Порекло становништва села Ланиште, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Малено село југоисточно и изнад варошице Качаника. Испод села, према Лепенцу, је извор Врањак, а око кућа по двориштима налазе се бунари (6).
Земље и шуме.
Око села су најпре њиве, а око њих на вишем земљишту су шуме и ледине. Називи за поједина места су: Луг, Градиште, Крива Река, Кодра Бељас (Белино Брдо), Љак, Иконас.
Тип села.
Ланиште је разређеног типа. Дели се у две махале, које се зову именима појединих родова. Између махала је већа преседлина. Село има свега 10 домова (1940 г.).
Прошлост и старине.
Ланиште је младо насеље. По причању, њега су основали досељени муслимани из рода Аџам пре око 120 година. Село је основано на месту где су раније православни становници из Ђурђева Дола имали трла. Назив Ланиште и остала топографска имена наследили су данашњи муслимански становници од родова којима је то земљиште припадало пре њиховог досељавања.
Западно од села постоји место Градиште (кота 761 м). То је кречњачко узвишење, које се диже лево од Лепенца, на месту где је Качаничка Клисура најужа и најповољнија за одбрану. Прича се да су Градиште основали „Римљани“, а иза њих су, веле, дошлиТурци. Једном су Турци били „затворени“ у утврђењу одакле су бранили некој непријатељској војсци пролаз кроз клисуру (свакако трагови предања из 1689—1690).
Порекло становништва.
У Ланишту живе само муслимански досељеници арбанашког говора. Родови су:
-Идриз (7 к), од фиса Соп. Доселили се пре 120 година из Топојана у Северној Арбанији (област Љума). Из старине пошли су „са турском вером” преци као два брата, од којих се један касније настанио у Ђурђеву Долу. Пре тога су били католици. Овде живе у истоименој махали.
-Аџам (3 к), од фиса Краснић. Доселили се средином 19 века из Северне Арбаније заједно са становницима истог рода у Ђурђеву Долу. Овде живе у махали која носи њихово родовско име. Познати су још под именом Ајдарови.
Привредне прилике.
Сточарство је главно занимање становништва и основ привреде. Од стоке се на првом месту држе козе, затим овце и говеда.
Око кућа су њиве и понека ливада. Ливаде се после неколико година опет преобраћају у њиве. Све сеоске породице купују жито преко једног дела године.
Шуме секу сељаци за огрев, за грађу и за продају.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)