Poreklo prezimena, selo Šarbanovac (Knjaževac) Reviewed by Momizat on . Poreklo stanovništva sela Šarbanovac (po knjizi Šarbanovci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema p Poreklo stanovništva sela Šarbanovac (po knjizi Šarbanovci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema p Rating: 0
You Are Here: Home » Zavičaj - sela i gradovi » Poreklo prezimena, selo Šarbanovac (Knjaževac)

Poreklo prezimena, selo Šarbanovac (Knjaževac)

Poreklo stanovništva sela Šarbanovac (po knjizi Šarbanovci), opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.

Položaj sela.

Selo Šarbanovci se nahodi na tri četvrti časa hoda ispod Radičevaca, na Radičevačkoj Reci, koja se ovde zove Golema Reka. U sredini sela se stiču dva potoka: Paljevine i Urdeš, koji ulaze sa južne i jugo-istočne strane. Između Pa.ljevina i Urdeša je vis Kusi Del; zapadno je Biljačje, i dalje, Gradiška Čuka; na severu je vis Obli, koji je sav u šumi; istočno je Zdravči Kamen i Gradiška Mrtvina. Svi se ovi visovi, između kojih se zrakasto stiču Paljeviie, Urdeš i Golema Reka., vrlo strmo spuštaju u selo, te su Šarbanovci u sredini krševitph visova i kosa. Kuće su podignute na samom kamenu, i to u prisoju (11 k.) i osoju (14 k.), između pomenutih potoka i Golemo Reke.

Neobično brzi gorski potoci i Golema Reka, kad nadođu, nanose selu dosta štete. Otuda su kuće više pripete uz kamen, uz brdo, a manji ih je broj na peščanom nanosu.

Klima.

Hajjači su i najhladniji vetrovi: krivac, koji duva sa istoka, niz reku; košava, koji duva sa zapada, uz reku, i zalac, duva sa berčinovačke strane (j.–z.). Kišu donose svi vetrovi. Sneg napada i do 1 m. debljine, a zadržava se najčešće do Đurćevdana.

Vode.

U samom selu nema izvora (kladenaca), ali ih ima ispod sela i u celoj okolini, i sa njih se pije voda, osobito leti. Zimi se pije voda sa Goleme Reke i potoka : Paljovina i Urdeša. Rečna se voda upotrebljava uvek na mešonje hleba, kuvanje jela, pranje i t. d.

Zemlje i šume.

Zemlja je neobično krševita i neplodna. Ravnice nema skoro ni malo (osim nešto plodnije ravnice iznad sela, u dolini Goleme Reke). Ona je zemlja za obrađivanje po napred pomenutim visovima u Starom Selištu. Otuda stanovnici žive više od stočarstva nego li od zemljoradnje. Prodaje so stoka, sir, maslo, vuna, te se kupuje hrana. Svaka kuća ima svoju pojatu, a imućniji imaju i po 2-3 te se mogu stada i premeštati zbog torenja (gnojenja) zemlje i paše. Pojats su sve oko sela ili u samom selu, oko kuće. Utrine je najviše („selske“) y Oreovoj Glavi i na Gradiškoj Čuci, pa je ima u celoj okolini seoskoj.

Bačijanje se još održava, a u poslednje vreme ljudsku snagu sve više zamenjuje vodena. Da se izdrži jedna porodica od deset duša, potrebno je najmanje 50 bravi ovaca a toliko isto koza, a onakve zemlje ne bi bilo dovoljno ni 60 ralica.

Šume ima prilično u okolini, osobito mlađe. Mahom je bukova a ima i granice dosta. Izvozi se u Knjaževac za gorivo i za građu u Timok. Ima tri reznice (strugare) na vodi, na kojima se režu dasko (bukove), te se prodaju u okolini, osobito u ‘Gimoku. Seoske („selsks’j šume ima u mestima zvanim: Bukovac i Gradiška Čuka.

Tip sela.

Celo je vrlo malo i ograničeno na vrlo uzan prostor, te su kuće dosta zbijene. U nedostatku prostora pored reke za podizanje kuća, oseća se težnja da se kuće podižu i po uzvišenijim mestima. Selo je, u opšte, zbijeni tipa. Pojedini se krajevi zovu po porodičnim imenima, naprimer Jasniči, Kućeljinci, Landžinci ili Landžiči, i t. d. Kuće su bez reda podignute. U selu ima svega 25 kuća. Najveća je zadruga od 12 duša.

Ime sela.

U narodu se ništa ne zna o postanku imena ovoga sela. Biće da mu je ime na davne starine.

Starine u selu.

O sedištima u ataru šarbanovačkom videti u delu „postanak sela’.

Blizu sela, zapadno, nalazi se vis Gradiška Čuka. Tu se nalaze nekakve rujine, koje se jedna poznaju. Narod veli da je tu bio grad, koji je zidao Latin. Sav je prekopan n ispreturan u nameri da se tu nađe „ostavka“ (zakopano blago). Tuda nalaze strelice i dr. gvozdene stvari. Istočno od sela, na visu Zdravči Kamen, misli se da je opet bio nekakav latinski grad, to se tu i zove jedno mesto Gradska Mrtvina. Ispod sela, priča se, odvajala se vada (jaruga), koja je išla preko jakovačko mrtvine (levom stranom Jelašničke – Golemo Reke) na Lazinje, mesto između Jelašnice i Donjeg Zuničja. Tom se vadom (jarugom), priča se, sprovodila vode iz Golemo Reke, te je tako Latin navaćivao (zalivao) oriz (pirinač) u Lazinju. U majčinoj utrobi je dete proplakalo dok se ta vada načinila! „Jedna žena je u selu sedamdeset ljuljće ljuljala“ (jer su ostale otišle na kuluk).

Postanak sela, selišta i poreklo stanovništva.

Selo Šarbanovci ima zanimljivu prošlost. Njemu je ovo treće mesto! Najpre je selo bilo y Lokvanskoj Reci, na pola sahata hoda istočno od Lokve, a u podnožju visa Gole Čuke. To se mesto i sada zove Selište. Priča se da je to selo bilo jedno od najvećih i brojalo oko devedeset kuća. U doba ustanka Karađorđeva, priča starac Miladin Nešić, iz Lokve, „sve muško od petnaeste do osamdesete godine moralo je ići vrbovkom u vojsku“. Tako i iz ovoga sela (Šarbanovaca) sve ode u vojsku, i sve izgine u boju. Na ono, pak, što je ostalo u selu, naiđe nekakva bolest (čuma), i strašno ga satre. Jedno zbog toga, a drugo, kako veli Pavle Milošević, iz Šarbanovaca, i zbog toga, što je to mesto vetrovito i preko zime vrlo hladno, raspršte se odatle. Jedan (veći) deo oceni se i dođe u sokobanjski kraj, i tamo osnuje novo selo pod starim imenom Šarbanovci; drugi, manji deo odvoji se od svoga starog ognjišta i dođe iznad Berčinovaca, te tu zaseli opet selo Šarbanovci. Ali ni tu ne ostane duže ovo selo, koje je bilo vrlo malo, nego se jedan deo, tri kuće, odvoji, i dođe na današnje mesto, tražeći zavetrinu i plodniju zemlju za svoja stada. Tu, dakle, osnuju novo selo, opet pod starim imenom: Šarbanovci. Pomenuti Miladin Nešić, koji sada ima 74 godine, jedva pamti kada su se krenule te tri kuće iznad Berčinovaca, otprilike između 1830. i 1840. god. Vuk Stef. Karadžić ga u svojoj Danici za 1828. god. ne pominje, po svoj prilici zato, što je selo bilo vrlo malo i što se još nije bilo zaselilo stalno.

Prvi su osnivači ovoga sela: deda Petko, deda Milen i deda Marinko. Marinkova se porodica utrla; od Petka su današnji:

-Petkoviči (2 k.), ili, po starijem nazivu, Proždrebinci, slave Đurđic,  preslavljuju Đurđevdan;

Od deda–Milena su današnji:

-Kućeljinci (4 k.), slave i preslavljuju istu slavu sa Proždrebincima.

Kad su se ove tri porodice odselile sa selišta iznad Berčinovaca, ostalo je još nekoliko porodica šarbanovačkih, koje su se, pošto su blizu Berčinovaca bile, i sjedinile sa berčnnovačknm stanovništvom. To su današnje porodice u Berčinovcima: Stevanovci, Surudžijiči ili Surudžinci, Miljćiči ili Živaniči, ‘Ćosiči i Šunjeliči. Prema tome, čini se kao da se svega osam porodica otcepilo sa prvog sedišta za selišts iznad Berčinovaca, i to: Stevanovci, Surudžijiči, Miljćiči,  Proždrebinci, Kućeljinci. Deda Marinkovac porodica (ne zna joj se naziv), Ćosiči i Šunjeliči.

Na prvom selištu nema nikakvih tragova, sve je preorano. Blizu toga selišta je, u podnožju Gole Čuke, mesto koje se zone Rusalija ili Rusaliska Grobišta. Pričaju da je tu bilo nekakva kamena, bigra, uspravljenoga, ali ga danas nema. Ne zna se pouzdano ko se tu sahranjivao.

Na drugom selištu nalaze se creputine od sudova, ovde–onde temelji od kuća, ekseri, po koja zaostala šljiva, trešnja, i t. d.

Noviji su doseljenici:

-Jasniči (4 k.). Odmah posle deda–Petka, Milena i Marinka, dobegao je od nasilja turskoga iz Gornje Luke berkovačke, u Bugarskoj, deda Cvetko sa celom svojom porodicom. SlaveŠurđic, preslavljuju Đurđevdan.

-Landžiči ili Landžinci (3 k). Gotovo u isto vreme, kad i Jasniči, dobegao je ispod turskog nasilja Miloš Landžič, iz Šestigabra, u pirotskom okrugu. Od ove porodice ima doseljenika u Novom Koritu (Stojan H.) i u Jolašnici (Peša H.), u srezu timočkom. – Slave Đurđic.

-Čovrljug’iči (3 k.). Neki Radenko, iz porodice Čovrljug’iči, tražeći zemlju, doseli se iz Novoga–Hana (sada: Kraljevoga Sela) odmah za Landžičima. Slave sv. Alimpija.

-Kalinci (?)(3 k.). Deda Prvul Kalinac (?), za Čovrljug’ičima, doseli se iz Aldinaca u Zaglavku. Sada su poznatiji pod imenom Marg’itiči. (Vidi Kalinci u Aldincima). Ima ih i u Radičevcima. Slave Mitrovdan.

-Polomčiči (2 k.). Za Kalincima doselili su se Polomčiči iz sela Rejanovci. u Bugarskoj. Slave sv. Jovana.

-Karčiči (1 k.) su se doselili pre 20 godina na Balinaca y Zaglavku. (Vidi Karčiči u Balincnma). Slave sv. Luku.

-Terzi(j)iči (2 k.) su se skoro doselili iz istoimene porodice u Balincima. u Zaglavku. (Vidi tamo). Slave sv. Luku.

IZVOR: Prema knjizi  Marinka T. Stanojevića Zaglavak – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.


Ostavi komentar

© 2012- 2013 POREKLO poreklo.rs

Scroll to top