Порекло становништва села Норча, општина Прешево – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село се налази у подгорини Црне Горе, на једној мањој заравњеној коси, 2 км јужно од Прешева.
Воде.
Вода за пиће добија се из 10 бунара и већег броја чесама. Главније су чесме Цурел, Чешма Кншес (Црквена. Чесма) и Чешма Втофт (Хладна Чесма).
Земље и шуме.
Њиве и ливаде су ниже села на равни. Оне се пружају до железничке пруге на истоку. Изнад села на падини Карадага су букове и храстове шуме и сувати. Називи за потесе су: Под, Луг, Поље, Киша (Црква), Бежанија, Коловоз, Шарено Брдо.
Тип села.
Изузев Горске Махале, која је од главног сеоског дела удаљена на југоисточној страни око 700 м, остали део села је збијеног типа. Куће су у њему груписане по махалама. Махале су: Паљај, Караосман, Жваљај, Блутај и Џинај. Махалски називи потичу по глвнијим родовима. Село има 13 родова са 82 дома.
Прошлост и старине.
Норча је старо село, јер се под истим именом помиње у средњем веку заједно са црквом св. Николе (сатрадио монах Неофит у првој половини 14 века) 1379 г. Село и црква били су поклоњени Дејановом манастиру у Архиљевици. Када је касније поменута црква порушена, данашњем становништву је непознато. Изгледа да рушење цркве није било давно, јер су се њене рушевине познавале до 1878. године. По предању садашњих норчанских муслимана стара сеоска црква налазила се на месту сада званом Киша (Црква) у близини Герске Махале. Извесно, црква је постојала у селу још у доба муслиманског насељавања, које је отпочело пре 180 година, па је разорена после потпуног исељења православних стариначких родова. У литератури има помена и o другој норчанској цркви посвећеној св. Арханђелу око које се становништво окупљало на саборе. Када је ова црква разорена и где се она налазила данашњи становници не знају.
Ошпте је предање да је некада село Норча било на Селишту ниже Шареног Брда. У доба муслиманског досељавања из Арбаније ту су затечене јужнословенске православне породице које су се потом раселиле. Њихово исељавање извршено је релативно рано, јер се у традицији о њима мало зна.У литератури је забележено да православних исељеника из Норче има у Боровцу код Бујановца. То су: Илинци, Стамболци, Панџинци, Самарџици и Нординци. Сазнао сам и за исељење Петличковце (6 к. свНикола), који сада живе у Леосају. Они се иселили у 18 веку „због зулума”. Исти је узрок био и за исељење поменутих боровачких родова. О другим прасланим норчанским исељеницима подаци се не могу прибрати, јер y селу нема њихових старинаца који би о томе могли рећи нешто одређеније.
По расељењу стариначког православног становништва, у Норчи је заостао свега један стариначки поисламљен ·род и муслимани досељени из Арбаније. Од пре неколико година овде живе и неколико новодосељених православних родова.
Порекло становништва.
Стариначки поисламљен род је:
-Читакај (9 к). Говоре арбанашки и сада се убрајају у фис Соп. На ислам прешли приликом првог муслиманског досељавања из Арбаније (крајем 18 века).
-Гламњан (4 к), поисламљен род сада живи у Рељану (Моравица) а пореклом је из Норче.
Досељени муслимански родови су:
-Караосман (13 к), од фиса Соп. Сматрају се у селу као први муслимански досељеници. Ибраим из овог рода (жив, 50 кошта) набраја у Норчи: Исена—Муслију–Салаа -Нуредина и Караосмана оснивана. Оснивач рода доселио се из Малесије пре око 180 година.
-Мифтар или Жваљ (9 к), од фиса Соп у Северној Арбанији. У Северној Арбанији живели су, кажу, у Малесији.
-Суљај (4 к) и Еминај (6 к), од фиса Соп. Дошли су пре 180 година из Малесије у Северној Арбанији. Овде живе у махали Блутај.
-Џинај (8 к), од фиса, Соп. Порекло им је као и код предњих родова. По претку, који је био чувар сада порушене текије, добили су назив Дервишај. Живе у махали Џинај.
-Мула Салаови (6 к), од фиса Соп. Дошли су иза предњих родова преко Горње Мораве. У Северној Арбанији, где им је старина, звали се Паљај.
-Герови (8 к), живе у издвојеној Герској Махали. Доселили се из Малесије крајем 18 века. Припадају фису Соп. У 19 веку 4 породице из овог рода прешле су у подножје Рујна где сy основали село Алиђерце.
Исељени муслимани:
После 1912 г. иселило се из Норче: 6 породица у Турску, 4 y Прешево, 2 у Куманово, 2 у Скопље и 1 у Миратовце. Напред су наведени становници који су прешли у Алиђерце (од Герових). Преко Норче, као етапног насеља, дошли су y Рељан (Моравица) још Реџалар (4 к), Мехови (4 к), Блутај (2 к) и Џиновци (2 к), даље у Големи Дол (Моравица) Акифои (5 к), Хурлои (5 к) и Саитови (2 к) и у Чукарку (Моравица) Дуро (14 к) и Hypo (2 к).
Досељени православни родови су:
-Вујинци (4 к, св. Арханђео), дошли 1924 г. из пољаничког села Љутежа.
-Анђелковићи (2 к, св. Арханђео), доселили се 1925 г. из истог места одакле су и Вујинци. Даља старина им је у Житорађи (Пољаница). Њу су напустили зато што су им преци тамо убити Турчина.
-Павловићи (1 к, св. Никола), из околине Врања. Овде живе од 1930 г.
-Филиповићи (1 к, св. Никола), из Трејака код Ристовца. Овде живе од 1935 г.
-Петровићи (1 к, св. Арханђео), доселшпи се ноге године када и Филиповићи. Пореклом су из пчињских села.
Сви наведени православни јужнословенски родови досељени су на купљена имања. Сеоска слава је цар Константин и царица Јелена.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“ а на основу прикупљених података од 1940. до 1943. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)