Порекло презимена, село Кандалица (Књажевац)

Порекло становништва села Кандалица, општина Књажевац – Зајечарски округ. Према књизи Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Изнад Жуковаца за пола часа је на Жуковачкој Реци село Кандалица. Налази се све у присоју, на десној обали поменуте реке. Са свих је скоро страна ограђено косама и брдима. Према селу је на јужој страни Габров Рт: на западној Врли Дел; на северној Радивој Камен, а на источној Мачак. Западни део села је на самом камену (Рт), а источни на врло танком слоју пескуше, испод које је опет камен (Равниште).

Река не наноси штете селу, јер се оно на 50-60 м. изнад ње прилепило, као ластино гнездо, за камен.

Клима.

Највише дува кривац или источник са истока, који је и најјачи и најхладнији; сајуго–истока дува бели ветар; са севера – север или кошава. Овде је хладније него у Жуковцима, а топлије но у Старом Кориту. Југ доноси кишу.

Воде.

У селу и околини његовој нема већих иввора. Пије се вода са једне чесме (тако се и зове: Чесма), која је доста јака. Преко јесени и преко зиме пије се и речна вода. Бунара нема.

Земље и шуме.

Мало село, па му мален и атар, јер од овога села удаљено је Ст. Корито пола часа, Видовци око 20-25 минута и толико исто и Горња Соколовица. Земљиште је брдовито, кршевито, као год у Штитарцима (с којим има доста сличности). Особито је западни део, онај што граничи са атаром жуковачким -брдовит, каменит и непроходан. Равнице нема, већ су брда овде-онде почишћена од камена и преорана. Њива највише има на овим местима: Габров Рт, Падеш, Ливађе, Присадје, Громотар и Селиште. На. њима се највише сеје овас, раж, крупник и кукуруз, најмање пшеница, никако јечам, јер је земљиште за врло танко.

Сточарством се народ мање бави, јер нема довољно „топрака“. Утрине има на Мачку. Појату има скоро свака кућа, али су неке код куће. У околини су: у Габрову Рту (1 п.), на Мачку (1 п.), Падишу (2 п.), Крсту (3 п.), Громотару (1 п.) и Пољанама (1 п.). Појате су махом простије, кривуљачке.

Одају се тога ради зидарству нарочито у последње доба, а иду и у печаловину.

Шуме сеоске има у Габрову Рту или у Стрикову Рту. Шума је све глог или граб.

Тип села.

Типом се Кандалица издваја од осталих заглавских села, јер се не пружа у дужину, него је село углавном у једној гомилици од куће. Село je збијеног типа, али је подељено у две мале: западни крај (мала) је Рт а источни – Равниште. У Рту су ове породице: Ђижанци, Марковци, Куртулиновци, Лазаревци, Царичи и Шестогрив; у Равништу су: Југoвичи, Челинци, Деригусће, Шестокрилци, Карапуловци и Влаовци.

Мале су одвојене местом које се данас зове Камење, на коме су раније биле појате. Између Рта и Равниште. има око 50-60 корака.

Највећа породица од 15 душа.

Старине у селу.

Западно уза село има једно место Селиште. Не зна се да ли је, које и када село овде било. Трагова нема. На вису Мачки има згуре, те се држи да је овде нешто „топено“.

Постанак села и порекло становништва.

О постанку овога села ништа се не зна. Толико се памти, да је село врло старо, јер се из њега издвојило село Старо Корито. Близу села западно налази се Селиште, али се о њему ништа не прича, нити има на њему каквих знакова старога живота.

Положај је села такав, да оно није могло бити никад какво велико насеље. У доба ослобођења, причају савременици, село је било растурено по појатама у околини сад, села, по висовима и гудурама. Тек се после 1833. године сасели овде село.

Кандалица својим кршевитим. каменитим земљиштем није могло ни послужити као мамац досељеницима. Отуда је становништво сам староседелац.

Да поређамо све садашње породице.

 -Ђижанци (5 к.), славе св. Ђорђе (3. нов.).

-Марковци (11 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Куртулиновци (7 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Лазаровци или Лазаревци — (2 к.). славе св. Ђорђа ( 3. нов.). Један се од њих одселио y Трговиште.

-Царичи (1 к.), славе св. Ђорђа (З. нов.).

-Влаовци (2 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Челинци (7 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Деригусће (1 к.), славе св. Ђорђа (3. нов.).

-Шестокрилци (1 к.). славе св. Ђорђа (3. нов.). Од њих има у Новом Кориту (тимочки срез).

-Карапуловци (2 к.). славе св. Ђорђа (3. нов.).

Свих ових десет породица су ћутуклије и сви славе св. Ђорђа (3. нов.). Вероватно је да су све ове породице постале из једне, али се данас о томе изгубило предање. Падају y очи ретка а нека u лепа имена, махом старинска, којих нема у другим селима: Лазаровци, Царичи, Шестокрилци, Ђижанци, Куртулиновци, Деригусће, Карапуловци, Влаовци.

Има две породице досељеника:

-Шестогривци (3 к.) су се доселили из Шестогрива, села у Бугарској. Предак им је пришао на женине имање (као прилеп, накаламак). Живе данас унуци. Славе Пстковдан.

-Југовичи (4 к.) су се доселили, али се не зна одакле. Зову их и Ћишљинци. Славе св. Николу.

Становништво је расло скоро само прираштајем.

Сеоске су заветине: Русална св. Петка и Ђурђевдан.

ИЗВОР: Према књизи  Маринка Т. Станојевића „Заглавак“ – написаној према прикупљеним подацима 1903. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.