Порекло презимена, село Чубрељ (Србица)

29. децембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Чубрељ, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Чубрељ се налази на брежуљцима дреничког побрђа, а припада разбијеном типу насеља. Сеоске куће се налазе покрај друма Косовска Митровица – Пећ. Уз староседелачко арбанашке становништво, у Чубрељу обитавају и Срби колонисти, чије су куће подигнуте дуж поменутог друма, те дају селу тип сеоског друмског насеља. Село има своју мерају, и сеоску колективну шуму. Баште се налазе најчешће поред окућница, где су и родовска гумна.

Воде и гробља.

Скоро свака кућа има бунар у свом обору, са пијаћом водом. Срби колонисти имају један колективни бунар. А исто тако скоро свака кућа има бунар са водом за пиће. Домаћа стока се напаја на сеоским потоцима и изворима, као и на родовским бунарима.

Чубрељ има шест арбанашких гробља, као и једно колонистичко српско гробље.

Према статистичким подацима из 1914. године, Чубрељ је имао 365 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Чубрељ је имао 336 становника, са 51 домаћинством.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва из 1936. године, Чубрељ је имао следеће популационе стање.

Арбанаси:

-Суогрлани, фис Гаш, 9 кућа. Досељени су из Сувог Грла – Метохијски Подгор, 1845. када се 3 доселила 1 кућа.

-Биринџик, фис Гаш 5 кућа.

-Мифтаровић, фис Гаш, 3 куће. Овај род води порекло из дреничког села Витака, одакле је 1845. године досељена 1 кућа.

-Булић, фис Гаш 3 куће, воде порекло из Метохије, а у Чубрељ су их населили пашалари Махмудбеговићи, по народној – родовској традицији, 1735. године, доселила су се два брата Буља и Веља, а трећи брат Мира остао је у Пећи. Овај род је српскога порекла из православља је прешао у ислам, а потом се поарбанасио. Од овога рода 1912. године, 1 кућа се одселила у Малу Азију.

-Суљић, фис Шаљ, 2 куће. Овај род има надимак Читак, по селу Читаку у Метохији, одакле воде порекло, а доселили су се 1865. године.

-Азировић, фис Гаш, 3 куће. Старином су Срби јерлије, који су из православља прешли у ислам 1845. године, а потом су се поарбанасили.

-Кошутан, фис Гаш, 4 куће. Пореклом су из села Кошутова – Косово, одакле се доселила 1 кућа, 1856. године.

-Палић, фис Гаш 1 кућа. Пореклом су Срби јерлије, а издају се за досељенике из Арбаније. Надимак су добили у старини, због неке паљевине лисника.

-Рустемовић, фис Гаш, 5 кућа. Пореклом су из Арбаније, одакле су њихови преци досељени 1785. године.

-Ђељош, фис Гаш, 2 куће. Пореклом су из Арбаније, одакле су се доселили 1735. године. Међутим, тај род српскога порекла из Метохије од Буље којег је населио у Чубрељ, феудални поседник од пашалара Махмутбеговића.

-Фековић, фис Гаш, 2 куће. Пореклом су из Арбаније одакле су се доселили 1835. године.

-Сиљовић, фис Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Арбаније, одакле су се доселили 1855. године. Од овога рода 1 кућа се одселила 1921. године у село Зојх – Метохија.

-Уковић, фис Гаш, 1 кућа. Досељени су из Арбаније 1835 . године, Од овога рода је 1921. године одсељена 1 кућа у Арбанију.

-Нимоновић, фис Гаш, 2 куће. Овај је род пореклом из Арбаније, одакле је досељена 1 кућа 1815. године.

-Маљак, фис Гаш, 1 кућа. Пореклом су из Метохије, одакле су досељени 1870. године као слуге, па им је село поклониле земљу те су постали поседници земље, и сталноседеоци земљорадници.

Према народној традицији у селу Чубрељ, сви родови овог села, осим родова Булић, Кошутан и Ђеља, у старини су припадали фису Бериш, па су уз курбан једнога вола, прешли у фис Гаш, и тако добили нов фис, али и надимак Кућан (по волу жуте длаке, којег су принели на жртву сеоском становништву и „Алаху“, попримајући други фис).

С р б и (колонисти):

-Милић, припадају фису Кастрат, 2 куће славе Ђурђевдан, а прислужују Св. Илију. Досељени су као колонисти 1924. године, из Вељег Бријега, Ибарски — Колашин.

-Кекић, 1 кућа, славе Ђурђевдан. Досељени су 1925. године из Цвијановић Брда — Лика.

-Крсмановић, 1 кућа, славе Ђурђицу, а прислужују Ђурђевдан. Досељени су 1925. године из Велуће – Тртеник.

-Вучић, 1 кућа, славе Св. Николу. Досељени су 1927. године из Зијевља — Херцеговина.

-Мировић, 2 куће, славе Св. Николу, досељени су 1925. године из Горичана у Зети.

-Томовић, припадају фис Кастрат, 1 кућа Славе св. Николу, а прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су из Вељег Бријега — Ибарски Колашин.

-Шебаљ, 1 кућа, славе Ђурђевдан, доселили су се 1925. године из Бриња – Лика.

-Пеш, l кућа, славе Св. Димитрија, досељени су 1925. године из Меке Груде — Херцеговина.

-Скочајић, 1 кућа, славе Св. Симеона Богопринца, досељени су 1925. године из Меке Груде — Херцеговина.

-Ваљаревић, 1 кућа, Славе Св. Вартоломеја, досељени су 1925. године нз Коњуше — Топлица.

-Шарчевић, припадају фису Кастрат, 1 кућа. Славе Ђурђевдан, а прислужују Св. Илију. Као колонисти досељени су 1925. године из Вељег Бријега — Ибарски Колашин.

Према изнетоме, у 1936. години у Чубрељу је било 15 арбанашких родова са 44 куће. Од тога је било: 4 рода српскога порекла са 9 кућа, који су се поарбанасили. Српских родова – колонисти, било је 11 са 13 кућа.

Према попису становништва из 1948. године, Чубрељ је имао 545 становника, од тога 252 мушких и 293 женских, са 73 куће.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.