Порекло презимена, село Осларе (Бујановац)

12. јануара 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Осларе, општина Бујановац – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Са леве стране Моравице налази се површ која је испресецана мањим долинама. У једној таквој долини лежи село Осларе.

Воде.

Сеоско становништво служи се водом из бунара. Бунар има свака кућа. Изван села су кладенци и чесме познате под именом: Ивков Кладенац, Хајдучки Кладенац, Потуровски Кладенац, Дојчиновац и Росуља.

Земље и шуме.

Топографски називи за потесе са њивама су: Ветерник, Високо Било, Делинце, Самар.

Тип села.

Село је збијеног типа. Поједине махале носе називе главнијих родова. Тако су имена добиле: Машинска, Гарванска и Голчинска Махала. Потуровска Махала, на западној страни села добила је име по поисламљеним становницима 1878 г. нешто изнад главног сеоског дела, основана је Мухаџирска Махала. Она је добила име по мухаџирима који су се у њој настанили.

Прошлост u старине.

На атару села постоји топографски назив Селиште. Верује се да је ту некада било старо село, одакле су касније становници прешли на место Задина, где су основали ново насеље. Али и ту дуго нису остали, јер су избегли „од чуме” и по трећи пут основали село на данашњем положају.

Данас у селу живи стариначко и досељено становништво. По вери се становници деле на: православне и муслимане. Муслиманске вере су и малобројни сеоски Цигани.

Оскаре има 38 родова са 111 домова.

Порекло становништва.

Родови православног становништва су:

-Марчинци (4 к, св. Арханђео), старинви.

-Шипковци (5 к, св. Арханђео), старинци.

-Марковци (3 к, Петковадаи), старинци.

Андрејци (4 и, св. Лука), досељени пре 200 година из околине Приштине. Причају да су из места старине добегли због Арбанаса, јер су им они тамо „турчили сестру” и зато „пали на крв“.

Иза њих су са Косова дошли:

-Новаковци (5 к),

-Гагинци (3 к) и:

-Илинци (5 к). Сви славе св. Луку. По предању њихови су стари били у сродству са прецима из рода Андрејци, те је вероватно да су сви они из истог месга. досељени. _

Давнашњи су досељеншш још:

-Свирини (3 к),

-Пиркови (4 к) и:

-Златановци (9 к). Они се доселили из Горње Мораве. Ови славе св. Николу. Златановци као место порекла наводе село Божевац.

-Мелини (3 к, св. Никола), дошли су из Горње Мораве Тамо су живели у селу Глоговцу, док им је даља старша на Косову.

-Голчинци (3 к, св. Никола), доселили се пре 100 година из Турије (Бујановац). Тамо су живели око 50 година. И њихова је даља старина на Косову, одакле их довео господар као чифчије. Име су добили по томе што су облачили одело на голо тело.

Косовски су досељеници даље:

-Чонинци (3 к),

-Кадички (2 к) и:

-Пауновићи (2 к). Ови славе св. Луку. Овде се доселили после Голчинаца.

-Алексини (1 к, св. Арханђео), дошли су око средине 19 века из Великог Рајинца, пошто су тамо „остали без имања”.

-Гарванци (10 к, св. Ђорђе Алимпије), доселили се из кумановског села Сушева када и Алексини.

-Миљини (4 к, ·св. Арханђео), дошли су 1878 г. из села Шапранца код Ристовца. Тамо су им Турци запалили кућу.

-Трајковићи (1 к, св. Никола), деселили се у турско доба као чифчије из пчињског села Кршевице.

-Филиповићи (1 к, св. Арханђео), име добили по Филипу који је дошао 1915 г. „на женину кућу”. Филип је био из горњеморавског села Билинца.

-Младеновићи (1 к) и:

-Рашићи (1 к) дошли су 1924 г. на купљено земљиште из ристовачког села Жбевца. Славе св. Николу.

-Пешићи (2 к, св. Никола), досељени су 1924 г. из Клиновца (Ристовац). Овде живе на купљеном имању.

-Крстићи (1 к, св. Ђорђе), пореклом су из Жбевца (Ристовац). Овде живе од 1926 г. на купљеном имању.

-Стојменовићи (1 к, св. Арханђео), дошли 1926 г. из Клиновца (Ристовац).

-Свиларски или Ристићи (1 к, св. Арханђео), дошли су из Жбевца (Ристовац). Овде живе од 1930 r. на купљеном имању. Род су са Ристићима у Несалцу.

У 19 веку у Ослару су живели родови:

-Марчићи и Богданчики који су се иселили у Врање.

Сеоска је слава. св. Тројица. Становништво има заједничку цркву са суседним селом Леосајем. Црква је посвећена. св. Илији.

Родови српског поисламљеног становништва су:

-Ибраимови или Потуровци (5 к), старинци. Име Ибраимови добили по Ибраиму, сину помухамедањеног Филипа. Филип је на ислам прешао пре три појаса (Филип, у исламу прозван Рамадан–Ибраим–Селман–Лиман, данас жив. Како се казује, прелажење на ислам извршено је на следећи начин: Филип је био богат човек и имао много земљишта и ергелу коња. У доба вршидбе муслимани из околних села узимали су Филипу „на силу” коње за своје радове, те он није могао на време да оврше своје жито. Када је то Филипу досадило, он пође у суседно село Лучане, где се пожалио тамошњим познатијим муслиманским родовима. Они су му на то саветовали да стави фес на главу и да се брани „као Турчин” (муслиманин) од нападача. Међутим, то није помогло. С Следеће године, на поновни савет лучанских муслимана, да ће му и они при одбрани помоћи ако пређе на ислам, Филип прими име Рамадан, а муслиманска имена. наденуо је и синовима. При томе, ради бољег изједначења, Филип је примио и фис Тсач. тј. фис коме припадају лучански муслимани.

-Гарванци или Ашани (3 и), ред су са истоименим православним осларским становницима Пореклом су из кумановског села Сушева одакле су дошли пре 120 година као хришћани. На ислам прешао Анђелко одмах по досељењу. Данас се рачунају у фис Тсач. Начин мењања вере код овог рода је нејасан.

Родови мусдшманског становништва пореклом из Арбаније су:

-Ајрединци (5 к), од фиса Бариш. Досељени су 1878 г. као мухаџири из Масурице. Даља им је старина у Северној Арбанији.

-Деветинци (5 к), од фиса Соп. Десељени су као мухаџири на Јабланице у исто време када и Aјрединци. Даљу старину знају у Малесији.

-Максутови (1 к), од фиса Бариш. Мухаџири су из Масурице. Дошли су 1878 године.

-Емин (1 к), дошли су као мухаџири из Јелашнице. Старина им је у Шатри (Северна. Арбанија). Фисну припадност не знају.

-Исмаилови (1 к), дошли су 1878 године као мухаџири из села Врбовца (Јабланица). Даља старина им је у Северној Арбанији. Фисну припадност не знају.

Цигани-Роми:

У селу има 5 цитанских породица. Сви су скитачи по околним селима. Место сталног боравка немају.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.