Порекло становништва села Ласово, град Зајечар – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“ у оквиру Зборника Тимочке крајине – Издање Београд 1931. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Ласово налази се на западном подножју планине Тупижнице или Топижнице или Ласовских планнна.
Воде.
Средином села протиче Ласовска река, која, пре него ће ући у село, прима с десне стране Сивски поток, а у самом селу, c леве стране, Британски поток и c десне стране Гмишровску реку. Између ових потока, река и речица пружају се поједине косе, које се састају у самоме селу. Између једног омањег потока и Братинског потока је коса Мерчин Гроб; између Ласовске и Гмитровске реке је Гмитровски Дел. Мерчин Гроб је са северне, Ласовски Дел са северозападне, а Гмитровски Дел са јужне стране. Ласово је као у некој јами, те се види тек кад му се приближимо. Један део кућа је на Ласовском делу – то је Бугарска мала, други у Братинском потоку, трећи у Потоку, а четврти око Ласовске реке. Сви ови крајеви својим доњим деловима се састају у селу, средини села.
Село је већином у присоју (2/3), мањина у осоју (1/3). Ласовска река и поменути потоци и речице не наносе селу никакве штете, чак ни кад су најачи.
Пије се изворска и бунарска вода. Извори, кладенци, су слаби. Близу села, у самом подножју Тупижнице, извиру многи и доста јаки извори. Такви су: Врелце, Богородица, Бигровшна Вода и Шевариште. Нарочито је Шевариште јако, јер ускоро покреће један воденички камен. Овде онде извире бела вода, па је сељанке употребљавају за лек (које немају хране у дојкама). У селу су најачи извори Џунерски Кладенац и Стублина.
Клима.
Од ветрова дувају ови: исшочница или кошава (са с. и.), сува кошава (дува особито лети), север или црни ветар, горњак (са 3.) и муар (са с. з.). Муар се сматра као отрован ветар, јер мори козе (кад дуне с пролећа). — Кишу донесе муар и кошава.
Земље и шуме.
Ласово, као и сва старија села, има велики сеоски атарсинор. Особито према Бучју. Око Ласовске реке, испод села до Клисуре налази се лепа долиница, у којој су најбоље ласовске ливаде. Тако исто око Гмитровске реке, особито источније, налазе се ливаде, које дају Одлично сено. Ту су и добре градине, баште и шљиваци. Остало је земљиште већином брдовито, гдегде кршевито, те је и плодност врло разнолика.
Сеју се сва стрмна жита и кукуруз. Чувена је ласовски пшеница. Земља за обделавање налази се у овим местима: Грапин Делу, Станцима, Крашином Путу, Дубоком Путу, Сивцу, Плевништу, Жутичкој, Падини, Манастирском Потоку, Пољу, Бостаништу, Пискавица Брдарском Путу, Реци, Церу, Слузи, Златинај Глави, Садовима, јазвинском Потоку, Пречици, Преко–Друму, Шумлатици, Субашином Кладенцу, Будаковцима, Кативрљи, Врбаку, Мечјем врху, Братинцима, Братинском Потоку, Широком Пољу, јавору, Ласовском Делу, Ласовској реци.
Најдаља су места љаков Врх, Сирна Ливада и Трећи Врх.
У низини су стрмна жита и кукуруз; у брдовитом земљишту, по висовима ливаде, раж и овас. Најбоља пшеница роди у Грапин Делу, Сивцу, Манастирском Потоку и Жутој Падини; кукуруз на Делу.
Сеоска је утрина понајвише на Тупижници, где има и приватне.
Шуме нема много, јер je исечена. Сеоске шуме има на Трећем Врху. Поглавито је буква, граб, храст, горун и граница.
Тип села.
Ласово је потпуно збијеног типа. Подељено је у пет крајева, који су сасвим близу једно до другога. Крајеви су ови: Поток, Братински Поток, Бугарска мала, Горњи крај и Доњи крај. Крај Поток је у потоку, Братински Поток у Братинском потоку, Бугарска мала на Ласовском Делу, а Горњи и Доњи крај око Ласовске реке, у горњем и доњем крају села.
Најзбијенији су Горњи и Доњи крај, особито на десној страни речној. Ту живе поглавито старинци. У осталим крајевима, особито Бугарској мали, и Братинском Потоку, куће су нешто разређеније; ту су поглавито новији досељеници, нарочито у Бугарској мали. Појединим крајевима дају се имена и по родовима који туда живе: Сибиновци, Јанковци, Тодоровци, Маринковци итд.
Постанак села и порекло становништва.
О постанку и заснивању села ништа се не прича, нити се што зна. По свему судећи Ласово спада у најстарија села овога краја. То се види и по то томе, што у његовој околини нема нигде селишта. Становништво му је врло разнолико, што се види по разноликим словима. Славе: св. Николу, св. Ђорђа, св. Алимпију, св. Врачеве, св. Стевана, Митровдан, св. Јована итд.
Најстарије становништво у селу слави св. Ђорђа. Први су, веле, „побили колац“ овде, т.ј. засновали село:
-Баба Стaнинци. То је данас најразгранатије и најмногобројније племе. Оно захвата средину села и десну страну Ласовске реке. Причају да су се врло давно доселили из Тетова. Гранањем из ове су породице постали
-Сибиновци и Јанковци. Држи се да су из ове и:
-Здравковци, јер славе исту славу а и имања су им по правилу у близини Сибиноваца и Јанковаца.
Ћутуклије или старинци су ови родови:
-Баба Станинци, Бурковци, Миљковци, Илинци, Пешковци, Мијајловци, Живанинци, Макинци, Милкинци, Милојковци, Јоцинци, Здравковци или Згурчинци, Марковца, Сибиновци, Јанковци, Журжинци, Павловца, Владиславци, Тодоровци, Јовановци, Стевановци, Јанковци, Џунерци, Торлаци, Лисичовци, Маринковци, Шумантрљинци, Рајковци, Голубинци или Јогранци, Борђинци или Пауновци итд.
Сви славе св. Ђорђа. Сви су у средини или у најстаријим крајевима села.
Остало је становништво новијега порекла, добегло из ближе или даље околине oд насиља турскога. Јер, ваља имати на уму, Ласово, под планином Тупижницом, било је за време Турака збег, а поменута планина пуна хајдука. Доцније становништво дошло је као уљез или прилеп, домазет. Отприлике 2/5 становништва је доцнији досељеник. Досељеници су ови:
-Радовановци. Старији су досељеници. Неки се њихов предак, по имену Каравлах, доселио са севера, пошто је морао побећи од насиља турскога. Славе св. Николу.
-Бугари су старином, прича се, из нишавског среза, одакле су дошли у Репушницу (Заглавак). Тамо убију некога Турчина па побегну у Параћин, а одатле добегну овде као у склонитије место пре од прилике 120 година. Чине засебан крај Бугарску малу. Славе Варвару.
-Виденовци су из породице чувеног Милисава Ђорђевића, кнеза овоме крају из првога српскога устанка. Ова је породица досељена из околине Вучитрна (на Косову), из Малог Колашина, из племена некога Николе Маријића, обор кнеза села Белога Поља. Мајка се Милисављева преудала у Гредетин. (у алексисиначком округу), а одатле добегне Милисав са својим очухом y Ласово, у Црну Реку, где је доцније играо знатну улогу при ослобођењу овога краја (Драгољуб К. Јовановић: Црна Река. стр. 49.).
-Џурџинци или Павковци су ранији досељеници, али се не зна тачно одакле су. Славе св. Врачеве.
-Белоречани су старином из Г. Беле Реке (среза Зајечарскога). Довела их мајка преудајом. Неки држе да им је „ћуковина” око Куле у Бугарској. Славе св. Николу.
-Баба–Ружинци су из Доње Соколовице у срезу Заглавском. Славе Митров дан.
-Ћушинци су из Доње Соколовице такође. Њихова је првобитна постојбина у околини манастира Дечана. Славе св. Ђорђа.
-Бучани су из Бучја, у срезу Заглавском. Уљези су. Славе св. Николу.
-Сирењарци су старином из Кожеља, y срезу Тимочком. Славе св. Николу и св Ђорђа.
-Влаињини су старином из Грлишта, у срезу Зајечарском. Славе св. Николу.
-Параћинци су из Параћина. Славе св. Стевана.
-Мариновци су из Мариновца у срезу Тимочком. Уљези. Славе св. Николу.
-Пурчинци су из исто имене породице у Бучју, среза Заглавског. Славе св. Николу.
-Планиничани су из Планинице, у срезу Бољевачком. Славе св. Стевана.
-Петрикинци су из Грлишта, среза Зајечарскога. Уљези. Славе св. Ђорђа.
-Баба-Миличинци су из Кожеља тимочкога. Славе св. Ђорђа.
-Марковци су из Грлишта. Уљези. Славе св. Николу.
-Доселци или Далићеви су старином из Робише у Бугарској. Славе св. Аранђела.
-Масларци су из истоимене породице у Илину среза Бољевачког. Славе св. Николу.
-Милушинчани су из Милушинаца у Сврљигу. Славе св. Николу.
-Ковачевци су уљези из Леновца Зајечарскога. Славе св. Аранђела.
-Карабашинци су из Локве у Заглавку. Славе св. Врачеве.
-Живковци су доселци из Грлишта зајечарскога. Уљези. Славе св. Николу.
-Недељичи су из истоимене породице у Лесковцу, среза Зајечарскога. Зову се и Велковци. Славе Врачеве.
-Милетичи су из Мариновца среза Тимочкога. Уљези. Славе св. Николу.
-Зубетинчани су из Зубетинаца, у срезу Заглавском. Славе св. Ђорђа.
-Савраћковци су досељеници из Врбовца, у срезу Бољевачком. Славе св. Алимпију.
-Љупковци су уљези из Г. Б. Реке. Славе св. Николу.
-Чукарци су из заглавскога Бучја. Славе св. Николу.
-Околиштани су из сврљишкога села Околиштани. Славе св. Николу.
-Москови су остали од Москова кад је овуда пролазио. Славе св. Аранђела.
-Дречиновци су уљези из Дречиноваца сврљишкога. Славе св. Ђорђа.
-Смрадљинци славе св. Алимпија.
-Дреновчани су из тимочкога Дреновца. Славе св. Ђорђа.
-Лукинци су уљези. Славе св. Николу.
-Гркињинци су уљези из околине. Славе св. Јована.
Старине.
У околини Ласова нема много старина. Испод села, у клисури, налазе се неке кулине, за које се прича да их је зидао „Латин“.
Црквиште Богородице налази се у истоименом месту, поред једнога врела. Прича се да је ту била црква, манастир, по коме је и поток један добио име Манастирски поток.
Јужно од села пролазио је одувек друм, по чему је једно место и добило име Преко–Друм.
ИЗВОР: Према књизи Маринка Станојевића „Црна Река“ у оквиру Зборника Тимочке крајине – Издање Београд 1931. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)