Порекло становништва села Боб, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је на десној долинској страни Лепенца при његовом уласку у клисуру. Стога би се оно по свом положају могло сматрати и окрајком јужног Косова Поља. Већи број сеоских кућа поређан је на темену терасе (релативна висина 20 до 25 м), a неке су северозападно на одсеку.
Воде.
Становништво пије воду из чесама и из три бунара. Сеоске чесме зову се: Те Крони и Крони Прцит (Јарчев Извор). Око села су извори: Крони Фтовт (Хладан Извор), Ара Плепит и Уј Бард (Бела Вода).
Земље и шуме.
Топографски називи за делове атара су: Ограда, Киша (Црква), Фераја, Врти-Кучка, Вори Леши, Лепенец, Плениште, Гури Зи (Црни Камен), Река, Шулон (Осој), Бреги, Кодра Кукс, Гури Бард (Бео Камен), Вунин Гроб, Поток.
Тип села.
Боб се дели у четири махале. То су, почев од Ј-И према С-З-ду: Чока, Зенела, Демо и Кука. У свакој махали живе становници једног рода. Махале су међусобно раздалеко 5 до 10 минута хода. Према томе село је разбијеног типа. По облику Боб је низно насеље. То је дошло због уског темена терасе на коме се шири главни део насеља. Село укупно има 52 дома (1948 г.).
Прошлост и старине.
По народној традицији, неким топографским називима и по остацима од старина види се да је село Боб првобитно било насељено српским православним родовима. Ти стари становници имали су куће у средишном делу села, на месту где је сада махала Демо. Североисточно од села, на даљини од око 200 до 300 м, тада је постојала и црква са гробовима. По исељењу православних становника њихове су куће и црква били разорени. Место где je била црква данас се зове Киша (Црква) и рушевине од храма се не познају. Ту се сада зида школа. Не познају се остаци ни од кућа, што је знак да је расељење Боба релативно рано извршено (можда за време аустро-турског рата 1689—1690. године).
По народној традицији куће у првобитном Бобу биле су многобројне и близу поређане са кућама суседних села. Стога је, како се прича, могла мачка из Боба по крововима сеоских кућа и кућа из суседних насеља стићи до Сиринића. Ово је предање нарочито очувано код качаничких Цигана; они за раније становништво Боба кажу да су били „Србјани“.
Иза опустошења села, прича се, атар села Боба припао је џамији у Качанику (саграђена 1594 или 1595 г.). Он је припадао џамији до почетка 19 века, када се ту почели насељавати муслимански родови пореклом из Арбаније. Они су село обновили и сеоски атар постепено потпуно присвојили. Од досељеника први су у Боб дошли становници из родова Демо и Зенела („две куће“). Остали су се становници касније доселили.
Порекло становништва.
Данашње становништво у Бобу говори арбанашки и по вери је муслиманско. Сви су сеоски родови досељени.
Родови:
-Демо (24 к), од фиса Тсач. Дошли су из области Љума у Северној Арбанији. Из старине прво су прешли у село Врбан (Гњилански срез), па одатле, пре око 130 г., доселили се овде. Рачунају се као први сеоски досељеници. Из Врбана у Боб дошао предак Демо са синовима (Рустем, жив, 75 година — Камер- Рустем —- Демо, који се доселио). По оснивачу рода добили данашњи родовски назив. Овде имају посебну махалу, која се налази у средишном и главном делу села. На том месту раније су постојале куће исељених православних родова. У овом роду постоји задруга Рустем са 24 члана.
-Зенела (15 к), од фиса Тсач. Дошли су из Северне Арбаније. Име добили по оснивачу рода Зенелу, који се овде доселио пре око 130 година (Ајлин, жив, 70 година —– Зенун – Ибиш — Зенун, који се доселио). Овде имају посебну родовску махалу. Једна њихова породица исељена је у Скопље.
-Чока (6 к), од фиса Тсач. Пореклом су из Северне Арбаније. Дошли су иза прва два рода (око средине 19 века). Овде имају истоимену посебну махалу.
-Кука (7 к), од фиса Тсач. Пореклом из Северне Арбаније. Рачунају се као млађи сеоски досељеници. Дошли су када и род Чока.
Привредне прилике.
Испод сеоских кућа је уско теме терасе са њивама, затим настаје одсек такође са њивама и са по неком ливадом. Испод одсека је алувијална раван Лепенца, где су њиве и врбе. Изнад сеоских кућа је падина; на њој се виде шумарице и ретке њиве.
Поред земљорадње, сељаци се баве и сточарством. Има појединаца који раде још на прузи као радници и пеку креч у Качанику.
Пре 1918 г. сељаци из Боба ишли су лети у скопску котлину на косидбу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)