Poreklo prezimena, selo Trgovište (Knjaževac) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Trgovište, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 190 Poreklo stanovništva sela Trgovište, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 190 Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Trgovište (Knjaževac)

Poreklo prezimena, selo Trgovište (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Trgovište, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Trgovište je na obalama Trgoviške Reke, nešto više ušća ove u Trgoviški Timok. C obeju strana irivlješteno je visovima: c leve strane je Obli Kamen ili Đule i, mnogo viši, Garvanit ili Garvanica; s desne strane je kosa Brda Strana ili Vrlja Strana; na jugu je, preko Timoka, prema ušću Trgoviške Reke, Jevik pod različitim imenima: Govedža Padina, Progon, Mali Jevik, Gabar i Baba-Radin Kamen.

Otprilike, dve su trećine sela na desnoj obali rečnoj, u prisoju, a ostatak na levoj, u osoju. Kuće su delom na kamenu liskunu i peščaru na desnoj obali, a na levoj su na samom peščanom nanosu. Jedan deo sela je izbio iz ove kotline na put, te se selo širi i ravnicom, pošto nije moguće oko reke; to je osobito slučaj sa krajem na desnoj obali, jer i kad ne bi tu bilo priprto zemljište, ne bi se mogle kuđe podizati, pošto je sve kamen, „sinji kamen“.

Reka je vrlo bujna. Kad nadođe nosi drvo, kamen, te čini velike štet selu, osobito gradinama ispod sela, pošto se reka tu izlije iz ovoga korita, te šljunak pritisne, na taj način, veliki deo polja.

Da ne bi reka naškodila kućama, podzidavaju se kamenom i ograđuju kamenim zidovima. Ali se u poslednje vreme ponajviše izbegava građenje kuća kraj reke, već se beži prema polju, na put Knjaževac – Pirot.

Klima i vode.

Kako je selo užljebljeno između visova i kosa, dosta je zaplenjeno od vetrova, te je u njemu naprimer toplije nego u Knjaževcu. Ipak i ovde duvaju jaki vetrovi, kao što je krivac, koji je silan, hladan, a duva niz Trgoviški Timok; banjac duva sa soko-banjske strane, košava uz Trgoviški Timok. Kišu donose svi vetrovi, osobito jug.

Oko reke ima ovde-onde kladenčića, ali ih reka zaroji čim pridođe. Otuda se nije najviše bunarsna voda. Ima šest bunara.

Zemlje i šume.

Maleno selo – malen mu i seoski atar: za jedan čas, pa i za pola časa, može se proći s kraja na kraj. U dolini Trgoviškog Timoka, od Baranice pa na više ka Knjaževcu, ima vrlo plodne ravnice, na kojoj rodi izvrsno kukuruz i pšenica. Ali je vrlo malo ima. I sve što je ima, često je zasipaju gorski potoci, osobito y gornjem delu, ka Baranici, gde je u ravnici sama narojina od šljunka sa visova. Skoro veći deo zemljišta je brdovit, vrlo neplodan, kamen je svuda ogoljen, pošto je voda sprala ono zemlje na njemu. Zemlja za obrađivanje nalazi se oko sela u mestima, koja se zovu: Gradine, Topoljak, Bašča, Lug, Ibrimovo, Dubrava, Bareći Del, Dlboći Dol, Jame, Vrlji Del, Ugrina Padina, Gravište, Krstovi, Kalni Dol, Mriš, Džurdžin Trap, Jezik. Po visovima se seje ponajviše raži i ovsa.

Za ishranu jedne porodice potrebno je najmanje oko 30 ralica.

Stočarstvom se narod slabo bavi, jer nema dovoljno utrine (paše). Nešto samo utrine ima u Jevnku, Stražinoj Padini, Vrljoj Strani i Garvanici i to je sve „selska“. Imaju svoje pojate na državama. Ali svaka kuća nema ni stoke, a kamo li pojate. Oni što imaju stoke, ne bačijaju, već sami „mlekuju“: prave sir i nose ga, kao i mleko, na prodaju u Knjaževac. Zemljoradnja i stočarstvo nisu dovoljni za ishranu stanovništva, to je otuda upućeno na argatovanje, pečalovinu itd.

Ali, svi su Trgovištavi dobri majstori, zidari. S proleća osobito idu u gradove – varoši, te zidaju zgrade, javne i privatne, tešu kamen i.t.d. Od toga veliki deo stanovništva živi, te se otuda manje ide u pečalovinu, nego što bi se očekivalo.

Zemlja je, kao što je napred rečeno, gotovo sva ogolićena. Nešto seoske šume ima u Jevinu, Baranici i Garvanici. Šuma je najviše dren, grab, granica, retko bukva. U Dlbokom Dolu ima privatno šume. Tu svaka kuća ima svoju deonicu.

Tip sela.

Selo je zbijenoga tipa. Pojedini delovi sela zovu se porodičnim imenima ili po slavama: sveto–nikolinci, sveto-jovanovci, gmitrovci i.t.d. Kraj sela na levoj obali rečnoj, što je pod samim Oblim Kamenom, zove se Buljčiči–mala. Između kuća rastojanje može biti 5-20 koraka, pa i više, naročito onde gde ima kakovih prirodnih prepona (kamen, stena i sl.). Tako na desnoj obali, u tesnacu, kuće su primetno podvojene u tri gomilice dvema stenama, koje se zovu Kamen i Rid, ali između njih nema 40-50 koraka. Oko puta (druma) kuće su nešto razbijenije.

Ime sela.

Ime selu došlo je od starog tržišta, trgovišta, koje je ovde bilo (vidi Starine).

Kalinina Polje. Priča se. da se nekakva devojka, Kalina, popela tu na krušku, da bere kruške. Dođo Turčin pod krušku i zatraži da odmah siđe. Kada Kalina ne htede, Turčin se i sam pope uhvati Kalinu i povuče, ali oboje padne, i na mestu ostanu mrtvi. Otuda se prozove polje – Kalinina Polje.

Starine u selu.

Oko Trgovišta ima puno ostataka iz starine. I brda i dolina Trgoviškoga Timoka imaju ostatke iz davnine, koje seljaci često izoravaju. Kada je kopan temelj za knjažezačne kasarne, iskopavane su mnoge starinarske stvari, naprimer novac („kostadinke“), različiti sudovi, crepovi od sudova, pepelišta (ognjišta), zidovi i sl.

Blizu sela. na levoj obali Trgoviške Reke, na putu Knjaževac – Pirot, nalazi se mesto Pazarište. Tu su danas trgovištansie gradine. Priča se da je u „tursko doba“ bila ovde nekakva velika varoš, koja se prostirala i preko Timoka na Kalinino Polje. Ono je mesto bilo čuveno, jer su ovde bivali veliki ,panairi“ – vašari, osobito o sv. Lazaru. Bilo je ovde, veli se, vrlo mnogo dućana, u kojima se prodavao espap. Jedan kraj te varoši zove se danas Valuge, ispod sela, na kome se nađe, pri oranju, tragova stare kaldrme, a misli se da je tu bila varoška crkva. Po tom pazarnštu, trgovištu, veli se, prozvalo se i selo Trgovište.

Niže sela, k severu, nalaze se preko Dubrave tragovi starog kaldrmisanog puta, koji je, po svoj prilici, vezivao Baranicu, „Golubac“ i Ravni grad. Osobito se raspoznaje put iznad knjaževačkih kasarni, idući ka Gornjem Zuničju.

Na 10 -15 minuta od sela yz Trgovnški Timok, na steni, „između brda Zelenike i Baranice“, nalaze se ruševine staroga grada Baranice O njemu se čitave legende u narodu prenose. Bio nekakav, priča se, silan i bogat car Baran (ili – Baron?). Muke je video narod, dok je car podigao ovaj grad. Pesak je iz Timoka morao vući jarcima n magarcima. Imao je on (car) ovde i svoju tarapanu, i silnoga blaga ima u dvama podrumima, koje je mučno naći. I narod rilja, prekopava, protura zidurine, tražeći blago Baranovo! U gradu ima divan, hladan izvor vode, koja je sprovođena „olovnim“ cevima, a kojih danas nema.

Baranina je u rimsko doba bila živo mesto i stajala u jakoj vezi, kao što nam svedoče napred pomenuti tragovi staroga kaldrmisanog puta, sa Ravnim gradom.

U ruševinama Baranice, jasno se poznaju gradski temelji; nalaze se komadi otarinskoga oružja (na pr. strelice), starinski novac, komadi od sudova, komadi od stakla, „tugle“, itd.

Južno od tvrđave, ovde gde se Timok probija između Baranice i Stražine Padine, a na desnoj obali Timokovoj, na jednoj steni nalaze se ostaci nekakve građevine. Ty je, priča narod, zatvarao car Baran (Baron!) prolaz Timoku, te su na više po Timoku plovile njegove lađe. Od ove su se građevine održali zidovi gde-gde vrlo dobro. Zidovi su vrlo debeli (po l m. debljine), a sama je građevina imala više odeljenja, manjih i većih. Zid je tako zidan, da je dolazio red kamena, pa onda pet redova cigalja (tugle), – pa opet red kamena, i tako redom.

Postanak sela i poreklo stanovništva.

Okolina Trgovišta botata je ostacima iz davne prošlosti. Uspomena na trg kraj sela (Pazarište), na varoš u Kalinovu Polju, Baraiica sa mnogim svojim ruševinama, put koji je išao dolinom Timoka ka Baranici, mnoge iskopine: crepine, ćupovi, ostaci od oružja – sve to svedoči, da je u ataru ovoga sela bilo u ranije doba kakvo živo i veliko naselje. Svojim donjim delom selo je na Pazarištu, gde je bio trg i u tursko doba. Nedaleko ispod sela nalazi se jedno Selište, na kome je, misli se, bilo Trgovište. Do skora su se poznavali bunari, ali su sada zatrpani, te nema nikakvih znakova na njemu od pređašnjeg života. Jednom udari čuma na selo tako, da je mnogo naroda pomrlo, vrlo mnogo se razbeglo u Bugarsku, u pirotski okrug, u Moravu (oko Ražnja). Od osamdeset domova, koliko je, veli se, bilo onda y selu, ostalo je samo četiri, to su:

Jovan, Gruja, Stojko i Buljčič (domaćini), od kojih su današnji Ključa porodica ili Ključiči, Stojkovci ili Dejanovci, Grujiči i Buljčiči.

Ovaj zaostatak krene se sa svoga ognjišta nešto od kuge, nešto od Turaka, y Dlboći Dol, na 15-20 minuta severozapadno od današnjeg sela. To je bilo krajem 18–og veka. U Dlbokom Dolu je selo, povučeno u šumu, ostalo, pateći od bezvodice, sve do oslobođenja. (1833. g.), kada se selo saseli ovde gde je danas.

Današnje stanovništvo, po starini poređano, izgleda ovako:

a) starinci:

-Ključiči ili Ključa (6 k.) slave sv. Vračeve. Vode poreklo od deda Jovana.

-Buljčiči (4 k.) slave Mitrov–dan; vode starinu od deda Buljčiča. Zovu se i Bulinci.

-Grujiči (8 k.) su od deda Gruje. Slave Mitrov–dan.

Buljčiči i Grujiči kao da su jednog porekla, jer se mala, u kojoj žive, zove Buljčiči-mala, a i istu slavu slave.

-Stojkovci ili (novije) Dejanovci (2 k.) su od deda Stojka. Slave sv. Nikolu.

b) doseljenici:

-Lućiči (10 k.) su starinom iz Crnog Vrha, u pirotskom okrugu. U Crnom Vrhu, priča se, bilo je u jedno vreme oko četrdeset kuća, koje su davale mahom hajduke. U to davno vreme neki Luka i još jedan spuste se iz Crnog Vrha, te Luka ode u Zmijanac (timočki srez), pa se odatle vrati ovde. Od njega su današnji Lućiči. Njegov se drug zadrži u Balincima (valjda su od njega današnji Terzijiči), u Zaglavku. Slave sv. Nikolu.

-Prelaznice ili Prlaznice (24 k.) su jaka i razgranata sada porodica. Starina im je u selu Prelaznici, u Bugarskoj (blizu Belgradžika). Slave sv. Nikolu.

Lućiči ili Crnovrščanje i Prelaznice su došli s kraja 18–og veka.

-Bugari (6 k.) su došli od nekuda s pirotoke strane u prvoj polovini prošloga veka. Slave Vračeve.

-Grdžalije (6 k.) su došli iz „Grčke“. Živi su praunuci. Slave Mitrov–dan.

-Kalinci (3 k.) su iz Kalne, u pirotskom okrugu. Prvi se doselio deda Miša kao uljez. Slave ov. Jovana.

-Videnovci (3 k.) su doselci, ali se ne zna odakle su. Slave sv. Alimpiju.

-Cariči (1k.) su iz istoimene porodice u Kandalici (Zaglavak). Slave sv. Đorđa.

-Živadinovci (3 k.) su iz Starog Korita (Zaglavak). Slave sv. Đorđa.

-Vilipovci (3 k.) su iz sela Bosare (Basare ?) y pirotskom okrugu.

-Ćepiči (2 k.) su iz Starog Korita. Slave sv. Đorđa.

Pored toga ima jedan dom iz Jakovca (timočki srez) i jedan sveto–stevanovac (ne zna se odakle je).

U celom selu ima oko devedeset kuća. Od celokupnog stanovništva ima dve trećine (i jače) doseljenika, a tek jedna trećina ćutuklija. Iako je selo vrlo staro, masa je stanovništva doseljenik. Doseljenici su iz Crnoga Vrha, Prelaznice, „pirotskog okruga“, Kalne, „Grčke“, „Bosare“, okoline, a mnogima se i ne zna poreklo iako se zna da su doselci.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top