Порекло презимена, село Штитарац (Књажевац)

25. август 2019.

коментара: 0

Порекло становништва села Штитарац (по књизи Штитарци), општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село Штитарци је на десној обали реке, које се овде зове Штитарска Река. Пружа се у правцу исток-запад, те је окренуто југу. Са источне стране је селу Смрдански Поток, преко кога има 2-3 куће; са западне пак стране село је ограничено Крстовачким Потоком, преко кога су такође неколико куће. Сви су потоци врло бујни кад падне киша или се снег почне топити, али не наносе штете селу, пошто су cc дубоко укопали у земљу. Куће су све на камену и пешчаном нанесу.

Штитарска Река (у доњем току Трговишка) наноси штету само градинама, које сваке године засипа шљунком и песком.

Клима.

Село је отворено истоку и западу, те су најјачи ветрови кривац, који дува са истока и најхладнији је, и бањец, који дува са западне стране. Од Локве дува кошава. Кишу доноси најчешће бањац.

Воде.

Вода се пије изворска. Поред реке има кладенчића који се овде зову подвирци, али их река заројава врло често. Најјачи је кладенац – „Преко Реку’. Има и један бунар, али се не пије одатле. Зими се пије само речна вода.

Земље и шуме.

Село Штитарци нема ни мало равнице; свеје земља по висовима, који су потпуно оголели, све сам камен, особито западни део од села (Врла Страна). Отуда је земља врло неплодно и на њој готово ништа не успева. Кад је сушна година, плод пригори („земља је наша пригорљива“); кад је пак кишовита, вода за час спере и односе плод. Ни једно ни друго не ваља! Кад се узме у памет да је и атар врло мали, онда је појмљива овдашња сиротиња. Земља за обраду је у Мртвини (према селу) и „у Лице“, изнад села. Овако земље не би довољно било једној породици ни 50–60 ралица.

Народ негује и стоку, али је и то слабо, јер и оно утрине на Врлој Страни и Гарваници (где је међа између штитарског n трговишког атара) није довољно за испашу стоци. Има око тридесет појата „у Лице и у Мртвин“.

Има нешто шуме (глог, граб, граница) у Мртвини и у „меџачким“ шумама.

Кад не може да cc одржи земљорадњом и сточарством, народ иде махом у печаловину, службу, а у последње доба, као и Трговиштани, одаје се зидарству.

Тип села.

Село је врло збијеног типа. Кроз средину села пролази пут а куће су око њега згомилане, више над путем него под путем. Новији досељеници заузимају махом крајеве например Првуловци (2 к.), Масковци (1 к.) и.т.д. доњи крај (преко Крстевачког Потока). Село се иначе не дели на крајеве, пошто је збијено, а иначе малено. У селу има око 40 кућа. Највећа задруга од 15 душа.

Име села.

Кад су наши стари, прича се, дошли овде, они су заштитили ову земљу, и отуда — Штитарци.

Старине.

Баш до села, до Смрданског Потока, налази се старо гробље, где су се давно сахрањивали Штитарчани. Због близине исељено је овде где је данас, те се ту и Видовчани копају.

Постанак села. и порекло становништва.

О постању села Штитараца ово се прича: Крену се два брата из Црнога Врха, села у пиротском округу, да траже питомији крај за живот. Кад су дошли овде, једноме се од њих, по имену Радоња, свиди ово место и остане, а други продужи и даље, и заустави се у Великом Извору, село у срезу зајечарском, од кога, вели се, има сада око тридесет домова. Од Радоње су постали данашњи Радоњичи.

Према свему изгледа да је село Штитарци једно од старијих села, иако, судећи по становништву, нема изгледа на какву особиту старину. Вероватно је да је ово становништво млађе (најстарије из 18-ог века), које се населило на рушевине каквог старијег насеља.

У време ослобођења, као год већина села, и Штитарци су били растурени по околним висовима, па се после скупило овде. Овоме је селу, као што се помиње у постанку Видоваца, био заселак –– мала Видовци (види постанак Видоваца).

Становништво штитарачко састављено је овако:

а) староседеоци:

-Радоњичи (10 к.) су од деда Радоње, оснивача овога села, зову се и:

– Црновршчање по месту одакле су се доселили. Од њих има у Видовцима. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Анђелковци (15. к.), врло стара и разграната породица, која је, прича се, ускоро за деда Радоњом „заштитила“ овде земље. И од њих има у Видовцима. Славе Петков-дан.

б) досељеници:

-Габровничање (8 к.) су се спустили из села Габровнице y заглавском срезу, по коме су и име добили. Први се доселио Риста, као накаламак, чиј је син (Петар) сада у седамдесетој години. Доселио се, дакле, почотком прошлога века. Славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Првуловци или Велојичи (2 к.) су дошли из Градишта (Заглавак) пре 40 година (види Велојичи у Градишту). Славе св. Николу.

-Масковци (1 к.) су из Видоваца (Заглавак) из истоимене породице. Славе Врачеве.

-Стојановци (l к.) су из истоимене породице у Балинцима (Заглавак). Славе св. Николу.

-Стојичи (1 к.) су из Равне (срез заглавски). Славе св. Аранђела.

Становништво штитарачко је већим делом староседелачко, јер од 38 кућа у селу, на старинце иде 25 к. а на доселце 13 кућа, (сразмера, 2: 1). Од досељеника је већи број породица из околине, само једна на пређе пиротског округа (сада заглавског среза). Већином је, према томе, становништво расло прираштајем, а у новије доба досељавањем (махом уљеза).

Сеоска јо заветина св. Тројица и он. Аранђел. Осим тога Анђелковци заветују Трнову св. Петку, Радоњичи – Спасов-дан, а Габровничање – Пантелеј.

Гробље је заједничко Видовцима и Штитарцима.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића “Заглавак” – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.