Порекло становништва села Трдевац, општина Глоговац – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Трдевац је дреничко село џематског типа. Простире се косом и удолином трдевачког брежуљка, Дели се на четири махале, које имају називе према најстаријим родовима у селу.
Гробље.
Покрај села постоји старовремско гробље: два гроба, звана „ђумрукџијски гробови“. Трдевце има три савремена гробља. А ђумрукџијски гробови су од двојице ђумрукџија, из Пећи и Вучитрна, који су у међусобној свађи погинули и ту сахрањени.
Воде.
Вода за пиће је углавном бунарска. Домаћа стока се напаја на изворима и сеоској реци, а за време зиме и бунарском водом.
Историјат и приноси.
У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, помиње се село Трдијевци, са 60 кућа. Године 1477 бележи се као Трдијевце, које је за протеклих двадесетак година било изгубило „више од две трећине становника“. Свакако, то је данашње дреничко село Трдевац.
У наведеном попису из 1455. године наводи се пољопривредна и аграрна производња у Трдевцу, овако. Наиме, принос од пшенице износио је 560 лукана, а спахијски доходак 70 лукана. Принос од јечма и зоби износио је 384 лукана, а спахијски доходак 48 лукана. Принос од каплуџе износио је 272 лукана, а спахијски доходак 34 лукана. Принос од грахорице износио je 16 лукана, а спахијски доходак 2 лукана. Принос од вртова износио је 560 акчи, а ушур 70 акчи. Принос од лана износио је 960 акчи, а ушур 120 акчи. Принос од воћа износио је 272 акче, а ушур 34 акче. Принос од винограда износио је 460 чаброва, а ушур 46 чаброва. Принос од кошница пчела 320 акчи, а спахијски доходак 40 акчи. Принос од домаћих свиња износио је 440 акчи, а ресум је износио 55 акчи, док је село имало 880 свиња.
Према статистичким подацима из 1914. године, Трдевац је имао 294 становника.
Према попису становништва из 1921. године, Трдевац је имао 246 становника, са 31 домаћинством.
Порекло становништва.
Према мојим испитивањима насеља и порекла становништва из 1936. године. Трдевац је имао је имао следеће популационо стање.
А р б а н а с и:
-Алиловић, фис Куч, 9 кућа. Пореклом су од братства Гађић из Горњег Обриња, те су српскога порекла. Од овога рода 1920. године, 1 кућа се одселила у Глобаре, а 1 у Косовску Митровицу.
-Бајрамовић, фис Гаш, 6 кућа.
-Ђекић, фис Гаш, 6 кућа.
Ц и г а н и (Мађупи):
-Рам, фис Гаш, 5 кућа. Пореклом су од братства Пуровића из дреничког села Овчарева, одакле се доселило 1 домаћинство 1825. године.
-Алиловић, фис Гаш, 3 куће. Припадају братству Пуровић, као и претходни род Рам.
Према изнетоме, у 1936. години у Трдевцу је било арбанашких родова: 3, са 21 кућом. Од тога 1 род, са 9 кућа је српскога порекла. Циганских родова из етничке групе Мађупа било је: 3 рода, са 13 кућа. Укупно је било 34 куће.
Према попису становништва из 1948. грдине, Трдевац је имао 477 становника, од тога 257 мушких и 220 женских, са 38 кућа.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – а на основу истраживања обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан
Коментари (0)