Порекло презимена, село Јазак (Ириг)

Порекло становништва села Јазак (Ириг) према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Светозар Миличевић.

Јазак је насељен у XVII веку. Досељеници потичу што из Босне и Херцеговине, што из Србије, а живели су најпре на Браилову код Вишњеваца.

Кад су Турци иза друге посаде Беча 1683. били потучени код Ваца и Пожуна, упадоше на повратку ко бесни курјаци у нашу домовину, а нарочито у Срем и Славонију, те стадоше харати и палити на све стране, одводећи народ у робље. Поради тога зулума оставише многи Сремци своје првотно пребивалиште, па се разбегоше које ро Бачкој, које по Фрушкој гори, где ће бити мирнији од Турака. Тако се из Браилова доселило овамо неких петнаест породица, које су најпре основале ово место.

Име селу:

Место је добило име од свога положаја: лежи у дубоком јазу, између два брега. Овај се јаз протеже далеко у Фрушку гору, а код манастира, који је на северној страни, дели се у два грла: једно грло иде к Дреновцу, где је био стари манастир, друго иде Грабовцу, где има особити извор.

Куће:

Куће су понајвише од черпића; од свих најлепша је школа. Кад је она основана, то се не зна.

Цркве:

Усред села истиче се такођер лепа црква, која је грађена 1760. год.

У Јаску има знаменита задужбина бившег сарајевског митрополита Ђорђа Николајевића, основана за то, да се од главнице сваке године раздели одређена свота међ девојке, које се удаду у месту. Ово траје већ више година од смрти тога добротвора, који је био родом из Јаска, где му и данас родбина живи. Лепа слика његова чува се у школи, а у цркви стоји његова архијерејска штака. Тело му почива у Блажују, селу поред Сарајева, у тамошњој цркви.

За по сата може се пешке доћи из Јаска у манастир Јазак, који је на северној страни. Тамо почива тело српскога цара Уроша. И тај је манастир поред других урес убавој Фрушкој гори и нека врста пританеја. Поред њега је Прњавор са неких 30 кућа и 150 људи.
Поред данашњега манастира Јаска постоји рушевина старога женског манастира, који је око 1745. год. напуштен, а садањи манастир Јазак, који је савремено постојао кад и женски, дозидан је с источне стране остатком материјала од ћелија женскога манастира Јаска. Манастир је славио Вход Богородице.

Брегови:

Теочин (роди изврсно вино), Царине, Забел. Брегови шумом обрасли на северној и западној страни: Царина, Црни Бит, Препрње, Честе Стране, Дуго, Косматица, а у њој извор Змајевац, Каменито, Венац, Мангићи-Извори (у њој извори истог имена), Илијин Чот, Срнево (и поток истог имена), Гравранов Поток (у њему Хајдучки извори), Анатема, Козја Рбота, Букова Страна, Пиштавине, Козарице, Драгојевац (у њему поток истог имена), Пудиновац, Вучевац (с потоцима истог имена).

Извори:

Ђирис и Бели Поток.

Поља:

Поља за обрађивање и за пашу простиру се према истоку, југу и западу, а називају се овим именима: Деонице (пашњак), Церије (оранице), Урошевац (манастирски салаш), Средње Брдо, Сигет, Орачке ливаде, Калуђерице, Беговине (ливада) Соко (оранице), Празновреће и Браилово (оранице).

Порекло породица:

Јазак данас (податак из 1919. године, оп. С. М.) броји српских кућа 305, а душа 1835. Нешто има насељених Мађара.

Породице:

Алатић – Митровдан

Алексић – Никољдан

Аничић – Никољдан

Авакумовић – Ђурђевдан

Аврамовић – Јовањдан

Бабић – Стевањдан

Бакаловић – Никољдан

Барјактаровић – Свети Тома

Беловић – Мала Госпојина

Бировљевић – Никољдан

Бојић – Никољдан

Бугарски – Никољдан

Вукашиновић – Никољдан

Вукмировић – Јовањдан

Вуков – Лучиндан

Величковић – Никољдан

Цвејановић – Никољдан

Димић – Митровдан

Димитрић – Никољдан

Димитријевић – Никољдан

Дражић – Јовањдан

Ђорђевић – Пренос моштију Светог Николе

Ђурђевић – Ђурђевдан

Ергелаш – Аранђеловдан

Гајић – Јовањдан

Гавански – Јовањдан

Гавриловић – Никољдан

Гојковић – Свети Атанасије Велики

Гоњевац – Мратиндан

Грковић – Лазаревдан

Грујић – Михољдан

Живановић – Ђурђиц

Живковић – Михољдан

Жирић – Михољдан

Илић – Стевањдан

Ивановић – Стевањдан

Јанковић – Никољдан

Јанкуловић – Свети Вартоломеј и Варнава

Јеркић – Јовањдан

Јеврић – Никољдан

Јевшић – Јовањдан

Јоцић – Митровдан

Јокић – Јовањдан

Јовановић – Свети Тривун

Костић – Света Петка

Кошутић – Никољдан

Крстић – Никољдан

Кузминац – Ђурђиц

Латинкић – Јовањдан

Лазић – Лазаревдан

Лукић – Никољдан

Мајсторовић – Никољдан

Малетић – Лучиндан

Мандић – Никољдан

Марић – Никољдан

Маринковић – Јовањдан

Маројевић – Ђурђиц

Маровић – Ђурђиц

Матић – Михољдан

Месаровић – Ђурђиц

Михајловић – Стевањдан

Миланковић – Никољдан

Миличевић – Ђурђевдан

Милинковић – Никољдан

Мирковић – Никољдан

Миросављевић – Никољдан

Младеновић – Никољдан

Мојсиловић – Никољдан

Момировић – Никољдан

Мунџић – Никољдан

Недељковић – Свети Атанасије Велики

Недић – Михољдан

Неглић – Свети Тома

Немаровић – Никољдан

Ненадовић – Јовањдан

Нешић – Јовањдан

Нешковић – Ђурђевдан

Николајевић – Никољдан

Николић – Јовањдан

Нинковић – Никољдан

Охотицки – Јовањдан

Орњешић – Никољдан

Оролицки – Никољдан

Остојић – Никољдан

Панић – Јовањдан

Пантелић – Петровдан

Пашић – Јовањдан

Павић – Јовањдан

Павлов – Никољдан

Петаковић – Михољдан

Поповић – Никољдан

Поштић – Јовањдан

Путиначки – Михољдан

Радић – Ђурђевдан

Радишић- Ђурђиц

Радојчић – Ђурђиц

Радонић – Ђурђиц

Радосављевић – Јовањдан

Радовановић – Ђурђиц

Ракић – Јовањдан

Ристић – Никољдан

Секицки – Никољдан

Славнић – Свети Врачи

Спасојчевић – Ђурђевдан

Станишић – Митровдан

Стефановић – Никољдан

Стојчевић – Никољдан

Стојковић – Ђурђиц

Стричевић – Ђурђевдан

Сударовић – Ђурђевдан

Таталовић – Јовањдан

Тешић – Никољдан

Тимотијевић – Никољдан

Тривић – Јовањдан

Утвић – Јовањдан

Изузетак чини породица Јанковић; једни славе св. Николу, а други Марков дан; Поповићи једни славе св. Николу, други Ђурђев дан, Јовановићи једни славе св. Трифуна, а други Петров дан, и не сматрају се измеђ себе иста породица, премда се једнако зову.

Изумрле су породице:

Пејчић, Марковић, Петкичевић, Топаловић, Захарић, Филиповић, Рафајловић, Чупић; Солунчић, Симеуновић, Јеремић, Пантовић, Здравковић, Мишковић, Каранфилов, Бошњаковић, Лакетић, Латинчић, Петричев, Павловчевић.
У Бугарску су се иселиле ове породице: Гавранић, Рашковић, Јосимов, Вујић, Степанов, Трифоновић и Филипов.

ИЗВОР: Милош Шкарић, Дванаест села у Фрушкој гори (Бешеново, Гргуревци, Јазак, Лежимир, Мала Ремета, Манђелос, Павловци, Ривица, Стејановци, Шуљам, Велики Радинци, Врдник). Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, 1919.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Светозар Миличевић

    “Срби у Срему до 1736/7., Душан Ј. Поповић

    Јазак – Као насеље забележен је 1702. 1714. били су становници Јаска; Петар Вукобратић, Радоња Старовлашанин, Пеша Скакавчевић, Стеван Степанчевић, Јован Салунџ(ч)ић, Јован Говедаровић.

    Био је знатно насеље. 1734. је имао 123 дома, за становнике је забележено да су имућни, добри и сложни људи. 1736. забележено је 78 породичних старешина са 42 ожењена и 11 неожењених браће и синова. 1756. имао је 160 а 1774. 165 домова. Већи пораст становништва десио се до 1791. Те године у Јаску било је 205 домова са 1251 дошом. 1795. у Јаску умрло је 149 душа од куге. 1810. имао је 234 дома а 1808. 1301 душу.

  2. Светозар Миличевић

    “Географска енциклопедија насеља Србије” (под руководством Србољуба Ђ. Стаменковића)

    По неким изворима на потесу Брајилова 1652. год. постојало је насеље са 17 породица досељених из околине Дубровника које су се касније преселиле на данашњу локацију ( њихови данашњи потомци су породице Поповића, Солунџића и Чизмића).

    У Јаску је рођен Теодор Аврамовић Тицан вођа буне из 1807 године. Манастир Јазак је најпознатији споменик културе у овом делу Срема. Стара црква је подигнута крајем XV века а данашња у периоду 1736 – 1758 (обновљена 1992). По налогу Марије Терезије манастир је био укинут 1775.

  3. CTEBA

    Доста добро али не сасвим тачно, отац и мајка су ми из Јаска, а тамо још увек имам нешто родбине, рецимо код презимена нема Аврамовића, Драгутиновића итд, за које знам да тамо живе и да су староседеоци.
    Исто тако вреди споменути и да је из Јаска Теодор Аврамовић Тицан, познат по побуни против Аустроугарске и сарадник Карађорђа.