Poreklo stanovništva sela Gradište, opština Knjaževac – Zaječarski okrug. Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela.
Gradište se nalazi na desnoj obali Aldinačke ili Goleme Reke. Iznad njega je brdo Obešenik. Kuće su na jednoj zaravni iznad pomenute reke tako, da selu reka ne može naškoditi. Zapadno pored sela promiče bujan potok Rajan Dol, koji odseca četiri kuće od sela. Gradište je usred visova tako, da je sa svih strana zatvoreno i sasvim mu sprečen saobraćaj. U selu se jedino saonicama kako leti tako i zimi služe. U poslednje vreme, od kad se počeo prosecati put Kršinom ka Sokolovici, počinju se i kola graditi. Prema selu su naprimer sa juga Grad i Crkvište; na zapadu Golema Glama; na severu Aljin Dol, na istoku Kućina Šiba, Jelje itd.
Klima.
Ovakav položaj ne dopušta vetrovima da selu škode. Najjači a i najhladniji je istočni vetar, koji se zove krivac, a za njim – košava, koja duva sa zapada, uz reku, i najčešće donosi kišu.
Vode.
Okolina Gradišta je bogata u izvorima. Najjači je izvor Vrelo, koji se nahodi ispod sela na 10—15 minuta, na levoj obali Goleme Reke a pod Golemom Glamom. Izvor je tako jak da odmah može vodenički kamen okretati, a zimi još je jači. Narod složno tvrdi da je to voda iz Repušničke (Papratske) Reke, koja ponire više Gornje Kamenice na pola časa hoda, pa ispod atara pričevačkog, ponirući, teče i izbija ovde. To svoje tvrđenje posvedočava ovim: 1) Kada je Repušnička Reka mutna, onda se uskoro pojavi mutna voda i u Vrelu, i ako nigde nije padala kiša u okolini. 2) Iznad Gornje Kamenice u Repušničkoj Reci opaža se da nestaje vode u pesku kraj desne stenovite obale rečne. To mesto zove se „Propas“. I doista, dotle rokom mnogo više vode teče, nego odatle. 3) Ljudi su puštali slamu y ,Propas“, i onda se primetilo da ona izlazi u Vrelo. 4) Kad ima dovoljno vode u Repušničkoj Reci, Vrelo je jače; a kad popresuši, i Vrelo je slabije. Tako narod tvrdi i ovde i y Gornjoj Kamenici. Vredno bi bilo da pozvaniji obrate pažnju na ovo zanimljivo narodno verovanje.
Ali dok u okolini ima dosta izvora, dotle ih u selu nema. Gradište danas pije vodu sa jednog jedinog bunara, koji je načinjen u sredini sela pre nekoliko godina. Dok on nije bio načinjen, selo je pile vode sa reke, osobito zimi, i sa izvorčića koji su prema selu, preko reke, a u podnožju Crkvišta i Gradišta.
Zemlje i šume.
Dobre zemlje za obrađivanje nema, jer je okolina brdovita. Nema skoro visa koji nije ovde–onde razoran. Kad sneg otpočne kopniti, ili kad jača kiša padne, plahoviti potoci sa visova i kosa jure noseći sa sobom i ono malo zemlje što je povrh kamena. To biva osobito leti, kada je zemlja obrađena, i onda brda, zasejana žitom, izgledaju kao izbrazdana, razorana vododerinama. Osobito je Aljin Del razoran mnogim potocima. Ova je ta zemlja, prema tome, oko sela, a mesta se zovu: Crkvište, Glama, Zagrad, Ogorelica, Jelje, Aljin Del, Trnovica, Mali Jesikovac, Jazvine, Kruševica, Golklasica, Obešenička Padina, Prlo, Prestolje, Goleći Rt, Aljin Dol, Bara, Rajin Dol, Rudine i Kršina. Najdalje je Aljin Dol – na pola časa hoda. Na ovako nerodnoj zemlji seje se poglavito ovas, raž, krupnik i kukuruz, koji vrlo slabo uspeva.
Narod se više, prema ovome, bavi stočarstvom — negovanjem koza i ovaca, jer za njih ima prilično utrine, paše. Utrina je najviše seoska, i to u Vrelu, Ogorelici, Manastirištu, Tovaljici i Begešovu Licu ili Tovaljevoj Dupki. Na popašu se plaća „utrinsko“. Svaki seljak ima pojatu, i one su oko sela.
Običaj bačijanja drži se dobro.
Najveći deo okoline jeste golet. ali ipak ima dosta šume, koja je najviše seoska. Najbolja je šuma u Kućinoj Šibi (državna šuma), gde je sve sama bukva, Jelju, gde raste granica i cer, i Ogorelica, gde je bukova šuma. Šuma se upotrebljava za ogrev, građu i u poslednje doba za pečenje kreča.
Kako je narod vrlo siromašan, ide u Rumuniju u pečadovinu (oko 20 duša godišnje), to otuda plaća porez i kupuje sebi hranu.
Tip sela.
Selo je potpuno zbijenog tipa, niti se deli na krajeve ili male. Kuće su one u gomilici a sred njih prelazi seosii put, oko koga su dosta nepravilno poređane. Rastojanje između kuća je 5-10 nerava. Nešto su jače odvojene četiri kuće potokom Rajni Dol. Iako selo nije izdeljeno na krajeve, ipak se čuje gornji kraj, u kome su Velojiči, i donji kraj, u kome su mahom Prvuloeci, ali između njih nema razmaka.
Ime sela.
Selo je dobilo ime Gradište po gradištu, gradskoj rujini, koja se nalazi prema selu na jednoj steni. Ne zna se da li se selo kad god drukčije zvalo.
Zagrad se zove onaj deo atara iza grada (južno), te mu je otuda i ime došlo.
Crkvište je dobilo ime po tome što je tu bila nekada crkvi.
Manastirišts je dobilo ime od manastira koji je tu bio.
Jazeine mesto prozvano je po jazvinama, rupama, koje su se tuda nalazile a i danas nalaze kao ostaci staroga rudarstva.
Starine u selu.
Gradište po svojim starinama spada u red ređih sela zaglavačkih. Ovo je njima tako bogate da je teško čoveku oteti se od misli: kako je ovde moralo jednom biti kakvo jače kulturno mesto. Da ih pomenemo redom:
Gradište. Južno od sela Gradišta na jednom stenovitom okomku nahode se još sveže razvaline gradske. Nalazi se iznad samoga ušća Pričevačke Reke u Golemu (Aldinačku) Reku. Moguće je ući u nju samo sa jugoistočno strane, a sa svih ostalih strana je odsek. Na istočnoj strani ima dobro očuvanih zidina. Grad je imao dva platna, koja još, na istočnoj strani, štrče za 2—3 m. u visinu. Predanje je o gradu vrlo tamno. Veli se da ga je zidao Latin. Priča se da je u gradu bila varoš, od koje se poznaju tragovi – temelji od kuća i podruma. U ruševinama nalazi narod vrlo često (osobito čobani} novac od potpuno čistoga srebra, stopne, krčage, grnce (lonce), gvožđuriju itd.
Milićević je zabeležio o ovome gradiću ove: „…stari gradić, za koji se ne zna ni čiji je ni kadašnji je. Tu je jedan seljak izorao haljine, koje su, umesto gajtana, bilo sve srebrnim tokama iskićene; još su izoravani neki sudi, sve od samog srebra.
Stanajina crkva. Na desnoj obali Aldinačke Reke, na jednoj steni, pod samim gradom nalaze se opet nekakve debele zidine. Nekakva Stanaja (žena) iz Gradišta otkopavala je ovde crkvu, i od tada se ova rujina prozone Stanajina Crkva. Po mnogim znacima vidi se da je ovo bila kula, koja je branila prolaz dolinom reke.
Crkvište. Istočno od grada na 300 -400 koraka nalaze se na jednom ćuviku temelji nekakve stare građevine, obrasli sve y trnju i šipražju. Narod veruje da je tu bila crkva i da se do skora tu poznavao trag od starog crkvenog bunara. Okrenuta je pravo istoku; dužina je 23 i po koraka a širina 13 koraka; debljina zida je oko pola metra. Jedva se raspoznaju vrata ka jugu. Možda je ovo bila gradska crkva!
Manastirište. Na četvrt časa od sela uz Golemu Reku, na desnoj njenoj obali nahodi se Manastirište. Ty je na neznatnoj ravnini, između drevnih jasenova i klenova koji i danas stoje, bila crkva od slabog materijala, pa je, budući od drveta, sva izgorela tako da joj se danas ni temelji ne poznaju. Jedini je ostao sveti presto – prestoni stub od bigra, preko koga je četvorostrana ploča, takođe od bigrovitog kamena. Po pričanju starijih ljudi. koji su i danas živi i u nju išli te se pričešćivali, crkva je bila posvećena sv. Arhangelu, te se i danas tu narod skuplja na taj dan. Pamti se da ju je poslednji sveštenik opsluživao Radojko Gojković iz Balinaca. Šuma u okolini bila je crkvena. Kućina Šiba koja je prema crkvi, manastiru – na levoj obali rečnoj, bila je crkvena, pa je država preuzela. Blizu crkve ima dobar izvor vode.
Stara trobišta. Uza „Stanajinu crkvu“ nalazila se stara grobišta. Niko ne zna ko se tu sahranjnnao. Bilo je tu dugačko kamenje, uspravljeno, bez ikakvih osobntih znakova. Kada se prosecao put niz reku, nađeno je ljudskih kostiju, a kamenje je sve povađeno.
Rudarstvo. Oko Gradište, osobito sa severne i istočne strane, ima puno ostataka staroga rudarstva. Silna zgura, šljaka, od topljenja rude, rudarski alati (napr. čekići), mnoga podzemna okna jasno svedoče, da je onde bilo važno rudarsko mesto. Osobito ima mnogo tragova u Jazvinama (koje je i nazvano tako po mnogim jazvinama y njemu), R’ajinom Dolu n Aljinom Dolu. Danas se pokušava. da se ponova oživi ovde rudarski rad, i već se nekoliko godina istražuje ruda. Ima bakra, po malo srebra, ređe i zlata. Na majdanu rade i seljaci iz Gradišta, tu zarađuju 1,20–1,50 din. dnevno.
Postanak sela i poreklo stanovništva.
O selu Gradištu ima u narodu ovakvo predanje: U davna vremena, u doba cara Lazara, ovde je bilo vrlo veliko naselje. Kosovski boj je zatekao ovde preko 700 domova. Nekoliko stotina vojnika otide odavde u boj na Kosovo, pa gotovo svi izginu, a samo ih se sedmorica vrati u selo. Kada su pak, posle srpske propasti Turcn poplavili ove srpske zemlje, i ona se sedmorica (sa svojim porodicama) razbegnu: jedni prebegnu u selo Stajćovce (u Bugarskoj), kao naprimer Prvulovci, a drugi prsnu u pirotske strane, treći u Moravu itd. Do skora. su, priča se, dolazili iz Stajćovaca stari Gradištani radi trgovine i svojakali se sa ovdašnjim stanovništvom. Selo je bilo pusto neko vreme, dok se opet neki ne vratiše na staro ognjište (Prvulovci, Velojiči).
Prema selu, na levoj strani Aldinačke Reke, nalazi se mesto Ižište. Ižištem se zove stoga, što su tu bilo iže, domovi. Ko je tu živeo i kad, narod ništa ne priča, ali neki misle da je to naselje bilo dok je i grad bio u životu. Možda je ovde bilo podgrađe gradsko, jer se nalazi u neposrednoj blizini grada, na istočnoj mu strani.
Narodne tradicije, vrlo mnogi ostaci rudarstva, kao: zgura, okna rudarska, alatljike rudarske, crkvine i dr. sve to pokazuje da je doista moralo ovde biti neko jako naseljeno mesto, o kome se danas skoro ništa ne zna. Vrlo je verovatno da je današnje Gradište na rujinama toga staroga naselja.
Najstarije su porodice:
-Velojiči (7 k.) su jaka i razgranata porodica. Slave sv. Nikolu.
-Prvulovci (10 k.) su takođe starinska i razgranata familija. I oni slave sv. Nikolu.
Misli se da obe ove porodice vode svoje poreklo čak iz doba Kosovskoga boja. Tradicija naročito potiče Prvulovce, od kojih su se, kao što je napred rečeno, mnogi odselili u Stajćovce.
-Živkovci (4 k.) se tako isto smatraju za ćutuklije. Deda Živko je, po kome je prozvana porodica, današnjim najstarijim Živkovcima čukundeda. Jedni su poznati kao:
-Rističi (2 k.), po praunuku Živkovu, a ostali:
-Živkovci po čukundedi. Slave Petkovdan.
Ostalo stanovništvo je doseljeno: Tako su se:
-Markovci (4 k.) doselili iz Gornje Kamenice pre 80 godina. Prvi je doseljenik prišao na ženino imanje kao uljez.Ovih ima i u St. Koritu (Glavnjičiči, Rusi), ali tamo slave sv. Đurđic (3. nov.), dok ovi – sv. Aranđela (8. nov.).
-Ćosaci (2 k.) su poreklom iz Aldinaca. Njihov predak došao je otuda ovde kao domazet. Slave sv. Đurđic (3. nov.).
-Šutaci (3 k.) su došli otprilike kad i Ćosaci (domazeti) iz Dejanovaca u zaglavskom srezu. Slave Vračeve.
-Vlatkovci (1 k.) su iz St. Korita od pre pola veka. Slave Đurđic (3. nov.).
-Aksentije Milovanović (1 k.) doselio se kao domazet iz Kandalice. Slavi Đurđic (3. nov.).
U selu ima dve ciganske kuće. Doselili su se iz Bele Palanke. Kovači su. Govore srpski.
Kao što se vidi, stanovništvo Gradišta sastavljeno mahom iz starih porodica, a tek neznatnim delom iz doseljenika; jer od 32 kuće, na ćutuklije pada dve trećine a tek jedna trećina na doseljenike. Do pre 80 godina stanovništvo je raslo priraštajem, a tek posle nešto doseljavanjem (domaaetima).
Seoska je zavetina Pantelej i Trnova sv. Petka.
IZVOR: Prema knjizi Marinka T. Stanojevića „Zaglavak“ – napisanoj prema prikupljenim podacima 1903. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)