Порекло презимена, село Клечка (Липљан)

2. новембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Клечка, општина Липљан – Косовски округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан

Положај и тип села.

Клечка се налази на ободу брда Троје, и припада разређеном џематском типу дреничких села. У раније време Клечка је била феудални посед некога Сулејмана спахије из Ђаковице.

Старине и име селу.

На брду Троја има трагова од старог насеља, које је у давнини исчезло. По народној традицији ту су некада обитовали Клименте, којих је у време управе Мамут-паше Ротла из Призрена, било у Клечки 70 кућа. Један Климента је једном приликом убио на једном брду Мамут–пашиног сина у селу Кораћици. Убиство је извршио из ћеифа, јер је Климента пробао да ли може на толикој даљини убити човека. Због тога Махмут–паша све Клименте расели одатле и они оду у Ругову. Кад су турске власти ухватиле онога Клименту што је убио пашиног сина, према народној традицији, ставили су му на ноге дрвене „кећке“ (букагије), те се тобоже по томе село прозвало Клечка.

Гробља.

У Клечки постоје два гробља. Једно од њих је старо и у народу се сматра да је остало од Климента који су ту обитавали. Ово се гробље налази на брду, док је данашње гробље покрај самога села.

Воде.

Обичава се да се сеоска газдинства ограђују плотом или врљикама. У окућницама извесне куће имају бунаре. На сеоским изворима и чесмама се напија домаћа стока и пере рубље. Родовска гумна се налазе у окућницама. У близини кућа су и мале баште.

Историјат и приходи.

У катастарском попису области Бранковића из 1455. година наводи се село Келачица, са 38 кућа. Свакако, то је данашње село Клечка. У поменутом попису наводе се следећи подаци o пољопривредној производњи. Принос од пшенице износио је 360 лукана, а феудални доходак је био 45 лукана. Принос од јечма и зоби износио је 352 лукана, а доходак је био 44 лукана. Принос од каплуџа и осталог, износио је 520 лукана, а доходак је био 65 лукана. Принос од вртова је износио 320 акчи, а ушур 40 акчи. Принос од лана је био 560 акчи, а ушур 70 акчи. Принос од једног млина је износио 240 акчи, а доходак феудални 30 акчи. Принос од свиња је износио 240 акчи, а ресум на свиње је био 30 акчи, док је село имало 480 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године, Клечка је имала 61 становника, а убрајана је као несамосталне насеље заселак.

Према попису становништва из 1921. године Клечка је исто била заселак и имала је 59 становника, са 6 домова.

Порекло становништва.

Према проучавањима из 1935. године, у народу се Клечка сматрала као самостално сеоско насеље и ту су обитавали следећи родови.

Арбанаси:

-Бисљимовић, фис Шаљ, 9 кућа. Пореклом су из Љуме – Арбаније, одакле су досељена 3 домаћинства 1785. године, од кој их је једно настањено у Доманек, једно у Коморане и само једно у Клечку. У Доманеку и Коморану овај се род затро, изумро. Сва три рода су првобитно насељена у село Бањицу – Горња Дреница, па су се одатле раселили у поменута 3 насеља.

Према изнетоме у 1935. години је у Клечки било само арбанашко становништво и то 1 род, са 9 кућа.

Према попису становништваиз 1948. године.Клечка је имала 155 становника, од тога мушких 69 и женских 66, са 14 домаћинстава.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.