

-Ратковићи; из Космаче

-Стаменковићи из Микуловаца и многи други из осталих села Топлице.

Интересантно је напоменути да y Топлици има досељеника и из Панонске низије. Тако је Нова Божурна, село код Прокупља, насељено становништвом из Баната, Бачке и Срема после 1878. године. Село Александрово — y Добричу, насељено је становништвом из Војводине, затим Косанчић — y долини Пусте реке, и Миланово – у Лесковачкој котлини.

Из ових примера, које сам дао за регионално порекло становништва Топлице и његову просторну дистрибуцију, могу се посматрати разлике које се испољавају у друштвено-економском и културном животу. Оне су се до данас задржале и поред тога што се ближи стогодишњица откако су ови досељеници напустили стари крај, тј. откако живе заједно у Топлици.

ИЗВОР: Према књизи Вујадина Б. Рудића „Становништво Топлице“ – издате у склопу књиге  „Топлица и Добрич“ – едиција „Корени“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Милодан

    Порекло становништва села:
    Злате, Мачине, Кожинца, Драгог Дела, Шевиша, Старог Села, Ранкове Реке и Бреговине је исто као и порекло становништва Житни Поток, Гласовик и Бублица.