Порекло презимена, село Пустеник (Качаник)

21. септембар 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Пустеник (по књизи Стари и Нови Пустеник), општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Стари Пустеник

Положај села.

Село се налази у дубоком долинском делу лево од Котлинске Реке при њеном ушћу y Лепенац.

Воде.

Вода за пиће добија се из чесама (три), са извора и из реке.

Земље и шуме.

Главнији топографски називи за земљиште око села су: Које Гумес (Којово Гумно), Ара Атанас (Атанасова Њива), Ара Богданит (Богданова Њива), Ђури Маркут (Марков Камен), Губовц, Киша (Црква).

Тип села.

Село је збијеног типа, више низног облика. То је дошло због брда која га притешњавају. Стари Пустеник укупно има 25 домова (1948 r.).

Прошлост и старине.

Почетком 19. века, у атару Старог Пустеника (југоисточно) од овог старог села, на даљини од једног сата хода, основано је село Нови Пустеник. Дотле се Стари Пустеник звао само именом Пустеник.

Стари Пустеник првобитно је био насељен јужнословенским православним становништвом. Ти стари становници из села су се потпуно иселили када су ту дошли преци данашњих муслиманских родова, који су пореклом из Арбаније. Сада се од исељених православних становника зна само за род:

-Качаниклиеви (8 к, славе св. Николу); они су се по исељењу из Пустеника населили у село Чучер код Скопља. Исељених стариначких православних родова из Пустеника несумњиво има и у другим насељима и областима, само нема овде очуваних старинаца који би о томе казивали. Исељавање православних родова из Пустеника није било давно,јер су општа сећања на њих доста свежа, а има у селу очуваних остатака и од старина.

Старост и ранији етнички карактер Старог Пустеника јасно се виде и по црквеним рушевинама. Рушевине се налазе на истакнутом брегу поред села. Положај цркве „доминира ближом околином и по свему изгледа, да је смишљено изабран у циљу, да богомоља привлачи пажњу путника“. Црквене „рушевине се прилично добро очувале. Зидови се дижу од 0.70 м до 2.60 м од садашњег нивоа земље“. Богомоља „је пажљиво и солидно грађена од тесаног грубог кречњака и од сиге“. При зидању био је употребљен и мермер. Црква је, даље, имала мермерне стубове, декоративне пластичне украсе и живопис. Црква у Пустенику, судећи по грађевинској техници могла би бити из Х—ХI века, али није искључено да може бити и много млађа. Око рушевина од храма сада се окупљају Цигани из околних села и понеки Арбанаси муслимани. Они ту доводе болеснике и пале свеће.

Успомене на раније јужнословенско становништво, поред имена села и ове средњевековне цркве, очуване су и y топографским називима. О ранијим „крсњанима” има успомена и код данашњих муслиманских досељених родова.

Порекло становништва.

Сви су садашњи сеоски становници муслиманске вере арбанашког говора. Родови су:

-Љач  (14 к), од фиса Бериш. Пореклом су из Северне Арбаније. Рачунају се као први сеоски досељеници. Доселили се почетком 19 века. Родовско име Љач се употребљава кашто и као име за цело насеље. Њихове три породице од пре 15 година живе у Сечишту (Деарови).

-Беч (6 к), од фиса Бериш. Име добили по оснивачу рода који је заједно са браћом (Исен и Синан) пошао из Северне Арбаније (Место Derjani y области Мат – Matja). Они су се, пре око 130 година (преци из четвртог појаса), најпре населили у Вучи-Долу код Скопља. Ту су живели у колибами, али су се ускоро иза тога уплашили „од жаби” и ноћу добегли у Качаничку Клисуру. Овде се оснивач рода Беч населио у Старом Пустенику, док су се друга два брата разместнли у суседним селима, Новом Пустенику и Паливоденици. Од њих тамо сада потичу родови:

-Исен (у Новом Пустенику) и:

-Дерњан (у Паливоденици). Ова три рода и сада одржавају родбинске везе и одлазе једни другима у посете.

-Pеч (5 к), од фиса Краснић. Име добили по месту порекла у Северној Арбанији (село Реч — Reči y Љури — Lurja). Дошли су иза предњих родова.

Привредне прилике.

Земљиште око села је тако дисецирано да су зиратне површине мале. Због тога њиве су једна од друге доста удаљене и везане за равније терене са више растреситог тла. На њивама успевају планинска жита и кукуруз брзак.

Стрми делови око села обрасли су под шумом храстовом и буковом и под шумарицом. Шумарице одлично служе као паша за стоку, особито за козе. Стога свака сеоска кућа има макар и мали број коза.

Око села по странама коса и дуж долина виде се уски путеви. Они воде у шуму, њиве и у околна села.

Нови Пустеник

Положај села.

Село се састоји из група кућа на уским високим заравнима са десне стране Лепенца. Суседна су му насеља Режанце са Ј-З и Стари Пустеник са C-З.

Воде.

Становништво добија воду из два бунара (у махали Брав), неколико чесама (Махала Буш те Поштр 3, Буш те Епр 2, Дац 2) и извора. Чесме и извори су: Крој Бринес, Крој Катундат, Кајнак Белулит, Кајнак те Мулини Дацит.

Земље и шуме.

Поједини називи атара су: Кравич, Бибинол, Калова, Смак, Шулан (Присој ), Ђури Зи (Црни Камен), Буљнавица, Кисела Вода, Уреч, Осој.

Тип села.

Нови Пустеник спада у разбијени тип села. Куће су груписане у махалама. Махала има четири и зову се, почев од С-И према Ј-З: Буш те Поштр (Доњи Буш), Буш те Епр (Горњи Буш), Дац и Бран. Растојање између махала износи око 300 до 400 м.

Село има укупно 32 дома (1948 г.).

Прошлост.

Нови Пустеник постао је на почетку 19 века. У њему су тада основали махале Буш те Поштр и Буш те Епр муслимански досељеници из Арбаније. Иза њих су други досељеници из Арбаније основали и остале две махале.

Нови Пустеник основан је на атару Старог Пустеника. Зато, иако су међу собом доста удаљена (око 1 сат хода), ова два села и сада се административно воде као једно насеље, под старим заједничким именом Пустеник.

На земљишту Новог Пустеника нема трагова старијег становништва. Остатак од старина нема. Садашњи становници говоре да је, приликом насељивања њихових предака, земљиште где лежи село било покривено шумом.

Порекло становништва.

Нови Пустеник насељен је муслиманским становништвом арбанашког говора. Родови су:

-Исен (14 к), од фиса Бериш. Име добили по оснивачу рода, који је заједно са браћом (Беч и Синан) пошао из Северне Арбаније (место Derjani, област Мат). Они су се, пре око 130 година (преци из четвртог појаса), најпре населили у Вучи-Долу код Скопља. Ту су живели у колибама, али су се ускоро иза тога уплашили „од жаби“ и ноћу добегли у Качаничку Клисуру (Лиман, жив, 40 година-Билал–Емин-Саит-Исен, који се доселио). Овде се оснивач рода населио као први становник у Новом Пустенику (основали махалу Буш те Поштр, где и сада живе), док су се друга два брата разместили у суседним селима, Старом Пустенику и Паливоденици. Од њих тамо сада потичу родови: Беч (у Старом Пустенику) и Дерњан (у Паливоденици). Ова три рода и сада одржавају родбинске везе и одлазе једни другима у посете. Исен, оснивач рода, у Новом Пустенику је имао седам синова: Реџепа, Јонуза, Јакупа, Османа, Мустафу, Шабана и Емина. Од њих се намножиле данашње породице.

-Љапоч (6 к), од фиса Бериш. Потичу од претка који је као „дете“ направио „бела“ у Северној Арбанији и због тога добегао овде. По доласку у Нови Пустеник оснивач рода био је „слуга“ у роду Исен. Ту се он оженио и основао нову махалу Буш те Епр, где су његови потомци и сада настањени. Име Љапоч добили из поруге. Овде живе од прве половине 19 века.

-Дац (9 к), од фиса Краснић. Старина им је у Северној Арбанији. Живе у истоименој махали где су дошли иза горњих родова.

-Балаш (3 к), живе у Махали Брав. Тачно порекло не знају.

Исељени: Од 1920 г., иселиле се 10 муслиманских породица и то из рода Љапоч 3 у Тетово и 2 у Турску; из рода Дац 1 у Скопље, 1 у Тетово и 3 у Сечиште.

Привредне прилике.

Мале њиве са житима су око кућа. Из њива се крчи камење н збира на гомиле. Где су сада њиве биле су раније шуме. Испод села, поред Лепенца, су њиве са кукурузом. У селу нема сељака који могу да издрже кућу са својим житом преко целе године. Неке породице немају свога жита никако.

Већу корист имају становници од стоке. За пашу служе пространи терени под шумарицом. Оии леже по косама југоисточно и северозападно од села. Богатство се не цени по величини имања, већ по броју стоке. Нарочито су многобројне козе.

Дрва за огрев и јапију сељаци доносе на коњу, ретко на себи или у саонама. Поједини сељаци терају дрва на продају у Скопље и Качаник.

ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.