Порекло становништва села Карачица (по књизи Корачица), општина Штимље – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Корачица је сеоско насеље дреничког џематског типа, разбијених џемата на брдовитој заравни Rctvshi kodres. Кроз село иде пут који дели предео Дреницу од Метохије, а сеоске куће су начињене по старинама наведене брдовите заравни.
Воде.
Село се служи водом за пиће са извора, а рубље перу на сеоском потоку, где напајају и домаћу стоку, а тај се поток назива Krom’ Kelmeni. Уз окућнице се налазе родовска гумна, али их има и удаљених од сеоских кућа.
Село Корачица има два гробља.
Историјат и приходи.
У катастарском попису области Бранковића из 1455. године, наводи се село Крунатица, са 42 куће. У 1477. години бележи се као „Курбаница“, а десет година касније 1487. године „Куранатица“. Свакако, то је данашње дреничко село Корачица.
У наведеном попису за то село се наводи пољопривредна производња овако. Принос од пшенице је износио 640 лукана, а феудални доходак 80 лукана. Принос од јечма и зоби износио је 480 лукана, а феудални доходак 60 лукана. Принос од куплуџе и другог износио је 400 лукана, а доходак 50 лукана. Принос од сочивице био је 240 акчи, а феудални доходак 30 акчи. Принос од вртова је износио 400 акчи, а ушур 50 акчи. Принос од лана износио је 960 акчи, а ушур 120 акчи. Принос од винограда износио је 350 чаброва, а ушур 35 чаброва. Принос од кошница пчела износио је 400 акчи, а доходак 50 акчи. Принос од млина је био 240 акчи, а доходак 30 акчи. Принос од свиња је био 320 акчи, а ресум је износио 40 акчи, док је село имало 640 свиња.183
Према попису становништва из 1914. године. Корачица је имала 102 становника.
Према попису становништва из 1921. године. Коричица је имала 90 становника, са 11 домова.
Порекло становништва.
Арбанаси:
Према испитивањима у 1935. години у Корачнци је обитавало следеће становништво, приказано по родовима у броју домова.
-Суљовић, фис Кељман, 3 куће. Од овога рода оделила се једна кућа у старини и одселила се у Подриму, од које данас има 6 кућа, које се налазе у истом селу испод пута, али припадају Подрими. Овај је род досељен у Дреницу из Арбаније 1785. године. Имање су купили од Емин-бега из Подрима.
-Таировић, фис Кељмен, 5 кућа. Према родовској традицији воде порекло из Скадра, одакле су се доселили у Дреницу 1855. године. Од овога рода се једна кућа одселила 1885. године у село Санковце. Од овога рода су и две куће одсељене 1865. године у село Бањицу — Метохија.
-Елезовић, фис Кељман, 3 куће. досељени су из Арбаније 1755. године којом приликом је досељена једна кућа.
-Азировић, фис Краснић, 3 куће. Пореклом су из Арбаније, одакле је досељена једна кућа 1785. године. Сроднике имају у село Вуковцу, који су се из Корачице одселили 1895. године.
-Реџеповић, фис Краснић, l кућа. досељени су 1905. године из села Ладровца – Призрен.
Из наведеног прегледа произилази да је у Корачици 1935. године обитовало арбанашких родова: 5, са 15 кућа.
Према попису становништва из 1948. године, Корачица је имала 155 становника, од тога 80 мушких и 75 женских, са 22 домаћинства.
ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)