Порекло презимена, село Левосоје (Бујановац)

19. јануар 2020.

коментара: 2

Порекло становништва села Левосоје (по књизи Леосаје), општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази у северном делу области на десној страни Јужне Мораве. Куће су на темену најниже терасе и заклоњене од ветрова.

Воде.

Становници већином употребљавају воду из бунара. На атару има неколико кладенаца (Ташков и Хајдучки Кладенац) и две чесме. Пре неколико година Хигијенски завод из Скопља саградио је пумпу из које се добија кисела вода.

Земље и шуме.

Топографски називи за њиве су: Јаруге, Криви Дол, Широка Падина. Вучјак; за брда и шуму: Врло Вило, Грајевац, Уши, Попрдљивица, Церова Падина.

Тип села.

Левосоје је збијеног типа и издужено у правцу отсека. Куће су груписане по махалама које се у односу једна према друдој зову: Доња, Средња, Под Рид и Преко пут Махала. Често се имена махала замењују именима главнијих родова.

Прошлост.

Левосоје је старо село са очуваним стариначким православним родовима, старом црквом (обновљена 1882г.) и очуваном традицијом.

По предању село је најпре било на Селишту. Одатле је због „чуме” и „пљачке“, премештено на данашње место. Памти се још да се раније село звало Лево Село. Под овим именом насеље се помиње и 1882 године.

Село се повећавало прираштајем стариначкот становиштва и досељавањем. 1878 г. у Леосаје се настаниле и 10 муслиманских мухаџирских породица које су се касније иселило.

Последње две мухаџирске породице (из рода Заимови) прешлси су 1912 г. у Скопље.

Данас у селу живи 30 православних српских родова са 84 дома.

Порекло становништва.

Сеоски родови су:

-Булимачевци (6 к, св. Никола), старинци.

-Јеринци (4 к, св. Арханђео), старинци.

-Сибинци (3 к, св. Никола), старинци.

-Џивџанци (3 к, Митровдан), старинци. Надимак добили по претку који је „ гађао врапце”.

-Бучинци (5 к, св. Арханђео), старинши.

-Лисичари (4 к, св. Никола), старинци.

-Катранџијци (3 к, св. Арханђео), старинци.

-Левковци (3 к, Митровдан), старинци.

-Гулгулерци (3 к., Митровдан), старици.

-Креканци или Караканци (3 к, св. Никола), сгаринци.

-Меанџијци (3 к, св. Арханђео), старинци.  Име добили по претку који је био механџија.

-Мечкарци (3 к, Митровдан), старинци. Неко у роду био „мечкар” и зато су име добили.

-Керкенези (1 к, св. Никола), старинци.  Одувек су „једна кућа.

-Цветановци (3 к, св. Никола), старинци.

-Џалковци (2 к, св· Никола), старинци.

-Пундевци,

-Вуковци и:

-Кокорци, по једна перодица, (3 к), старинци. Славе ов. Николу.

-Крстинци (2 к., Митровдан), старинци.

-Катишерини (2 к, св. Никола), старинци.

-Петличковци (6 к., св. Никола), досељени из Норче.  Одатле су избегли „од крв” заједно са родовима који сада живе у Боровцу (Моравица).

-Ђорићи (2 к, св. Арханђео), доселили се пре 100 година на Буринца у Горњој Морави, где су им Арнаути „тели имање“. Буринце је сада, по становништву, арбанапшо муслиманско село.

-Ђерини (2 к, св. Никола.), доселили су „са западне стране”. Кажу да су овде дошли још „од Косово” (када је била битка на Косову).

-Стојменовић (1 к, св. Никола), дошао из Великог Рајинца за време Турака. По неком претку добили су надимак Грба.

Родови непознатог порекла су:

-Калиничанци (3 к, св. Никола), рачунају се као давнашњи досељеници.

-Николинци (4 к, св. Никола), Такође су давнашњи досељеници. Неки их зову и Муратови.

-Качамакови (2 к, св. Арханђео), сматрају се за досељен род, али место старине заборавили.

-Вуцони (или Буцони) (1 к, св. Арханђео) су рано досељени.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Stefan

    Nisu Bučinci nego Buzinci, nisu 5 kuća nego 8 i svima je krsna slava Sv. Arhangel.

    • Милодан

      Стефан!

      Проверио сам у књизи, Тамо пише, како је и овде пренето, да се род назива Бучинци, да славе Аранђеловдан и да су старинци.
      Ништа виш немам да напишем у своју “одбрену”.

      Поздрав!