Порекло презимена, село Бањица (Исток)

29. септембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Бањица, општина Исток – Косовскомитровачка област. Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Тип села.

Бањица је село џаматског типа, са махалама: Бајрактаревић, Каралијаловић и Биљикшић. У окућницама се налазе баште, бунари и гумна.

Воде.

Бунарска вода служи за пиће и друге домаће потребе. Покрај села су два гробља. У селу постоји врело воде, од кога узимају воду за прање рубља, а служи и за напајање домаће стоке. На ово бањичко врело доносе рубље на прање из села Бањице, као и из села Негровца.

Земље и шуме.

Њиве и ливаде около села имају ове називе: Ага те katun, Osmanica, Likoja, Bjeshka, Ara té’ lugut, Vrtina, Ara té’jushes, Livadhi té’fushé’s. Поток: Grika Banji, изнад кога се издиже брдо: Gjytel.

Старине у селу.

Na брду се налазе у развалинама темељи од две старовремске, свакако античке зграде, у којима је некада обитовала римска војничка посада, можда подигнуте на темељима дарданских тврђава. Повише села је брдо које се зове Љикања. Повише Бањице је и вис Пресаник. На концу, извесне њиве носе називе: Ага té kishé’s — Drota kishés.

Остали подаци о селу.

Према катастарском попису области Бранковића из 1455. године, село „Бања“ је имало 28 кућа. Свакако, у питањује наведено дреничко село Бањица. Према статистичким подацима из почетка 1914. године. Бањица је имала укупно 222 становника. Према статистичким подацима пописа становништва из 1921. године, Бањица је бројила 236 становника, са 31 домаћинством.

Порекло становништва.

Према проучавањима из 1935. године у Бањици су обитавапи ови родови Арбанаса:

-Каралијал, фис Шаљ, 9 кућа. Досељени су пре 140 година из Албаније. У доба досељавања био је 3 куће. Најпре су се населили у Суву Реку (Призренски подгор), где је једна кућа том приликом и насељена, а две куће су прешле на Косово. На Косову је још једна кућа остала, а свега је једна кућа досељена у Дреницу.

-Белоњи, фис Шаљ, 4 куће, досељено је из Албаније пре 140 година.

-Јанћести, фис Краснић, 2 куће, досељено је из околине Призрена пре 70 година, а досељена је једна кућа. Овај се род доселио на наслеђеној земљи по мајчиној линији. Значи, Јанћесте су се доселили на имање рода Кубовић, фиса Шаљ, који је узумро. Овај род називају и именом Ђукановићи, по некој девојци Ђуки, за коју традиција каже да је била ружна и веома дебела, а да је живела целог века као уседелица у родитељској кући.

-Бајрактар, фис Шаљ, 9 кућа. Пре 100 година ово котило населио је овај род у селу Бањица предак познати Али барјактар, населивши једну кућу. Пре 60 година од овога котила одселила се једна кућа у Кишну Реку – Дреница.

-Биљигбашић, фис Шаљ, 4 куће, доселили су се са Косова, а имају родбину и у Сувој Реци. На ислам су прешли пре 100 година. Њихово је порекло тамно.

-Белагош, фис Шаљ, 4 куће. Према породичној традицији овога рода Белагоши воде порекло из Албаније, од Корче, одакле су прешли у Дреницу пре 100 година. Међутим, према традицији у Албанаца суседних села, Белагоши су Срби сталноседеоци, који су пре 100 година примили ислам и поарбанасили се. To је био један од најбогатијих родова у Горњој Дреници.

-Цан, фис Шаљ. Једна кућа припада циганској групи Мађупа, а пре 70 година су прешли на православља у ислам. Као чифчије обитавају у Бањици од старине.

У 1935. години у селу Бањица – Горња Дреница, било је 6 албанских родова, са 32 куће и једна кућа Цигана Мађупа.

Према попису становништва од 15. марта 1948. године Бањица је имала укупно становника 332, од чега мушких 172, женских 160, са 46 домаћинства.

ИЗВОР: Према књизи Татомира Вукановића „Дреница“ – према истраживањима обављених од 1934. до 1937. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.