Порекло презимена, село Доња Клина (Србица)

26. октобар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Доња Клина, општина Србица – Косовскомитровачки округ. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Доња Клина. – Klina e Poshtme, налши се у дреничкој равници с обе стране реке Клине, а припада збијеном џематском типу дреничких равничарских села. Махале имају називе главних сеоских родова. Баште се налазе у окућницама, а тако исто и родовска гумна.

Воде.

Свака кућа има бунар у окућници, из којих се снабдевају водом за пиће и друге кућевне потребе. Домаћа стока се напаја на реци Клини, где се углавном и пере рубље.

До села се налази сеоско гробље. Село има колективну сеоску шуму. До села се налази и неколико вакуфских гробова. Напокон, пре 50 година сељаци овога насеља су поделили реку Клину на два крака, начинивши на тај начин јаз за наводњавање зиратног земљишта, који се зове Јаруга.

Историјат села, годишњи приноси и остали подаци о селу.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године бележи се село Долња Клина, са 59 кућа. Под тим именом се ово село јавља у Дреници и данас. У попису се наводи и следећа пољопривредна структура Доње Клине. Наиме. годишњи принос пшенице износио је 512 лукана, а феудални допринос од тога био је 64 лукана. Од јечма, зоби и другог, принос је био 680 лукана, а допринос феудални 85 лукана. Принос од вртова рачунао се 320 акчи, а феудални ушур износио је 40 акчи. Принос од лана је такође био 320 акчи, а ушур 40 акчи. Принос од винограда износио је 1500 чаброва а ушур 150 чаброва. Принос од једног хаса млина иједног сезонског млина, износио је 4120 акчи, а ресум на свиње износио је 40 акчи. Село је гајило у пописаној години 640 свиња.

Према статистичким подацима из 1914. године. Доња Клина је имала 375 становника.

Према статистичком попису становништва из 1921. године. Доња Клина је имала 451 становника, са 58 домова.

Порекло становништва.

Према проучавањима насеља и порекла становништва из 1936. година, становништво Доње Клине има следећу структуру.

Арбанаси:

-Рамић, фис Гаш, 12 кућа. Ово је аутохтоно дреничко влашко становништво, које је из православља прешло у ислам, а потом се временом поарбанасило. Према традицији овога рода, од њиховог братства има још 12 кућа у Лабу, а 7 кућа у Метохији. Затим, из Доње Клине од овога рода је одсељена једна кућа пре 150 година у Метохију. Затим, из Доње Клине од овога рода је одсељена  једна кућа пре 150 година у Бивољак – Косово и једна кућа у Бечук – Косово и на крају једна кућа у Видин — Бугарска.

-Ходић, фис Гаш 5 кућа. Ово је такође аутохтоно дреничко становништво влашкога порекла, које је из православља прешло у ислам, а затим се поарбанасило.

-Дурак, фис Гаш, 14 кућа. Ово котило чини заједничку ронђу – Братство са родовима Имеровић и Рамић, те чине сталноседелачко номадско влашко становништво, из којег је напустило православље, примило ислам и потом се поарбанасило. Од овога рода је 1916. године одсељена у Баљинце – Косово, као домазети — на мираз.

-Ибишевић, фис Гаш, 9 кућа. Овај род чини једно братство са котилом Имеровић, а води порекло од дреничких сточара номада Влаха, који су се поарбанасили, напуштајући православну веру и прелазећи у ислам.

-Феховић, фис Гаш, 5 кућа. Ово котило чини једну ронђу са братством Рамић, те је он влашког порекла и припада старинском дреничком становништву.

-Имеровић, фис Гаш, 15 кућа. Као што је поменуто, ово котило чини једну ронђу са котилом Ибишовић, те према томе и оно припада аутохтоном влашком становништву, православне вере, са које је прешло у ислам, а временом се поарбанасило.

-Ликојевић, фис Гаш, 6 кућа, припада једној ронђи са котилом Ибишевић, те води влашко сталноседелачко порекло, свакако сточара номада. На крају:

-Хатоловић, фис Гаш, 3 куће. Припада братству Ходић, те је и оно влашког порекла.

Из изложенога се види , да се ради о становништву влашкога порекла, од три брата Влаха, настала су три братства, од којих је деобом фамилија, настало неколико родова, који сви припадају истоме фису Гаш.

Према изнегоме у 1936. години у Доњој Клини је било: 8 родова, са 69 кућа. Сви ови родови су старинско влашко дреничко становништво, које је из православља прешло у ислам, па се временом поарбанасило.

Напокон, према попису становништва у 1948. години, Доња Клина је имала 682 становника, од тога 357 мушких и 325 женских са 85 родова.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.