Порекло становништва села Марина, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај, тип села, воде и гробља.
Марина се налази y дреничкој равници, а припада џематском типу дреничких низиских села. Пореед села се налази сеоско гробље. Марина има сеоску колективну шуму и утрину. Поред тога, село има и колективни сеоски бунар. Многе куће имају у својим окућницама родовске бунаре са пијаћом водом.
Име села.
Код Арбанаса село Марина постоји следећа традиција о имену овога села, коју је саопштио Т. Станковић. Та традиција гласи: Место на коме је Радован (ловац деспота Ђурђа) запитао Марију кћер Ђурђа Бранковића, како је оздравила, зове се Марина. Затим је ту подигнута мапа црквица, која је сада у рушевинама. Помињем, топоним Радован, постоји и данас у селу Марини.
Постанак села.
О постанку имена села Марине, ја сам код Албанаца овога села записао следећу традицију. Био неки краљ у Србији, који је имао једну кћер, која је била веома ружна. Због њене ругобе отац је отера од себе, да је тако ружну не би више гледао, као и да га пред светом не срамоти. Ова девојка пође у свет и путујући тако кроз шуму дође до једне цркве, код које легне и заспи. Када се сутрадан пробудила, а она лепа и то толико лепа да јој лепоте није било у свету. Иза тога врати се она своме оцу, али је отац није препознао. Исприча она своме оцу све што се са њом догодило и од тога доба то место се прозове њеним именом Марина и постепено се насели. Ова народна традиција, која живи код Албанаца овога насеља, много подсећа на традицију o лечењу једне болесне кћери деспота Ђурђа Бранковића у Девичкој планини од стране непосника Јанићија Девичког.
Историјат, приноси и остали подаци о селу.
Према катасташжом попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Марин, са 12 кућа. То је данашње село Марина у Дреници. У попису се наводи принос од винограда у Марини, који је износио 100 чаброва, а спахијски ушур је био 10 чаброва.
Према статистичким подацима из 1914. године, Марина је имала 227 становника.
Према попису становништва из 1921. године, Марина је имала 228 становника, са 25 домаћинства.
Порекло становништва.
Према проучавањима насеља и порекла становништва у 1935. години у Марини је обитавало ово становништво.
Арбанаси:
-Јашаревић, фис Гаш, 4 куће. Старином су из Дренице, из села Резала, одакле су y старину пресељени y дреничко село Кућицу. Из Кућице су 1815. године пресељени у село Марину.
-Нгуцат, фис Гаш, 7 кућа. Старином су од Љуме у Арбанији. У Дреницу су се населили y Марину пре 150 године – 1875- године- Од овога рода има фамилија у село Челопеку на Косову, који су одсељени од овога рода из Марине (Гл. Елезовић овај род наводи као Гуцатић. –Речник косовско–метохијског дијалекта, I, стр. 117).
-Фетаовић, фис Хот, 9 кућа. Ово је најстарији род у Марини, а пореклом је из Арбаније, одакле је досељена 1 кућа 1755.
-Шабановић, фис Мзез, 5 кућа. И овај род води порекло из Арбаније, одакле је досељена једна кућа 1785. Од овога рода је једна кућа одсељена 1915. године у селу Белинце – Косово.
-Дибре, фис Гаш, 1 кућа, мухаџири, у Марину су досељени из Топлице, где су њихови преци били у време турске владавинне пандури, старином су од Дебра у Македонији.
У време феудалне турске владавине, Барина је једно време била феудални посед некога Зејнел – бега из Пећи.
Према изнетоме, у Марини је 1936. године обитавало арбанашких родова 7, са 29 кућа.
Према попису становништва из 1948. године, Марина је имала 255 становника, од тога 145 мушких и 110 женских, са 44 куће.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)