Порекло становништва села Гајре, општина Качаник – Косовски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село се налази y непосредној близини Качаника са десне стране Лепенца. Куће су на тераси високој око 644 м, која је језерског постанка и добро очувана. Изнад кућа je ранија језерска обала.
Воде.
Воду за пиће становници добијају са извора, чесама и шест бунара. Главнији су извори: Крони Љутвис, Крони Катундат, Крони Идризит. Чесме су у селу и познате под именом: Језер, Млашк и Черешна.
Земље и шуме.
Плодно земљиште са њивама и воћњацима је на ненастањеном делу равни. У већој су мери заступљени пашњаци и утрине. Топографски називи за њих су: Бај Камен, Шарна Вука, Глиња, Блисак, Ахишта, Врги Кучка.
Тип села.
Село је разрађеног типа и куће груписане по махалама. Махала има четири и зову се именом рода који у њима живи. Удаљење између махала је око 300 м. Како су махале на тераси низно поређане, то је растојање између крајњих кућа преко 1.000 м.
Гајре укупно има 38 домова (1940 године).
Прошлост села.
Стариначки родови y селу нису очувани, те се не зна када је село основано. Данашње становништво казује да су им преци „од вакт“ наследили име села и поједине топографске називе. У селу живе досељени муслимани пореклом из Арбаније. По данашњим родовима село је старо око 150 година.
После досељавања првих родова, највећи део становништва Гајре је добило прираштајем, а број кућа повећан је деобом задруга.
Порекло становништва.
Сви су садашњи сеоски становници муслимани арбанашког говора. Родови су:
-Исен (16 к),
-Тафo (6 к),
-Асан (7 к) и:
-Шаин (8 к), сви од фиса Краснића.
Пореклом су из Арне у Северној Арбанији (област Љура – Љур). Тамо су они чинили један род. На путу из старине најпре се задржали у Старом Качанику (јужно Косово). Ту су се њихови преци, који су били браћа, раздвојили, па је један остао у Старом Качанику, други се иселио у Руђинце (Кумановски Карадаг), а трећи у Орман код Скопља. У Орману, због баровитог земљишта, досељени Алија није дуго живео, него се склонио y Гајре. Алија је предак из петог појаса (око 150 година), а данашњи родови добили су називе по његовим синовима (Исен, Тафо, Асан и Шaин). Сваки род у Гајру има посебну махалу.
-Рамо (1 к), од фиса Краснић. Доселио се као мухаџир (1878 г.) из околине Лесковца. Право му је порекло из Северне Арбаније.
Привредне прилике.
Око кућа су њивице са житима, кукурузом, брзаком и баште. Међу њима има и понека ливада, која се после неколико година опет преобраћа у њиву. У Гајру нема сељака који могу да издрже кућу преко целе године са својим житом.
Паша за стоку лежи на неравном земљишту свуда око села. Нарочито се гаје козе због обилности шуме и могућности лакше исхране лисником.
Дрва за огрев и јапију становници доносе са сеоског атара на товарном коњу, на себи и на воловским саонама.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Качаничка Клисура“, (подаци прикупљени 1940. и 1948. године). Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)