Порекло презимена, село Трстеник (Глоговац)

15. децембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Трстеник, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Трстеник је баштинско насеље, средњовековних српских династа Бранковића, међу којима се посебно истиче Вук Бранковић. То је било веома многољудно насеље у средњовековном пределу дршковини, данашњој Дреници, са велелепним манастиром Св. Арханђела.

Трстеник се налази у подножју Боке Трстеничке, и припада групи џематских села, којих има 11.

Воде.

Као пијаћа вода трстеничком становништву, служи вода изворска и бунарска. На трстеничкој реци напаја се домаћа стока, где сељани и перу рубље.

Старине и гробља.

У селу се налазе зидине, зване kishe, до које је старо црквено гробље, које се назива: Vorre té’ shkijeve. Трстеник има 5 гробља, а домаћинства која су у близини са селом Полужом имају заједничко гробље у Полужи.

Историјат и приноси.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, Трстеник је имао 128 кућа. Све старешине кућа и њихова обитељ, биле су српске етничке припадности. Само две куће су биле влашке, односно старешине кућа су припадале влашком етникону, за једног од њих каже се да је син влаха, а за другога да је влах.

У наведеном попису је дата и пољопривредна производња у Трстенику, са овим подацима. Принос од пшенице је износио 1040 лукана, а спахијски доходак 130 ликана. Принос од јечма и зоби, 720 лукана, а спахијски доходак 90 лукана. Принос од каплуџе износио је 400 лукана, а спахијски доходак 50 лукана. Принос од шиље износио је 320 лукана, а спахијски доходак 40 лукана. Принос од проса износио је 140 лукана, а спахијски доходак 25 лукана. Принос од воћа износио је 320 акчи, а ушур 40 акчи. Принос од винограда, износио је 1800 чаброва, а ушур је износио 180 чаброва. Принос од кошница пчела, износио је 1040 акчи, а спахијски доходак 130 акчи. Од 1 хаса млина, принос је био 3200 акчи, а спахијски доходак 400 акчи. Принос од домаћих свиња износио је 1440 акчи, аресум на свиње 180 акчи, док је село имало 2880 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Трстеник је имао 839 становника.

Према попису становништва из 1921. године, Трстеник је имао 584 становника са 83 домаћинства.

Порекло становништва.

Према испитивањима насеља и порекла становништва из 1936. године, у Трстенику је било следеће популационо стање:

Арбанаси:

-Спахија, фис Краснић, 5 кућа. Старином су из околине Ђаковице.

-Кукић, фис Битић, 7 кућа, Пореклом су Срби из Метохијског Подгора.

-Ђокић, фис Битић, 5 кућа. Пореклом и старином су Срби из Бање код Истока у Метохијском Подгору, одакле су се доселили 1786. године. Припадају старијем слоју становништва села Трстеника. Од овога рода 1920. године, 2 куће су се одселиле у Арбанију.

-Двосан, фис Битић, 8 кућа. Пореклом и старином су из Малесије у Арбанији.

-Ника, фис Краснић, 1 кућа. Ово домаћинство је пореклом из дреничког Гладног Села.

-Цакић, фис Битић, 2 куће. Старином су Срби из околине Призрена, пошто су прешли из православља у ислам, уследило је и њихово поарбанашавање. Од овога рода 1 домаћинство се одселило у новије доба у Арбанију.

-Сали, фис Битић, 1 кућа. Пореклом су из околине варошице Истока у Метохијском Подгору, а старином су Срби који су се поарбанасили.

-Бошјан, фис Битић, 1 кућа. Пореклом су из села Бошњана – Косово.

-Таири, фис Хот, 1 кућа. Пореклом су из дреничког села Ликовца, одакле су се доселили 1910. године.

-Ук, фис Хот, 1 кућа.

-Бузан, фис Битић, 1 кућа.

-Ајдиновић, братство Базај, фис Битић, 16 кућа.

-Муљај, фис Битић, 9 кућа.

-Франце, фис Битић, 6 кућа. Старином су из Арбаније.

-Лазицан, фис Гаш, 2 куће. Досељени су из села Лазице – Метохија.

-Чалопек, фис Битић, 6 кућа. Пореклом су из Челопека — Косово.

-Демак, фис Куч, 3 куће. Досељени су из дреничког села Доњег Обриња.

-Базај, фис Битић, 7 кућа. Припадају заједничком братству са родом Ајдиновић.

-Муништ, фис Битић, 3 куће.

-Гашан, фис Битић, 9 кућа. Од овога рода 1 домаћинство се одселило у дреничко село Полужу.

-Бековић, фис Хот, 1 кућа. Старином су из дреничког села Плужине.

-Биљил, фис Битић, 2 куће.

-Кадашан, фис Кастрат. Досељени су из дренишсог села Врбовца.

-Дошевц, фис Гаш, 1 кућа. Досељени су из дреничког села Дошевца

Цигани Мађупи:

-Мисиновић, фис Битић, 2 куће. обитавају као чифчије земљорадници.

Срби и Црногорци (колонисти):

Колонистичко насеље има положај друмског насеља и пружа се дуж пута који пролази кроз Трстеник. Ту обитавају следећи родови:

-Ђедовић, 2 куће, славе Св. Јована Крститеља, прислужују Св. Николу Летњег. Досељени су из села Рекоцера – Горња Јабланица 1929. старином су Јовановићи из Цуца.

-Ђокић, 3 куће, славе Св. Николу. Досељени су из Леце – Горња Јабланица, старином су Васојевићи.

-Милић, 2 куће, славе Св. Луку, досељени су из села Каре –– Топлица. Старином су из Никшићке жупе.

-Мркић, 2 куће, славе Св. Петку, досељени су из Карте – Топлица, а старином су из Црне Горе.

-Симовић, 2 куће, славе Св. Петку. Досељени су из Коњарника – Топлица, старином су из Црне Горе.

-Перишић, 1 кућа, славе Св. Арханђела Михаила, досељени су из Коњарника — Топлица, старином су из Пипера – Црна Гора.

-Стојановић, 1 кућа, славе Митровдан. Досељени су из села Васиљевца – Косаница, старином су Кучи – Црна Гора.

-Рогановић, 1 кућа, славе св. Николу. Досељени су из Широких Њива – Топлица. Старином су Цуце – Црна Гора.

-Цветковић, 1 кућа, славе Св. Николу, досељени су из Дубова Топлина.

Према изнетоме у 1936. години, Трстеник је имао следеће популационо стање:

Арбанашких родова је било 26, са 101 кућом. Од тога је било српскога порекла 4 рода са 15 кућа, који су се поарбанасили.

Срба и Црногораца, досељених колонистичких родова, после Првог светског рата било је: 9, са 15 кућа.

Цигана-Рома групе Мађупа, био је 1 род са 2 куће.

Према попису становништва из 1948. године, Трстеник је имао 1111 становника, од тога 550 мушких, и 551 женских, са 151 кућом.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.